уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:17
ИНТЕРВЈУ: Јасмина Трумбеташ Петровић, сопран

Џепном опером до високе уметности

У плану нам је да у Културном центру у Паризу, наредне године, изведемо концертну верзију опере „Приштинска фонтана” Роберта Дисоа, али овде није реч о политици
Аутор: Биљана Лијескићсреда, 01.08.2018. у 22:00
Оперска уметница и педагог Јасмина Трумбеташ Петровић (фото: лична архива)

Од свих улога које сам до сада отпевала најбоље се осећам у италијанском репертоару, а нарочито у операма Вердија, што се показало у мојој Аиди, Леонори у „Трубадуру”, Елизабети у „Дон Карлосу”, Амелији у „Балу под маскама”, истакла је једном приликом наш врхунски сопран Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња опере Народног позоришта у Београду. Прошлог викенда наша публика је пак могла да чује нашу саговорницу као Дона Елвиру у Моцартовој опери „Дон Ђовани”, изведеној први пут на новоотвореној сцени некадашњег Дома синдиката, сада названој Комбанк дворана. Критичарка нашег листа Бранка Радовић навела је да је Јасмина Трумбеташ остварила „звучност, доминацију на сцени, сјајну појаву и гласовну интерпретацију” певајући Дона Елвиру. Подела је била интернационална, наша уметница је наступала са кинеским певачима, а диригент је био Грегори Букалтер, ангажован у Лос Анђелесу и Метрополитен опери.

Јасмина Трумбеташ Петровић је на домаћој оперској сцени присутна више од две деценије, отпевала је готово све значајне роле у свом фаху, иза ње је много премијера у Београду, али и гостовања широм света. Занимљиво је да је наша саговорница по образовању професорка руског језика, поред тога што је завршила и Факултет музичке уметности, у класи проф. Радмиле Бакочевић. Од малог гласа, како су је оценили на почетку каријере, стигла је стрпљивим радом до моћног сопрана.

Активна је и ван сцене, посвећена педагогији, али и пројекту „Јенејарт” у ком појам „џепна опера” доминира, с намером да уметност стигне и у мање средине.

– Сада, после више од две деценије на сцени, имала сам велику одговорност када сам одлучила да се вратим Моцарту. Не знам колико је познато да је моја прва већа улога на почетку каријере била Сузана, баш у Моцартовој „Фигаровој женидби”. Касније сам открила да ми је Верди одговарао у потпуности. Поновни сусрет са Моцартом није био лак. У јуну месецу певала сам Мадалену у опери „Андре Шеније” у Београду, која је веома захтевна и одмах после те премијере почела сам да учим Дона Елвиру из „Дон Ђованија”. Савладала сам је за две недеље. У Комбанк дворани била сам са кинеским колегама, са којим сам још пре две године започела сарадњу. У ствари њихова идеја је била да урадимо ово оперско дело. Кинеска дисциплина, посвећеност наших певача и млади редитељ Александар Николић, који се показао спретан да за кратко време уради много, довели су до успеха. Две вечери заредом сала је била пуна и то усред лета.

Да ли сте као Дона Елвира понудили публици нешто ново?

Баш тако је било. Посетиоци у дворани могли су да ме виде у новом светлу. До сада сам певала углавном опере са трагичним сижеом, а моја улога је овог пута комична и испоставило се да сам је добро савладала. Елвира је богаташица, има све, али никако не може да придобије женскароша Дон Ђованија да буде њен. Она је веома нападна, не бира средства да га заведе и игра лажну трудницу, сматрајући да ће трудноћом придобити заводника. Али Дон Ђовани још више бежи, на крају је раскринкан због многих злодела и страда. Елвира после свега хладно поручује да је све што га је снашло и заслужио.

Од када сарађујете са кинеским уметницима?

Ванчи Чанг, сопран, једна је од директора организације GIPAC и у почетку је певала традиционалну кинеску музику, међутим, данас наступа у целом свету певајући оперска дела концертно. Кинески уметници су веома дисциплиновали, никакав проблем нису правили и допринели су складној атмосфери. Они иначе наступају свуда по свету и у Абу Дабију, били су у Црној Гори, Чешкој. Воле Србију и овде им је седиште GIPAC-а за наш регион, али имају огранак у Бостону. Циљ им је да повезују народе широм света путем музике.

Веома сте се ангажовали и у уметничком удружењу „Јенејарт”, настојећи да познате опере у скраћеној верзији доведете на гостовања у унутрашњост Србије. Шта тачно значи израз „џепна опера”?

Моја колегиница Јелена Влаховић, мецосопран, наш млади Александар Николић, редитељ, и ја чинимо удружење „Јенејарт” са циљем да оперу и класичну музику доведемо у најудаљенија места у Србији. И то смо успели тако што смо осмислили џепну оперу која може да гостује у било ком простору, било где у унутрашњости на српском језику. То је сигуран пут ка разумевању високе културе и уметности. Прва џепна представа била је „Севиљски берберин”, изведена прошле године у Врњачкој Бањи. Гостовали смо потом у Трстенику, Лазаревцу и на неким београдским локацијама.

И какви су планови за даље пројекте?

Организоваћемо књижевне, ликовне и друге манифестације, мајсторске курсеве, концерте. У плану нам је да у Културном центру у Паризу, наредне године, изведемо са младим уметницима концертну верзију опере „Приштинска фонтана”, француског композитора Роберта Дисоа, али овде није реч о актуелној политичкој ситуацији. Дисо је на сопствени текст компоновао ово дело са српском историјском тематиком средњег века. Ово дело је изведено у Паризу 1934. концертно. У наредној сезони у Народном позоришту опробаћу се у операма „Манон Леско” и „Магбет”.

 


Коментари3
9f7df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан Беадер
Поздрав мојој ФБ пријтељици. Значајна је ствар урадити нешто у Паризу. Још кад би се у духу истакнутих концертних метропола, нешто урадило и у српској провинцији.
ognjane sretkovicu
Ognjene, sedi, jedan. Sramota za komentar.
Ognjan Sretković
o sole mijo ide mile

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља