Од нашег сталног дописника
Бањалука – Упркос спору са Сарајевом, Хрватска је ипак озваничила почетак изградње пељешког моста код Неума. Планови Загреба о изградњи „стратешког моста” датирају још од деведесетих година минулог века, али се тим намерама противе бошњачки политичари у Сарајеву. Уз добар део јавности, они заступају став да најпре треба решити питање границе, па тек онда приступити градњи. Његово подизање, додуше, почиње већ трећи пут, а за завршетак радова нужне су три године, рекли су надлежни у Хрватској.

Сем нерешеног питања границе између две земље, сарајевске политичаре и стручњаке брину габарити моста. Плаше се да би мост до Пељешца могао угрозити једини приступ који БиХ има према отвореном мору и спречити могућност уласка већих пловила у Неумски залив.

Потпомогнута из Брисела за посао вредан 520 милиона евра, од чега ЕУ суфинансира 357 милиона евра, Хрватска уверава како је са надлежним институцијама у БиХ све разјашњено још раније јер је договорена висина моста од 56 метара, као и остали услови. Секретар у хрватском министарству промета тврди да нико из БиХ није ни тражио да се градња заустави. На помињање тужбе из БиХ, за ТВ Н1 каже да „са БиХ нема никаквих проблема”.

Надлежни за саобраћај у БиХ тражили су минималну висину од 55 метара, те ширину између стубова од барем 200 метара, чему је, како се наводило, удовољено из Загреба. Но, из Сарајева напомињу како такав договор стручне групе није прошао све неопходне процедуре унутар БиХ. Тако се месецима из Сарајева у Брисел и Загреб одашиљу сасвим опречна писма, од подршке до оспоравања изградње моста, зависно од адресе пошиљаоца и њиховог етничког предзнака. Хрватске партије подржавају изградњу моста, српски званичници су мање или више неутрални.

Изградњом пељешког моста, за који су први радови започети пре петнаестак година, Дубровник и околна регија ће територијално бити повезани с остатком Хрватске. Тиме у Загребу настоје избећи и то да се на тој релацији мора прелазити граница са БиХ код Неума. Но, да би граница била заобиђена, неопходно је да се мостом „пресече” залив код Неума, градића који припада БиХ. На то бошњачки политички врх каже: „Председништво БиХ је 2007. усвојило закључак и званично затражило од Хрватске да заустави градњу пељешког моста док се не реши отворено питање у вези са идентификацијом морске граничне црте и приступом БиХ отвореном мору, што је право које јој припада Конвенцијом УН о праву мора”, саопштено је раније из кабинета бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића. Медији су подсећали да после 2007. није било другачије одлуке из БиХ.

После јучерашњег озваничења почетка изградње у Стону на Пељешцу и потписивања записника о увођењу у посао кинеског конзорцијума „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн”, опозиционе партије у Сарајеву обрушиле су се на Изетбеговићеву СДА оптужујући челнике те странке за „издају”. Жељко Комшић, председник ДФ, каже да се „комада БиХ”, док Нермин Никшић, лидер СДП БиХ, оцењује да је то „пораз за индолентну власт”. Председник Бошњачког покрета Сејфудин Токић у овоме препознаје „чин политичке агресије на БиХ”.

Све то хрватским медијима личи на међубошњачке политичке обрачуне који су се савршено уклопили у предизборну кампању и такмичење у томе ко је већи „издајник и патриота”.

Струка у Сарајеву подсећа на пример Словеније, која је у арбитражном поступку успешно одбранила право на приступ међународним водама, а хрватски медији преносе изјаву поморског стручњака из БиХ Нешада Аликадића који је навео како има информације да се у Сарајеву тренутно ради на покретању два правна поступка против Хрватске, једног пред Међународним судом правде у Хагу, другог на Суду за право мора у Хамбургу.

Бањалучки медији су раније износили нека предвиђања, али су се такве паралеле могле чути и од највиших функционера у БиХ, да би питање сагласности за пељешки мост требало везати за судбину сагласности за изградњу оног код Градишке, преко Саве. Тамо је најфреквентнији гранични прелаз у целој БиХ. У Загребу већ целу деценију проналазе изговоре и одлажу почетак изградње тог прекограничног моста.

Бањалучки медији, ко зна који пут, пре око двадесетак дана су известили о наводном коначном опредељењу Хрватске да се започне са изградњом моста на Сави. За то је Република Српска спремна већ годинама, а охрабрење да се уђе у посао изградње моста који ће Бањалуку, и целу ту регију, спојити на ауто-пут Београд–Загреб стигло је и од ЕУ. „Независне”, међутим, извештавају да је Хрватска опет одгодила почетак расписивања тендера за избор извођача радова на мосту код Градишке.

Младен Кременовић