недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Маратонци на математичкој олимпијади

Неупоредив је интелектуални и физички напор ђака и спортиста који доносе медаље за Србију, али и једни и други носећи тробојку подижу углед наше земље у свету
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 31.07.2018. у 22:00
На такмичењима су оба­ве­зни за­да­ци из ал­ге­бре, ге­о­ме­три­је, ком­би­на­то­ри­ке и те­о­ри­је бро­је­ва (Фо­то Ма­те­ма­тич­ка гим­на­зи­ја)

Талентовани средњошколци из Србије само су у току овог месеца са највећих светских такмичења у математици и физици у земљу донели 12 медаља. На математичкој олимпијади у Румунији пре око пола месеца освојили су два злата, два сребра и две бронзе, а у укупној конкуренцији од 600 учесника из 107 држава освојили су 13. место.

Према броју злата то је најбољи пласман Србије на олимпијадама на којима као самостална земља учествује већ 12 година и други пласман по успешности, после математичке олимпијаде 2010. у Казахстану.

Тада је наша земља освојила 10. место, а свих шест такмичара били су из Математичке гимназије у Београду. Ова школа са титулом од националног значаја најзаслужнија је и за медаље којима ђаци не само из средњошколских, већ и основношколских клупа, величају име земље у свету. Заједно са њима у новијем периоду одличја освајају и гимназијалци из Новог Сада, Ниша и Лознице, а важно је напоменути да су готово сви освајачи медаља прошли и чувену Архимедесову школу младих математичара у Београду.

Готово сваку медијску објаву о светском успеху наших ђака, међутим, прати и понеко питање читалаца како то да су ђаци освојили шест медаља, од којих две златне, а налазе се тек на 13. месту у свету. Честа је непознаница и како се уопште пласирају на олимпијаде, у којим се областима надмећу и како изгледају та такмичења која се одржавају готово на свим континентима. Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, не види ништа чудно у чињеници што се на олимпијадама подели више златних, сребрних и бронзаних медаља.

– Погледајте само спортске олимпијаде и колико на њима буде златних медаља. Само у атлетици додели се стотинак медаља и нико не пита зашто онда величамо успех Иване Шпановић, која освоји само једно од 30 бронзаних одличја на олимпијади, или светско злато у једној од мноштва атлетских дисциплина. Тако је и на математичкој олимпијади, на пример, правила су прописана. Осам одсто учесника добија златне медаље, шеснаест одсто сребрне, а 24 одсто бронзу. У просеку буде по 30 златних (ове године 48), 60 сребрних и 90 бронзаних одличја. Онда се те медаље сабирају и одређује се укупан пласман земље у свету. О њему и не говоримо, као што и после спортске олимпијаде нико не говори о укупном пласману Србије, већ о спортистима који су освојили медаље за нашу земљу – објашњава Огњановић.

Наравно, морамо имати у виду да млади математичари и врхунски спортисти попут Иване Шпановић резултате постижу у различитом узрасту. Нашој скакачици удаљ „рачунају” се медаље остварене у сениорској конкуренцији, тек пошто је навршила 23 године, рецимо, иако их је она освајала и као јуниорка са 17. Математичари са 23 немају „своју” олимпијаду. Дискусија би могла да се поведе и о физичком и менталном напору неопходном да се стекну златна одличја, али јасно је да и једни и други носе нашу заставу и промовишу Србију у свету.

Пропозиције математичких олимпијада налажу да најбољих шесторо такмичара на националном нивоу одлазе на то светско такмичење. Тамо свих 600 учесника решава истих шест задатака из области које се уче у свим школама на свету. Ту су обавезно задаци из алгебре, геометрије, комбинаторике и теорије бројева. Преведени су на језике такмичара који су обавезно окружени странцима и под строгим надзором контролора. Сваки задатак је веома комплексан, састоји се из више делова и решавање сваког од њих доноси по неки поен, а максималан број поена по задатку је седам. Ђаци их решавају два дана по 4,5 сати. За један дан „претрче” приближно два маратона, с обзиром на то да врхунски маратонци 42 километра савладају за два сата и десет минута.

– Само се једном откако учествујемо догодило да су професори из Северне Кореје покушали, чини ми се путем мобилних телефона, да помогну ученицима. Ђаци су одмах дисквалификовани и нико више није ни покушао да преписује до сада. То је готово немогуће са мерама надзора које се на олимпијадама примењују. Сва деца у свим школама на свету уче математику, то је неколико милијарди ученика, а наши су најбољи међу њима. Када смо 2010. били 10. на свету, примили су нас тадашњи председник Борис Тадић и министар просвете Жарко Обрадовић и питали да ли постоји шанса да будемо још бољи. Објаснио сам да то није циљ Математичке гимназије, да медаље нису примарне, већ укупно знање које и из других предмета добију наша деца. Некада су Турци и Румуни спремали средњошколце искључиво за прва места у свеукупном пласману. Та деца су те године била ослобођена од школе и нису учила друге предмете сем искључиво математике, а то није циљ наше школе – објашњава Огњановић.

Теодор фон Бург стигао до „Куће славних”

Захваљујући пласманима на Математички олимпијадама, члан чувеног тима и освајач злата из 2010, српски математичар Теодор фон Бург (25), бивши ученик Математичке гимназије, уписан је у незваничну научну „Кућу славних”.

Огњановић истиче да је Теодор 2012. био најуспешнији такмичар у историји Математичке олимпијаде, јер је на шест учешћа освојио четири злата, те по једно сребро и бронзу.

Сада је на другом месту, а успешнији од њега, са истим бројем одличја (5-0-1), је Жуо Кун Алекс Сонг из Канаде. Математичка гимназија има и талентована одељења ученика седмог и осмог разреда осмолетке, а Теодор је један од изузетака јер је на средњошколске олимпијаде кренуо у седмом разреду, када је освојио бронзу. У осмом се окитио сребром, док је у гимназији побрао само злато.


Коментари2
70d54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Pozdrav za Srdjana Ognjanovica. Ja sam jedan od ponajbojih studenata na Masincu iz generacije ( diplomirao 1983)i sada zivim i radim u USA . Naravno dolazim godisnje par puta u Srbiju a pre nekoliko godina sam kupio jednu knjigu iz STEROMETRIJE ( autor Srdjan Ognjanovic i Zivorad Ivanovic) pa nekad na poslu u dokolici resavam zadatke iz knjige a cesto odem i na sajt Matematicke gimnazije. Radim kao CNC Programer i veoma se bavim Analitikom u Prostoru , matricnim racunom, Bulovim Operacijama i nekim stvarima vezanim za matematcike elemente u kompjuterskoj grafici . I tako cesto dodju mi neke kolege ( i Ameri i nasi ) koji eto pozavrsavase sve te neke poznate "koledze" ovde i onda se hvale. Ja im izvadim poneki zadatak iz knjige i kazem " OK , evo vam problem pa me ubedite konkretno , resite" . I tako ih matiram . Megatrend made in USA. U prevodu SRANJE. Matematicka gimnazija je prica za sebe . Nemoguce opisati . Cak kruzi prica da je to najbolja srednja skola na planeti . Vrlo moguce
Zoran
Deco, SVAKA CAST. Cim porastete, tutanj iz Srbije U Srbiji je "mozak" zabranjena stvar. Zahvaljujem se Politici na objavljivanju ovog teksta s obzirom da su svi drugi zauzeti porodjajem "rijaliti zvezde".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља