понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Тако је говорио Борис Кољчицки

Аутор: Јосип Бабелсреда, 01.08.2018. у 14:50
(Фото Пиксабеј)

Моје тачне прогнозе су ми кроз дуги низ година донеле поштовање људи, па је чак и Тито тражио да му донесу моје прогнозе којима се служио. То ми је рекао адмирал Јуришић, наводећи Титове речи: „Кажите ми шта о времену каже Тошин метеоролог!” Тодор Вујасиновић  је био тада министар саобраћаја, за кога сам ја радио прогнозе у Речном саобраћају, причао је својевремено Борис Кољчицки, познати метеоролог – аматер

Завршни чин протеклог Светског првенства у фудбалу у Русији, додела медаља најбољима, остаће упамћен и по великом пљуску који се 15. јула сручио на фудбалере, судије, функционере, публику и председнике Русије, Француске и Хрватске. Мундијал је прошао без временских непогода, јер су Руси, прича се, растеривали облаке и хемијским средствима (сребрни нитрат), али је природа узвратила кад је то било најмање пожељно.

Остаће упамћене велике зиме у Северној Америци протеклих година, а сведоци смо и поплава  у Америци, Кини, на Балкану, у Србији, Грчкој… Отопљавање ледника и полова подиже ниво мора и клима се мења  све убрзаније. Временске прогнозе нису више поуздане… А старији читаоци „ „Политике” сигурно памте тачне временске прогнозе које је деценијама објављивао руски емигрант Борис Кољчицки, метеоролог – аматер из Земуна, по којима су људи одређивали своје активности у пољу: жетву, свадбе, летовања Имао сам задовољство да пре 35 година сусретнем и запамтим Бориса Кољчицког и снимим више разговора са њим, за ТВ Нови Сад.

 Први сусрет је био сунчаног мартовског понедељка, на Ћуковцу, уздигнутом делу Земуна, у Бреговитој улици. Попео сам се на спрат у броју 34 и дуго куцао на врата и прозор.

Осећао сам да има неког у кући па нисам отишао. Куцао сам поново. Старац благе нарави, сличан писцу Црњанском, отворио ми је врата са папиром и оловком у руци. Извињавао се што не излази, јер, каже, исписује стање водостаја са радија. И додао: – Срећом, знам француски, па ћу кад на том језику понове извештај, записати што ми треба!

 Унутра књиге, графикони, извештаји о водостају река, температурама ваздуха, временским приликама, прогнозе исцртане на картону и окачене на зиду, исечци из новина.

Разговарали смо три сата. Стари Рус ми је испричао цео свој живот и показао слику дома у родном Новоукрајинску, са лименим кровом са којег је, као дечак, осматрао небо и јављао какви су облаци и одакле долазе. – Тамо се зачела моја љубав према природи, облацима, ветровима, од којих све зависи. Рано сам приметио да се све догађа у циклусима и мења као у огледалу, али обрнуто:ако је зима била оштра, лето ће бити благо. Има и одступања, али им треба наћи узроке у човековом мешању и утицају на климу. Природа се не сме злостављати, јер зна да узврати

јаче и немилосрдније него човек!

Имао сам утисак да сам задобио поверење тог старог Руса који је тада имао 83 године и да ме не доживљава као новинара него као неког, коме у усамљености, отвара душу. Говорио је меко, са руским акцентом, о данима изгнанства, после Октобарске револуције.

– Рођен сам у грофовској породици, али ме вихор Првог светског рата донео прво у Херцег Нови, па у Бијело Поље, где сам добио првог сина, у ванбрачној заједници. Завршио сам Технички факултет и запослио се у Министарству саобраћаја, радећи на рекама. Са прикупљањем података о времену започео сам давне 1926. а од 1939. састављам прогнозе. У Тителу сам упознао супругу Катицу, оженио се и добио сина Владимира, који живи у Сплиту, али га прогнозирање не занима и мој посао нема ко да настави. Док ми је била жива жена, ревносно је  све бележила и била мој највећи помагач. Радила је и за Хидрометеоролошки завод, као сарадник на осматрачници Ћуковац. Мени су прогнозе све, и да бих до њих дошао, ништа ми није тешко. А израду прогноза не наплаћујем. Неки, који желе да постигну моју популарност долазе и питају ме, где сам их оставио, веле, била би штета да пропадну. А не знају колико је труда потребно да се изради прогноза, да се сакупе подаци, анализирају и утврди оно најважније.

Дугорочне прогнозе дајем на основу теорије изравњања. Треба радити на основу што свежијих података, односно на анализи времена у протеклом периоду. Ако смо имали влажно пролеће, доћи ће сува јесен, а ако је зима блага, лето ће бити влажно и са променљивим временом. Показује ми графикон на коме је црвеном бојом исписана његова прогноза, плавом званична коју је урадио Хидрометеоролошки завод, а црном бојом је означено стварно стање. Највећа подударност је код црвене и црне боје! Каже: – То је вероватно тако, јер службене прогнозе раде тако што у компјутер убацују средње вредности, а компјутер све тачно израчуна и теоретски исправно обради, али је прогноза често супротна од будућег стања, јер се не узимају сви битни показатељи. Ја прогнозу нисам научио из књига него проучавајући све оно што на време утиче, а ту је сунце, стање стратосфере, космичка прашина…    Праћењем промена на сунцу могу се добити најтачније прогнозе климе. На њу утиче и кретање Земље. Њена осовина која је уперена према Северњачи, креће се према југу и то ће нам донети ново небо и биће још топлије. Ерупције сунчевих пега дешавају се сваких 11 година, а зашто баш у том циклусу, вероватно утиче планета Јупитер која се сваких 11 година приближава Сунцу и својим магнетизмом изазива разне промене. Сунчеве пеге, односно ерупције на његовој површини обично трају по пет месеци и нестају, а директно утичу на појаву вулканске активности и земљотреса на земљи.

На питање зашто последњих година код нас нема   јаких зима и како Сибир утиче на време у Европи, Кољчицки је рекао: – Топли ваздух који се диже на екватору, по косој равни спушта се према половима. А два места на која се спуштају хладне масе су Сибир и Гренланд. Најхладније је око река Лене, Колиме и других, и одатле су долазиле те хладне зиме. Клима у Сибиру се у последњих 20 година донекле изменила, а објашњење за то би могли бити пожари који су тамо запаљени и велике наслаге тресета тињају и не могу се угасити. Топли ваздух који се диже и ствара преграду која спречава ултраполарна струјања. Сада зиму добијамо углавном преко Гренланда, па су оне кратке и благе, а у Америци и Канади су јаче, па је то америчке метеорологе навело на погрешан закључак да нам предстоји ново ледено доба!

Уз чај којим ме је дрхтавим рукама послужио Кољчицки, насмејао се на моје питање, шта мисли о народним прогнозама: „боле ме крста”, „куцка ми у колену–промениће се време!

 – Па могуће је да људско тело има посебне сензорне ћелије којима региструје промене у притиску, температури и електромагнетским осцилацијама и тако нас наведе на помисао да ће се време променити. То се посебно исказује код људи са неком бољком, али се ипак у такво предвиђање не можемо поуздати  на дужи период. Моје тачне прогнозе су ми кроз дуги низ година донеле поштовање људи, па је чак и Тито тражио да му донесу моје прогнозе којима се служио. То ми је рекао адмирал Јуришић, наводећи Титове речи: „Кажите ми шта о времену каже Тошин метеоролог!” Тодор Вујасиновић  је био тада министар саобраћаја, за кога сам ја радио прогнозе у Речном саобраћају, коришћене да би се избегло заробљавање пловила у леду.

Са Борисом Кољчицким сам се видео још два пута и био је крепког здравља, све до своје 89. године. Умро је и сахрањен у Сплиту.     Упамтио сам његов савет. „Треба живети без оптерећења и што више бити на чистом ваздуху, у природи коју морамо  чувати и волети. И нарочито не треба дуго и напорно радити, а онда  мировати , уз преобилну исхрану. Ја сам свакодневно радио истим ритмом и у томе налазио задовољство.”


Коментари0
9f7d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља