среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Раст БДП-а у првој половини године 4,5 одсто

Током разговора са ММФ-ом истакнуто је да ће раст плата и пензија зависити од тога колико ће износити привредни раст у другом кварталу
Аутор: Аница Телесковићуторак, 31.07.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

За запослене у јавном сектору и пензионере, који од јесени очекују повећање личних примања, стигла је добра вест. Званична статистика објавила је податак да је реални раст бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана, у другом тромесечју износио 4,4 одсто. Тај резултат министар финансија Синиша Мали већ је описао као импресиван.

Шта то конкретно значи за буџетске кориснике који се надају повишицама? И да ли ће импресиван привредни раст грађанима и пензионерима донети и импресивна повећања плата и пензија?

Током разговора са Међународним монетарним фондом (ММФ) неколико пута је истакнуто да ће раст плата и пензија зависити од тога колико ће износити привредни раст у другом кварталу. Када је о расту зарада реч, званичници ММФ-а неколико пута су наглашавали да повишице морају да прате реалан раст привреде. Другим речима, кад се на планирани привредни раст од 3,5 одсто дода очекивана инфлација, та повећања би требало да буду око шест или, у најбољем случају, седам одсто. Уколико би до краја године раст био већи од плана, онда би и повишице могле да буду веће.

Д. Стојановић

Председник Александар Вучић још је у марту најављивао амбициозне, па чак и двоцифрене повишице за запослене у јавном сектору. Касније, приликом отварања „Онкологије два”, навео је да ће повећања запосленима у здравству износити осам одсто.

Такође, наши државни званичници изјављивали су да повећања могу да буду већа ако раст привредне активности то дозволи. И пре него што је аранжман са фондом формално склопљен, из кабинета премијерке Ане Брнабић је, после мајског састанка са мисијом предвођеном Џејмсом Руфом, саопштено „да ће се висина новог повећања разматрати у складу са растом БДП-а и постигнутим економским резултатима”.

Ипак, ММФ и даље стоји при својој конзервативној прогнози да ће БДП до краја године порасти за 3,5 одсто. На тој процени је и бивши министар финансија Душан Вујовић скројио буџет за ову годину. И Народна банка Србије још се држи ове конзервативне прогнозе. То значи да је за већи раст зарада запослених у јавном сектору неопходно да и ММФ коригује своје прогнозе. О томе ће свакако бити речи током наредне посете мисије предвођене Џејмсом Руфом у септембру, када ће бити отворени разговори о буџету за следећу годину.

У сваком случају, за министра финансија Синишу Малог већа привредна активност конкретно значи релаксиранију позицију, јер ће по том основу бити више прихода у буџету. Конкретно, било је планирано да раст у првој половини године достигне 3,7 одсто. Просечан раст у оба тромесечја (4,6 у првом и 4,4 у другом) износио је 4,5 одсто. Остварени резултат је за 0,8 одсто бољи од плана. Преведено у паре, то значи да су грађани и привреда створили 37 милијарди динара више него што је првобитно планирано. То, ипак, не значи да ће сав тај новац отићи у буџет. Нешто мало више од трећине тог износа отићи ће у буџет, па ће приходи бити већи за око 12 милијарди. Наравно, под условом да се до краја године одржи привредни раст од 4,5 одсто. Према оцени аутора „Кварталног монитора”, реално је очекивати раст од четири одсто.

Саша Ранђеловић, један од аутора ове публикације и професор Економског факултета, каже да је сада питање и како ће се кретати инфлација и курс.

– Ако бисмо ишли у складу са планом, онда би то значило да убрзање привредног раста значи и раст пореских прихода. Ипак, то одступање је релативно мало да би осетније утицало на раст плата и пензија – каже наш саговорник и сугерише да би додатни фискални простор требало искористити за раст јавних инвестиција.

На пример, за тај износ је могуће реконструисати половину пруге од Београда до Ниша, истиче Ранђеловић.

На питање шта је допринело убрзању привредне активности у другом кварталу, наш саговорник истиче да се чини да је убрзање раста у великој мери последица спољних или једнократних фактора.

– Прво, то је ефекат ниске базе из прошле године, када је пала производња струје и подбацила пољопривредна сезона. Друго, то је и резултат снажног раста европских привреда, што се повољно одражава на извоз. Треће, на раст је утицала и расположивост јефтиног капитала на светским тржиштима, што се позитивно одражава на прилив инвестиција. На то указују и подаци да и друге земље региона и Европе остварују солидне стопе раста – закључује Ранђеловић. 

Мали: Највећи раст у последњој деценији

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је да је у првих шест месеци ове године остварен раст БДП-а од 4,5 одсто, што је највиша стопа раста за првих шест месеци у последњих 10 година.

Он је истакао да је то импресиван резултат, и још једна потврда да се наша привреда успешно развија, те да је Србија постала финансијски стабилна земља, примамљива за инвеститоре.

Како је истакао, Министарство финансија податке анализира и на месечном нивоу, а према проценама, раст у јуну, у односу на јун претходне године, највећи је у последњој деценији.

Брнабићева: Укидамо закон о смањењу пензија

Премијерка Ана Брнабић најавила је да ће влада у октобру или новембру предложити парламенту укидање Закона о привременом умањењу пензија и да добри економски резултати за првих шест месеци ове године дају простор за нешто раније повећање пензија, али и плата у јавном сектору.

Брнабићева је истакла да је раст БДП-а у другом кварталу ове године износио 4,4 одсто, што је одлична вест, јер је планиран раст од 3,6 одсто у том периоду.

– Ако имамо раст у првом кварталу 4,6–4,7, а у другом 4,4 одсто, онда је економски раст у првој половини године 4,5 одсто, што је далеко више од оног што је било предвиђено. Уз добру ситуацију у буџету и фискалну дисциплину, то нам даје простор за нешто раније повећање пензија, укидање Закона о привременом умањењу пензија и већи простор за размишљање о повећању плата у јавном сектору – рекла је премијерка, а преноси Танјуг.


Коментари8
e9030
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vlastimirka vlastic
jos da se raspodela istog izvrsi kako treba ..za sada u ruke raznih drzavnih menadzera garant ide 4 do 5 % od uk prometa u drzavnom tzv privrednom sektoru deo ide na preraspodelu transakcija ali taj deo nije stetan kao ovaj prvi.. banke uzimaju dnevno do 0,5%..uk bdp ..
Владимир Матић
Ми смо прошле године имали скромних 1.9% раста, а Хрвати нешто око 3.5%. Они су и већа економија са БДП 54 мил. долара, док ми имамо само 40-так милијарди долара иако нас има безмало 2 пута више. Према томе, ових 4.5% раста не треба да нас заведе, па да помислимо да смо нешто много велико постигли. Повећање плата и пензија имаће и позитиван ефекат на раст економске живахности, али опет, не сме много ни да се повећају да не порасте много укупни увоз у односу на извоз. Улагања из Турске и Немачке у нашу привреду имала су позитиван ефекат, али Вучић и Брнабић треба још више да моле и Ердогана и Меркелову да се тај тренд настави. Отворити широм врата свим инвеститорима и заштитити их колико је то могуће - то је рецепт.
Dejan X
Mora to bolje. Mora to vise. I mora to bar 10 ak god da se zaredja da bi osetili boljitak..
Deki
Ovo je odlična vijest. Trebalo bi da dosada bude 1000-de pozitivnih komentara. 4.5% do sada!!! Ako ostane ovako do kraja godine biće fantazija. 4.5% na današnju svijetsku ekonomiju. Super vijest.
vlastimirka vlastic
dragi Deki..matematicki srbija i njoj okruzne zemljice su kornjaca a europa zec ..teoretski brzi smo od evrope .. ali koliko god trcali brzo stizemo ih nikada ili jos gore-jaz ce da se produbljuje . REALNO BI BILO CCA 7% RASTA DBP DA ZA 20 TAK GODINA DOSTIGNEMO hRVATSKU,30 GOD sloveniju .. a evropu samo pod uslovom da izbije nuklearni rat ili jednostavno da budemo 100% njihovo vlasnistvo.. hajd deki sada pomnozi pad dbp od 2000 te sa 0,6 pa to pomnozi sa 1,045 i vidi gde smo u odnosu na bilo koga ili koliko godina treba da bdp bude 4,5% plus da dostignemo 2000 godinu .. i ko ono bese na vlasti ... dakle da se dbp odrzi do kraja godine i narednih jos 14 godina stizemo u 2000 tu godinu svet za 14 god sa rastom od 1 -2 % za tih 14 god na nasih 300 do 500 % bdp otici ce na 500x1,015x1,015...ode za jos 23% u odnosu na svoj bdp tj 500x 1,23 tj na jos 100jedinica u odnosu na nase 4,5 jedinica ..brojke pogotovu izvucene iz konteksta celine su zabluda naroda a oruzje vladajuce elite
Препоручујем 3
Brad
@Nestor Gabric Dijaspora je poslala 1.3 milijarde evra u 5 meseci ove godine. Ukupan bdp srbije 2016 je nekih 37.7 milijardi. Daleko od toga da je nebitna stavka ali govoriti da ne gladujemo samo zahvaljujuci dijarpori je glupo.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља