петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
КУЛТУРНА СЛИКА СРБИЈЕ: ЛЕСКОВАЦ

Фестивали за летњу празнину

Лесковачке музичке свечаности „Ледамус”, „Лесковачки летњи фестивал”, Балканска смотра стрипа, Друм дум фест, летња музичка академија и фестивал Стрингс обележили су ово културно лето у граду на Ветерници
Аутор: Милан Момчиловићпонедељак, 30.07.2018. у 22:00
Лесковачки културни центар (Фото: М. Момчиловић)
Грчки уметници Апостолос Калцас и Саша Папалабру на фестивалу Стрингс (Фото: Д. Вељковић)

Лесковац – Лесковчани су протеклих дана и недеља могли да бирају да ли ће да присуствују некој од књижевних вечери, да посете изложбу, одгледају позоришну представу, уживају у концерту озбиљне музике или да се забаве на платоу испред Шоп Ђокићеве куће, старог здања у којем је седиште Туристичке организације Лесковца, која традиционално организује манифестацију „Лесковачки летњи фестивал” који је одржан од 15. јуна до 1. јула. Манифестација је покренута пре двадесетак година под именом „Лесковачко лето” са циљем да испуни летњу културну празнину, али је концепција из године у годину мењана, па је промењено и име.

Фестивал је почео представом за децу и дефилеом мажореткиња, а настављен разноврсним програмом, од уличних акција, до концерата и гостовања туристичких организација других градова које представљају своју понуду.

Од 29. маја до 21. јуна трајао је десети по реду, „Ледамус”, лесковачке музичке свечаности, у организацији Музичке школе „Станислав Бинички”, у оквиру којих се одржавају концерти класичне, духовне и џез музике. 

Фестивал окупља позната музичка имена и ансамбле из Лесковца, Србије и иностранства, а отворили су га 29. маја виолиниста Роман Симовић и пијаниста Владимир Милошевић који до пре неколико година није могао да наступа у родном граду јер Лесковац није имао концертни клавир, а откако га је набавио, Милошевић редовно гостује овде. Публика је имала прилику да чује дечји хор „Звездице” који се окитио највишим признањима у земљи и иностранству, камерни оркестар „Аморозо”, вокалну групу „Либеро”, црквени хор „Бранко” који је одржао концерт у Цркви оџаклији, као и бројне друге врхунске уметнике.

Културни живот града обогаћује и Народни музеј који организује изложбе слика и докумената, промоције књига. Археолози Народног музеја Јулијана Пешић, Смиља Јовић, Владимир Стојановић и Владимир Стевановић, аутори пројекта Тајне археолошких депоа, добитници су награде „Михаило Валтровић”, најзначајније награде у области музеологије коју им је Музејско друштво Србије доделило за изузетне резултате у 2017. години.

Народно позориште је у јуну премијерно извело Чеховљев комад „Вишњик” у режији Ивана Томашевића. Једна од најважнијих културних установа је свакако Лесковачки културни центар који има ликовни, трибински, књижевни, издавачки, аматерски и музички програм, а под кровом здања ове установе је и биоскоп који филмове приказује у врхунским техничким условима. И што је најважније, Лесковчани гледају најновија филмска остварења одмах након што их виде гледаоци у престоници. Трибина под називом „У крупном плану” доводи у Лесковац позната имена из области књижевности, филмске и позоришне уметности, па су тако овде гостовали Светозар Цветковић, Лазар Ристовски, Иван Бекјарев, Слободан Шијан, Владимир Пиштало, Дарко Бајић, Горица Поповић, Вук Ршумовић. Лесковачки културни центар већ десет година успешно организује фестивал филмске режије „Лајф” који окупља најпознатија имена режије и филма са простора бивше Југославије.

Значајан културни чинилац града већ неколико година је кафе књижара „Стошић” која располаже са око 13.000 наслова, од белетристике, научних и историјских књига до школских уџбеника. Она организује фестивал хумора и сатире „Слем” (Сатирична лесковачка мућкалица), расписује конкурс и додељује награде.

Од 29. јуна до 1. јула у организацији Лесковачке школе стрипа „Никола Митровић Кокан” одржана је двадесета Балканска смотра младих стрип-аутора, најстарији такав фестивал на подручју некадашње Југославије који, без обзира на назив, окупља цртаче из целог света.

У јулу је одржан осми Друм дум фест, јединствени фестивал бубњара, а главна звезда фестивала био је „Влатко Стефановски трио”. Представио се још један бенд из Македоније – група Ки, победник прошлогодишње зајечарске Гитаријаде. Боје Србије и Лесковца бранио је бенд Денис напаст, са Игором Великовим за бубњевима. Организатор фестивала је Удружење „Музичка комуникација” уз помоћ Града Лесковца и Министарства културе.

У организацији београдског Универзитета уметности, у Лесковцу је од 12. до 18. јула одржана Летња уметничка школа која је окупила 37 студената из Србије, Македоније, Пољске, Словачке, Немачке, Португалије, Ирана и Кине. Тема је била „Град: традиција будућности/ будућност традиције”. Студенти су са универзитетским професорима стварали у интерактивним радионицама у Лесковачком културном центру, упознавали прошлост и традицију овог краја обилазећи културне институције и знаменитости. Богато културно наслеђе Лесковца и околине, судећи по приказаним радовима, било је добар подстицај и инспирација учесницима.

Од 23. до 28. јула, у организацији Лесковачког културног центра, одржана је шеста летња академија музике и фестивал „Стрингс” чији је циљ да афирмише младе музичке таленте. Лесковчани су имали прилику да чују једног од најпопуларнијих светских виолиниста Валерија Соколова из Украјине, виолинисткињу Ану Ракиту и бас гитаристу Антона Давиђанца из Русије, грчке уметнике Сашу Папалабру, вокал, и Апостолоса Калцаса, бас гитаристу, као и нашег виолинисту Јована Колунџију. Уприличен је и разговор са композитором Александром Седларом. На крају фестивала одржан је концерт професора и предавача ове академије коју је подржало Министарство културе.

За добре програме нађе се новац

Уредница програма у Лесковачком културном центру Ивана Ристић каже за „Политику” да ЛКЦ има подршку локалне самоуправе и Министарства културе које суфинансира неке од пројеката. По њеним речима, то говори и о квалитету програма.

– Јасно је да без пара не може да се прави добар програм и наш је приоритет да будемо што квалитетнији, а то последњих година препознају локална самоуправа и Министарство културе. Уз више пара можемо и боље, али не можемо да будемо незадовољни ни са овим што имамо. За разлику од ранијих година и плате запослених су све редовније, каже Ристићева.

Иначе, како примећују у овој установи, квалитетнији програми, као што су, рецимо, концерти озбиљне музике, мање су посећени од неких популарних програма.


Коментари1
ec234
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siki
Svaki grad i selo bacaju pare na kulturne festivale,a od kulture,kulturna zabava

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља