недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Руска и пољска мањина желе националне савете у Србији

Министарство за локалну самоуправу већ одобрило да се формира бирачки списак за руску националну мањину, на основу кога би били спроведени избори за национални савет
Аутор: Дејан Спаловићуторак, 31.07.2018. у 22:00
Из­бо­ри за на­ци­о­нал­не са­ве­те ма­њи­на одр­жа­ва­ју се сва­ке че­ти­ри го­ди­не (Фото Ненад Неговановић)

Све потребне процедуре за успостављање посебног бирачког списка за руску националну мањину су завршене, а уколико се до дана расписивања избора, то јест до 17. августа, упише довољан број бирача за одржавање електорских избора, што је око 400 људи, избори ће бити одржани 4. новембра и за овај, 22. национални савет – каже за „Политику” министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Јован Иванов, председник Руског културног центра „Нови Сад” и председник Удружења руских потомака „Романов”, истиче да је Министарство за локалну самоуправу већ одобрило да се формира бирачки списак за руску националну мањину, на основу кога би били спроведени и избори. Представници бројних руских удружења који се баве културом прикупили су велики број потписа људи који би гласали на јесен на изборима за локалну самоуправу.

„Дан пре расписивања избора закључује се бирачки списак и сигуран сам да ће ове године први пут бити одржани избори за руску националну мањину. Формирање националног савета руске националне мањине је један од начина да добијемо новац од државе који бисмо искористили за унапређивање и развој руско-српских веза у култури, промоцију руске културе и уметности, учење руског језика и многе друге активности”, нагласио је Иванов.

Осим могућих избора за руску националну мањину постоји могућност и да 4. новембра буду одржани и избори за Национални савет пољске националне мањине. Емил Пољак, представник пољске националне мањине из Остојићева, тврди да неће бити проблема да се сакупи довољан број потписа да би и Пољаци добили свој национални савет. Припадници пољске националне мањине махом живе у селу Остојићево, у општини Чока, основаном пре 800 година, када су Пољаци стигли са обала Висле 1838. године у потрази за хлебом. „Наш захтев потписало је више од 400 људи и на основу тога  пријавићемо се да учествујемо на јесен на изборима за савет националних мањина”, каже за наш лист Емил Пољак.

Министар Бранко Ружић подсећа да се избори за националне савете националних мањина одржавају, према закону, сваке четири године. Каже да нови сазиви у националним саветима морају да буду конституисани на седници коју је потребно одржати у року од 30 дана од завршетка избора. Републичка изборна комисија спроводи ове изборе као и сваке друге и више институција је укључено у овај процес. Каже да је убеђен да ће бити испоштовани сви стандарди и да су уклоњене све замерке које су постојале у вези са изборима за савете из 2010. године.

„Сада смо заиста близу једног врло добро утемељеног система у процедуралном и сваком другом смислу да се ти избори спроведу на прави начин”, каже министар Ружић. Истиче да националне мањине чине преко 13 одсто укупне популације, а да постоје 22 национална савета и да је то вредносни искорак који је Србија направила, а због чега добија похвале од међународних институција.

„Припадници националних мањина имају право и могућност да се упишу у посебан бирачки списак у општини и граду у ком пребивају, код посебног референта у локалној управи”, каже Ружић додајући да су посебни бирачки спискови спојени са јединственим. Оцењује да је посебан бирачки списак сада ажурнији, као и јединствени.

Говорећи о случају Бошњачког националног већа и позиву који је пре неколико дана Сулејман Угљанин, председник тог националног савета, упутио косовском министру Беџету Пацолију, наводи да таква политизација може да начини штету не само држави Србији већ и представницима мањине коју он представља. Сматра да је политичка мудрост превагнула и да су председник Вучић и министар Дачић дали јасан одговор на овај начин политичке манипулације.

„Такве изјаве су део политичке приче појединаца којима недостаје фотеља у влади па мисле да на такав начин, угрожавајући интересе мањине коју представљају, могу тај циљ и да остваре”, каже Ружић. На питање да ли лидери политичких  партија могу да учествују на изборима и под којим условима, Бранко Ружић наводи да је то могуће под условом да су уписани у Посебан бирачки списак за одређену националну мањину како би испунили услов који се односи на пасивно право и да би били кандидати потребно је да поднесу одговарајући број потписа.

Уколико би Сулејман Угљанин, или Муамер Зукорлић, рецимо, био изабран за председника Националног савета бошњачке националне мањине морао би да „замрзне” свој статус у политичкој партији у којој је на челу. „Уколико под ’активним’ условима буду изабрани у национални савет и тамо задобију одговарајућу подршку већине, а да би постали председник савета или извршног одбора савета морају се определити за функцију у савету на рачун лидерске функције у странци” закључио је Бранко Ружић.


Коментари6
3c57b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
@Andrej! За пола села Пољака национални савет? Може, кад повуку признање лажне државе на територији Србије, и кад схвате да им од Русије не прети опасност!
Ema
Koliko li ima Poljaka u Srbiji?
Sreten Bozic -Wongar
Nikada nisam cio za Poljsku manjinu u Vojvodini ma da sam ziveo u Novom Sadu. Ima li bozda i Mongoska manjina u Vojvodini. Narod u Vojvodini je glasao u proslom veku da da Vojvodina bude deo Srbije.
Zlatan
Ima dva Poljaka prodaju na pijaci ali ne zive za stalno.. Sto se tice Mongola zvanicno ih nema ali ima dosta mongolida ne onih po fizickom izgledu nego po intelektu tako da je I njima potreban zvanicni nacionali savet..
Препоручујем 17
Драган
@Andrej У Остојићеву (селу између Кикинде и Чоке) не живи ни један Пољак, нити је икада ту живео. Највише је Срба, онда Мађара и нешто Словака.
Препоручујем 23
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља