субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Више од 100.000 грађана у недозвољеном минусу

Према подацима Народне банке Србије, за последњих пет година банке на ове позајмице снизиле камате 5,6 одсто, док су динарски кредити појефтинили 10,3 процената
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељуторак, 31.07.2018. у 22:00
Каматне стопе на дозвољена прекорачења по текућем рачуну износе у просеку 29,3 процента иако се у неким банкама крећу и до 36,05 одсто годишње (Фото Д. Јевремовић)

Око 110.000 грађана Србије има проблем да изађе из недозвољеног минуса, а ова врста позајмице их папрено кошта с обзиром на то да каматне стопе иду и до чак 70 одсто годишње. Иначе, позајмице по текућим рачунима, такозвани дозвољени минус и даље је један од најскупљих видова задуживања.

Према подацима Народне банке Србије, каматне стопе на дозвољена прекорачења по текућем рачуну износе у просеку 29,3 процента иако се у неким банкама крећу и до 36,05 одсто годишње. Иако су банке од 2013. године биле под притиском НБС да смање камате на овај вид задуживања, оне су их до сада обориле 5,6 одсто, док су истовремено каматне стопе на динарске кредите становништву снижене 10,3 процената. Иначе, Србија има вероватно највише камате на дозвољени минус у Европи. Још 2012. године у Европи просек је био свега осам одсто.

Ни стабилан курс, ниска инфлација и повољна референтна каматна стопа нису били довољан разлог банкама да појефтине ову услугу.

– Позајмице по текућем рачуну свуда представљају најскупљу врсту позајмице, пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања неизвесни, а Народна банка Србије  је увек упозоравала грађане да би их требало користити само у крајњој нужди и у краћем временском периоду, кажу у НБС за „Политику”. Они додају да то не значи да грађани не треба да користе ову врсту зајма, већ да одлуку о коришћењу доносе на бази информација о томе колико дозвољени минус кошта, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит.

– Сасвим сигурно је да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока и ниже каматне стопе грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара итд. него позајмице по текућем рачуну, истичу у Народној банци Србије.

Они немају податак колико износи тачан број корисника ове врсте позајмица , али додају да је задужење грађана по овом основу у мају ове године износило 22,5 милијарди динара, што чини мање од пет одсто укупних динарских кредита становништва, односно мање од три процента укупних кредита одобрених грађанима.

– Износ задужења грађана по овом основу је стабилан у поређењу с ранијим годинама или, прецизније, у односу на мај 2013. године, када је износио 23,5 милијарди динара, износ дозвољеног прекорачења по текућем рачуну је заправо нижи – кажу у централној банци за наш лист.

Дозвољени минус је најбржи облик позајмице, који може да добије сваки банкарски клијент с редовним примањима, било да је реч о плати или пензији. Одобрава се брзо, најчешће у висини месечног прилива на рачун, на рок од годину дана. Када се овај одобрени износ прекорачи, клијент је у доцњи, а овако се воде сви они који из „црвеног” не могу да изађу дуже од два месеца. Oд 27 банака које су одобравале овај вид позајмице, 20 банака је смањило каматне стопе, при чему су три банке смањиле каматне стопе преко 10 процената, наводе у НБС.

Како би грађани на једном месту имали увид у понуду банака на ову врсту задужења, која је у свим земљама и најскупља, Народна банка Србије од фебруара 2014. године на својој интернет страници објављује каматне стопе појединачних банака на прекорачења по текућим рачунима.


Коментари0
153d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља