недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Сваких 20 секунди спречe хакерски напад

Московљани имају електронскe школe и здравственe установа, a o сигурности ових дигиталних сервиса брине чак 46.000 градских службеника
Аутор: Јелена Попадићпонедељак, 30.07.2018. у 22:00
Приказ савремене клинике у једном од павиљона (Фото Ј. Попадић)

Од нашег специјалног извештача
Москва – Цео свет је чуо за Црвени трг, Кремљ, Храм Христа Спаситеља, Бољшој театар или московски метро, али мало ко зна да су Уједињене нације ставиле Москву на прво место међу 40 метропола чијим је грађанима доступан највећи број дигиталних сервиса.

У једном од павиљона у московском парку ВДНХ, посвећеном достигнућима националне економије, приказани су најважнији сервиси који олакшавају живот грађанима и које житељи Москве свакодневно користе. Изградњу овог модерног павиљона пре три године покренула је градска власт, а на 1.600 квадратних метара приказана су највећа достигнућа у овој области.

У московским школама нема више табли и креда, већ наставници користе интерактивну образовну платформу, као и „паметне табле”, на којима могу да приказују лекције и књиге, као и да решавају задатке. Наставни материјал и уџбеници доступни су свима у електронској форми: наставници, на пример, имају приступ за чак 15.000 е-лекција. Током две године дигитализовано је 1.840 московских школа, које похађа 980.000 ученика. За рад са новим технологијама обучено је 10.000 наставника, који за то добијају одређену новчану накнаду.

Сви ђаци и наставници добили су лаптоп рачунаре и ајподе. Сваки ученик има своју картицу коју прислони уз специјални уређај када улази у школу, а родитељ аутоматски добија поруку о томе. Иста процедура спроводи се након завршених часова, а ову картицу ученик користи и у школској кантини. Уколико је на специјалном режиму исхране, биће му доступне само оне намирнице које сме да користи. Наравно, све ове школе имају електронске дневнике, у које наставници уписују оцене и коментаре и у које родитељи имају увид.

У здравственим установама нема папирних докумената, картона нити рецепата. Током 12 месеци у Москви је издато 15 милиона електронских рецепата, а уз помоћ овог сервиса заказано је 85 милиона прегледа. Чак 660 клиника и лабораторија је дигитализовано и међусобно повезано, тако да лекари могу да виде дијагнозу или резултате специјалистичког прегледа обављеног у другој установи.

Осим тога, Московљани више не чекају у реду ни када су им неопходни документи, већ могу да их наруче преко интернета преко апликације „Моја документа”. Прошле године је на овај начин издато 14 милиона различитих докумената, у систем је увезано 2.000 различитих институција, а на овај начин градска власт је уштедела 700 милиона рубаља.

Када се посматрају ове цифре мора се имати на уму да у Москви, по званичној статистици, живи чак 12,5 милиона становника.

Градска власт одлучила је да ослушне њихове жеље, па су увели два сервиса. Током 2014. године покренут је сервис „Активни грађанин”, уз помоћ којег људи могу да се изјасне о различитим темама. Ова платформа има око два милиона корисника, који су учествовали у 3.600 анкета. Током прошле године изгласали су строжа правила када је реч о ноћном раду на градилиштима у граду. Истовремено су спречили додатно ограничење брзине у центру овог мегаполиса.

Московљани могу и да шаљу жалбе у вези са комуналним проблемима, а прошле године је решено око 2,1 милиона дигиталних притужби.

У овом тренутку, како је речено на Шестом међународном московском медија форуму, грађани Москве имају приступ до 222 дигитална сервиса, које је развила градска власт. Током 2017. године ови сервиси су коришћени чак 259 милиона пута, што је за трећину више него током 2016. године.

О сигурности апликација и онлајн портала брине чак 46.000 ИТ стручњака запослених у градским службама. Током 2017. године они су спречавали хакерске нападе на сваких 20 секунди.

Москва засигурно јесте „паметни град”, али је очигледно да њени челници желе да буде још модернија и напреднија, како би успешно парирали највећим светским силама у области информационих технологија.


Коментари0
c0002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља