среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Литванија није једини кочничар Србије

Главни камен спотицања на европском путу су споразум са Косовом и санкције Русији, али као формални разлози најчешће се истичу владавина права и слобода медија
Аутор: Биљана Баковићуторак, 31.07.2018. у 22:00
Председник Србије и председница Литваније, 18. мај 2018, Београд (Фото Танјуг)

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић очекује отварање нових поглавља у преговорима Србије са ЕУ до краја ове године, али међу њима највероватније неће бити поглавље 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику. Како је рекла за „Политику”, ако је половином текуће године јасно да није усвојен извештај о скринингу за неко поглавље, „онда је јасно да оно тешко може да се отвори до краја године”. Ово поглавље, иначе, једино је од укупно 35, за које нисмо добили „скрининг рипорт” – и на то се чека од 2014. године. Један од главних кочничара је, према незваничним информацијама, Литванија, али ништа блаже поводом овог питања нису ни остале прибалтичке земље, укључујући и Пољску. Главни разлог је њихов страх од Русије, односно одлука Београда да не уводи санкције Москви.

Не улазећи у то ко блокира извештај о скринингу за поглавље 31, јер је то, како истиче, ствар затворене расправе између 28 чланица ЕУ, а све полазе од сопствених националних интереса, министарка Јоксимовић објашњава да ово поглавље није било превише захтевно док се међународни односи нису закомпликовали и саме државе ЕУ морале да се усаглашавају да би постигле консензус око неких питања. 

„Тако су донекле измењена и очекивања појединих чланица према кандидатима”, каже министарка указујући да се од земље кандидата очекује да се усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ – постепено, до чланства у унији.

Виљнус је у последњих десетак година имао и друге примедбе које се односе на Србију због чега је успоравао њен етапни ход на европском путу. Тако је Литванија последња, 2013. године, ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању Србије са ЕУ, чак годину дана пошто је „попустила” претпоследња Румунија (након што је потписан протокол о правима румунске мањине у Србији).

Посета председнице Литваније Далије Грибаускајте Србији у мају ове године, очигледно, није довела до омекшавања позиције Виљнуса према Београду. Из кабинета председника Србије Александра Вучића издато је саопштење о сусрету, у коме се само наводи да је гошћа истакла да Литванија жели стабилан и просперитетан Балкан и да су врата ЕУ отворена за све који прихвате европске вредности. Неколико дана потом, и кабинет председнице Грибаускајте издао је саопштење у којем она позива Србију да усклади став са ЕУ о питањима Русије, али и да поштује инвеститоре у своју земљу.

Портал „Балтик тајмс” навео је да су компаније из Литваније инвестирале у Србију више од 15 милиона евра, али и да су званичници ове земље критиковали Србију због односа према њиховим компанијама, као што су Алита, Арви и Санитекс. Проблем ових инвеститора у Србији, нарочито у вези са пропалим приватизацијама „Азотаре Панчево” и БИП-а, постоји све време, а током година Виљнус је имао замерке на нашу недовољну сарадњу с Хашким трибуналом, па због места председавајућег Генералном скупштином УН које је припало Вуку Јеремићу, иако су Литванци желели ову функцију, затим замерке на војне вежбе Србије с Русијом, али је незадовољству доприносило и то што у Виљнусу немамо амбасаду.

Немамо их ни у Летонији и Естонији, већ их покривамо из амбасада у Варшави и Хелсинкију, напомиње Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији. А познато је, додаје, да су Шведска, Литванија, Естонија, Летонија и Пољска државе које су предводници ЕУ- политике санкција према Русији и оне, наравно, „преко нас” воде преговоре о проширењу унутар уније. „Зашто ми мало више не инвестирамо у објашњавање наше позиције? Треба активно радити с тим државама. Наша позиција је за неке ствари врло рационална”, напомиње Међак.

Ако су балтичке земље најтврђе поводом питања поглавља 31, има и оних чланица које су често непопустљиве по неким другим питањима и оне се најчешће помињу код отварања нових поглавља. У неколико наврата, наши функционери најављују отварање три или чак пет поглавља, а „десе” нам се – два. У децембру, према незваничним информацијама, блокирале су нас Немачка, Француска, Велика Британија, Шведска и Хрватска, наводно незадовољне реформама у Србији, уз најчешће помињање владавине права и слободе медија.

„С обзиром на то да имамо отворена питања Русије и Косова, ми бисмо онда по свим осталим питањима морали да будемо јачи, да бисмо неслагање сузили на ове две ствари. Наш ’случај’ у Бриселу мора да буде јак нарочито у областима попут владавине права, поготово независности правосуђа – то су кључне речи у ЕУ – да бисмо онда могли да оправдамо тачке неслагања где је наш национални интерес заиста битан, као што је Косово или санкције Русији”, истиче Међак.

Најављени предлог Европске комисије о укидању консензуса приликом оцењивања испуњености прелазних мерила у приступним преговорима, који би требало да буде на дневном реду на јесен, олакшао би европски пут Србије – али нема много шанси да се тај предлог усвоји. „Потребна је сагласност свих чланица ЕУ да се напусти једногласност. Идеја ЕК је фер и корисна, али мислим да није реално да ће државе чланице то да прихвате, поготово не сад, с обзиром на то да се овој комисији мандат завршава наредне године”, указује Међак додајући да би ток отварања поглавља требало да буде доста бржи да бисмо могли сва да затворимо до краја 2023. године. Досадашњим темпом, а отворили смо 14 од укупно 35, требаће нам укупно још четири године да их све отворимо.


Коментари12
24c97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Dusane potpisujem sve . Kolega mi je skoro otisao u Kinu pa se i ja spremam na jesen da ga obidjem tamo u vezi nekih poslova. Zivim i radim u USA , naravno planiram da penziju krckam u Srbiji , ali skoro smo se culi i tako razmenjujemo neka iskustva. A jedan moj kolega odavde je pre nepune dve godine bio u Sangaju na nekom sajmu i obilazio neke firme pa nemoze cudom da se nacudi sta je video . Kinezi gaze takim koracima napred da je to nezaustavljivo . A mi Srbi ( kompletni idioti) umesto da se ukrcavamo na brod koji vuce napred mi hocemo na TITANIK . Uz sve to te nevidjeno ucenjuju , otimaju Kosovo, razaraju sve sto valja u Srbiji , bukvalno nas unistise . Dacemo sve za veliko NISTA . Sad smisljaju kako da nam to upakuju pa da sve izgleda kao pravi poklon. A pravi poklon ce nam biti ovo da nas sprece da udjemo u EU. Okrenemo se sebi pohapsimo kriminalce i krenemo ali u istinski privredni preporod. Srbija danas uvozi hranu . Sve jasno pametnome. Cak i za vreme Hitlera je nije uvozila
Зорица Аврамовић
Ако мисле да ће Србија да дозволи да јој цепкају и отимају део по део територије, зарад "уласка у ЕУ", и да је натерају да уведе санкције Русији, онда нека нас успоравају! Што више, то боље по Србију!
Драган
Хоће ли неко питати грађане Србије, на референдуму, да ли желе у ЕУ?
Dusan T
Najsmesnije je to sto oni misle da nam nanose zlo i da nas nesto kaznjavaju. Za par godina cemo im se zahvaljivati sto su nas sacuvali od sopstvene (da ne budem suvise specifican) gluposti.
miroslav
E kad bi bili samo ovi sa istoka naši kočničari, dalo bi se ići napred? A to što oni imaju strahove, nije razlog da drugima smetaju. Smešno je kad prve male komšije se ponašaju kao da su velika sila, pa na granicu velikog komšije dovlače tuđu vojsku i naoružanje? Rusi i Ameri siguran sam da nikada neće zapucati jedan na drugoga, ali kad bi se to desilo stradali bi mali. Kratkoročno je to razmišljanje i nije mudro, stajati na putu prijatelju velikog komšije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља