петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Блокирани рачуни око 54.000 предузећа

Одуговлачењем решавања проблема, због којих не обављају платни промет преко својих рачуна, само повећавају обавезе према повериоцима
Аутор: Маријана Авакумовићпонедељак, 30.07.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Тренутно су у Србији блокирани су рачуни 54.565 предузећа, у износу од готово 312 милијарди динара. Ови подаци Народне банке Србије указују да су све те фирме кандидати за неки вид опоравка или продају кроз стечај.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у нашој земљи тренутно послује 146.906 привредних друштава и 251.053 предузетника.

У блокади се дуже од три године налазе чак 23.794 предузећа. То су фирме које три године не обављају платни промет преко својих рачуна. Или се баве сивом економијом или су заиста толико мртве да уопште немају промет, а свако предузеће које је до годину дана у блокади зрело је за реструктурирање, односно неку од превентивних мера за излечење неликвидности.

Али, док банкротство не закуца на врата, мали број предузећа одлучује се на, рецимо, споразумно финансијско реструктурирање (споразум банака и привредног субјекта око одлагања плаћања и репрограма кредита).

Ивана Матић, бивша директорка Агенције за лиценцирање стечајних управника, каже да су подаци о броју привредних друштава и предузетника чији су рачуни у блокади поражавајући, с обзиром на то да је реч о великом броју привредних субјеката.

– Посебно забрињава чињеница да је велики број привредних друштава која су у непрекидној блокади већ дужи период. Одуговлачењем решавања проблема због којих су у блокади само се повећавају обавезе друштава према повериоцима, будући да се протеком времена стално повећавају камате на обавезе друштва. Треба имати у виду да наведена привредна друштва сигурно имају дуговања и према Пореској управи и јавним предузећима, те да штету од оваквог одуговлачења трпи и сам државни буџет, односно сви грађани – објашњава Матићева и наглашава да предузетници одговарају за своје обавезе целокупном својом имовином, те да не подлежу Закону о стечају, односно да над њима не може бити покренут стечај (таквих је у блокади 16.667).

Наша саговорница истиче да подаци НБС указују да је неопходно што пре озбиљно анализирати пословање ових предузећа и утврдити узроке који су довели до тога да их толико буде у блокади. Напомиње да, према Закону о стечају, за свако предузеће чији је рачун непрекидно у блокади 30 дана, постоји разлог за стечај. Више од месец дана блокирани су рачуни 36.968 фирми, указује НБС.

– Предузеће које је запало у проблеме има на располагању читав низ мера да би превазишло ту ситуацију. Оне се могу односити на рационализацију трошкова пословања, попут оптимизације процеса производње, боље систематизације радних места, смањења боја запослених. Мере могу бити управљене и на обезбеђивање већег прилива новца којим ће се покрити дугови друштва. Требало би и све да предузму да наплате потраживања од својих дужника – објашњава Матићева.

Предузећа могу да покушају и да у сарадњи са својим повериоцима измене услове намирења потраживања, у смислу уговарања отплате дуга у ратама, измене рокова доспелости, измене каматних стопа и слично.

– Предузеће чије руководство увиди да постоји неки од стечајних разлога прописаних Законом о стечају, међу којима је и постојање само претеће неспособности плаћања, има на располагању и могућност подношења предлога за покретање стечајног поступка реорганизацијом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације. На овај начин друштву је омогућено да само одреди које ће мере реорганизације спровести и на који ће начин то урадити – указује наша саговорница.

Према њеној оцени, разлог за непредузимање мера опоравка најчешће лежи управо у чињеници да фирме, односно њихова руководства, у већини случајева касно уоче у колико је озбиљне проблеме друштво запало, те се нађу у ситуацији када је предузимање ових мера већ и неизводљиво, односно не може се спречити покретање стечаја.

Матићева напомиње да се стечај код нас најчешће спроводи банкротством, које подразумева гашење привредног друштва, те је због тога у јавности присутан негативан став према стечају, иако је законом предвиђена могућност спровођења стечаја реорганизацијом, чиме се обезбеђује најбоље могуће намирење поверилаца стечајног дужника, али и наставак пословања самог привредног друштва.

– У Европи, као и у Америци, често се спроводи потпуни заокрет у пословању са циљем извођења друштва из кризе у којој се нашло. То подразумева увођење у друштво новог инвеститора, који улагањем капитала у производњу, стратегијским и организационим реструктурирањем друштва, успева да га „подигне на ноге”, после чега је такво друштво, тачније, уделе у њему могуће продати по цени која је знатно виша од извршених улагања – објашњава Матићева.

То је у Србији, рецимо, урадио трговински ланац „Гомекс”. Потенцијал за улагање у ово друштво тада је препознао инвестициони фонд „Сеаф саут Балкан фонд Б. В”, који је, осим финансијског улагања у капитал овог друштва, ангажовао експерте из ове области који су обучавали запослене, упознавали менаџмент друштва са трендовима у пословању сличних малопродајних ланаца у Европи и слично. Тако је „Гомекс”, са 16 продајних објеката нарастао на чак 120 у 2015. години, па данас представља највећи ланац малопродајних објеката у Банату. Као пример предузећа које је успешно прошло кроз поступак стечаја реорганизацијом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације наводи „Колубару грађевинар д. о. о. Лазаревац”, која је успела да побољша пословање и релаксира дуговања према повериоцима.


Коментари7
14db1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Na zapadu se drzava ne petlja sa stecajevima. Stecajevi spadaju pod imovinsko pravo dok su svi imovinski odnosi pod iskljucivom nadleznoscu gradjanskog sudije. Stecajevi se ''otvaraju'' na zahtev potrazivaoca ili samog preduzetnika. (iskusni) stecajni upravnik pod kontrolom sudije resava sve probleme vezane za stecaj. Vecina stecajeva se ''likvidira'' zbog nedostatka imovine. Za preduzeca ''pravna lica'' to znaci ukidanje svojstva pravne sposobnosti odnosno likvidacije. Kod preduzeca sa ''izvesnom imovinom'' stecajni upravnik se trudi da prodajom delova imovine namiri potrazivaoce koliko je to moguce. Redolsed je prvo preferentni pa potom konkurentni potrazivaoci. Dakle radi se o specijalistima za stecajne slucajeve. Ta specijalizacija odnosno znanje nije pretpostavljeno kod drzave.
Дејан.Р.Тошић
Primićujem činjenicu da je ukupan iznos dugovanja preduzeća u blokadi. :2,7 milijardi eura. I to bez zakonske zatezne kamate. I da je 11% privrednih subjekata u blokadi od ukupnog broja registrovanih pravnih lica i preduzetnika. Kako može država Srbija da ima rast BDP kada su privredni subjekti u blokadi računa blokirani za iznos od 8% BDP. Sa obzirom na nenaplatljivost dugova od strane poverioca, dolazi se do zaključka da ne postojini ni jedna privreda u bilo kojoj državi sveta, koja može imati realan rast BDP ukoliko ima nenaplatljivih potraživanja u iznosu od 8% svog BDP sa 11% blokiranih pravnih lica i preduzetnika. To nije gubitak na berzi, mada bi i takav udar nenaplativih potraživanja tolikog broja privrednika uzdrmao i Njujoršku berzu. To bi za Ameriku značilo da su u recesiji kamoli za Srbiju.
Дејан.Р.Тошић
Sva preduzeća koja su u blokadi duže od 1 godine, su registrovana pod drugim imenom kao nov privredni subjekat sa izvučenim kapitalom i ostavljenim dugovima, pravosudje je tromo sa 90% predmeta koji nisu rešeni od 4 do 7 godina,. Kada bi se samo primenio Krivični Zakon, siguran sam da bi 50% direktora preduzeća u blokadi bilo u Zatvoru sa oduzimanjem imovine stečene u kr. Delu. Ali nema ko da primeni Zakon. Zato se i ne donosi Zakon o poreklu imovine, jer bi 25.000. Ljudi završilo u zatvoru sa oduzimanjem imovine. Šta želi srbsko društvo? Društvo zloupotreba u privredi i pravosudju bez kazne ili bogato društvo bez zloupotreba u privredi i pravosudju sa kaznom.
Salko Metovic
Stvarno nam dobro ide! Kao nikad u istoriji!
Zlatan
Broj preduzeca u Srbiji je 2,2 puta veci od broja preduzeca cele Yugoslavije iz 1990 godine.. Ako je 54000 blokirnao to predpostavlja da Srbija ima mozda I 100-200.o00 firmi. Boze me sacuvaj ...
Братимир
Зар то није добро? Помислио би човек да привреда цвета када се људи усуђују да отварају толике фирме.
Препоручујем 12
Privrednik Djordje K
Valjda je bolje da ima sto vise firmi ? boze kakav ovde narod zivi kad ovakve komentare postavlja?
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља