понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:55

Кркобабић: Српски домаћини треба да се удружују у задруге

среда, 01.08.2018. у 08:47
Представљање резултата пројекта „500 задруга у 500 села“ (Фото Бета)

После више деценија Влада Србије „одрешила” кесу и прошле године одвојила 196 милиона динара за бесповратну помоћ задругама Задругарство куца на велика врата са циљем да се српски домаћини удруже и прихвате трансфер знања и технологија и не буду више грађани другог реда, рекао је јуче министар за регионални развој Србије Милан Кркобабић.

Он је представљајући резултате пројекта „500 задруга у 500 села” које његов кабинет спроводи годину дана, рекао да Србију не чине само Београд, Нови Сад и Ниш већ 4.700 насеља од којих су 1.200 испражњена.

„Обједињавамо поседе којих у Србији има око 630.000 и где просечан посед не прелази 4,5 хектара по домаћинству, јер су на југу од 2,4 хектара, а у Војводини 11 хектара”, рекао је Кркобабић.

Додао је да је после више деценија Влада Србије „одрешила” кесу и прошле године одвојила 196 милиона динара за бесповратну помоћ задругама јер је формирано 266 задруга и повећан њихов број 17 одсто. „Села очекују да власт ове године планира у буџету за наредну годину између 50 и 100 милиона евра за помоћ задругарству и то ће бити најбоље искоришћена средства”, рекао је Кркобабић.

Удруживање пољопривредника је, према његовим речима, био најбољи начин да се реше економски и и државни проблеми.

Он је истакао да се први пут у историји Одбор за село Српске академије наука и уметности (САНУ) укључио да помогне пројекат задругарства и да ће, зато што су заједно, „добити битку”. „Давали смо и морамо да дајемо средства страним инвеститорима, али морамо и српским домаћинима и бесповратну помоћ су добиле 22 задруге”, рекао је Кркобабић.

Истакао је да је у најнеразвијенијим крајевима на југу Србије, захваљујући бесповратним средствима додељеним задругама, обезбеђена егзистенција за 52 породице у Владичином Хану.

Кркобабић је рекао да је у протеклих годину дана најтеже било разбијање неповерења и рушење стереотипа о задругарству, за које је ове године у буџету издвојено 825 милиона или чети пута више. „Вратили смо поверење јер је формирано 270 задруга, а помогли смо 22 задруге, што значи да су пољопривредници почели да верују у успех задругарства”, рекао је Кркобабић.

Он је на питање да ли се може зауставити одлазак младих из села рекао да је то природан процес и да се они могу одвратити од исељавања само ако им се понуди избор, а једна од понуда би била да им се обезбеди егзистенција преко задругарства.

„Кључ опстанака села је у рукама неудатих жена којих је у Србији 100.000 старости до 40 година јер има 250.000 неожењених мушкараца и ако оне одлуче да живе на селу, оно ће опстати”, рекао је Кркобабић.

На питање када ће почети формирање сложених задруга Кркобабић је рекао да је новац обезбеђен али да се не жури јер не жели да се новац „баца”, већ се тражи одржив модел.

Председник Одбора за село у САНУ, Драган Шкорић, истакао је да само удружени пољопривредници могу бити конкурентни на домаћем и иностраном тржишту. Постојећим задругама је додељено бесповратно до 12,5 милиона динара и новооснованим до шест милиона динара, а новац су добили сточари, воћари, ратари, повртари, пчелари, прерађивачи лековитог биља и други пољопривредни произвођачи.


Коментари5
4443d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jeremija
prvo trebaju putevi,struja i voda..a što se tiče ovih što pljuju po komunistima ,izgradili su oni mnogo kombinata,zadruga,poljoprivredna dobra koja sada zvrje prazna a pokrali su ih baš ovi kojima komunizam nije bio mio,o nemogućosti krečenja svega što je tada izgrađeno nećemo ovoga puta.
Драган
задруге и антикомунизам су спас за Србију. То је говорио још Мита Љотић. Не знам како ће ови који су изашли из Брозовог шињела (већина садашње Владе Србије) спровести у дело Митине замисли о Задругарству?
vito
Кроз медије Србије наметнута је култура живљења по којој је срамота живети на селу, глупо је знати помусти краву. Колико новца се троши на промоцију позитивних вредности у друштву уоште? Рекао бих ни мало. Посетите село Топли До на Старој планини. Чувају говеда на Дугом Билу на 1500 м нв. Све је ту еколошки и здраво а промоције нигде. ПОгледајте шуме на планини а изнад варошице Рудник. Пуне су викендица у које нико не долази. Где је промоција боравка у планинама Србије? Нема.
petar petrović
Ne ulazeći u dobre namere akcije "500 zadruga u 500 sela", - ali u temelju te akcije, kako stoji, nisu ugrađeni materijali / stručne institucije, koje imamo na pretek, do nadležnih ministarstava... /, što će obezbediti trajnost te akcije, pa mi se sve čini, da će se to završiti, kao neka turska serija!!! Nisu to poštanski šalteri!!!
Ljuba
Slazem se sa prethodnim. Isto mogu da predlozim osmisljavanje domova kulture gde mladi mogu da se zabave,upoznaju i ucestvuju u nekoj kulturnoj,naucnoj ili sportsko rekreativnoj akciji,mogucnost za prikazivanje filmova i koncerata sa dobrim putevima itd. za pocetak. I da se narod pita sta mu treba na selu da bi ostao ili opstao.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља