четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:12

Нови пропис о катастру брине и о имовинским правима супруга

Тек четвртина некретнина у Србији налази се у власништву жена, што би требало да се промени када законодавац уведе нову праксу да имовина коју супружници стекну током брака аутоматски буде уписана као заједничка
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 01.08.2018. у 22:00
Заједно на њиви: и у послу и као власници (Фото М. Јанковић)

Захваљујући Закону о поступку уписа у катастар непокретности и водова, који је ступио на снагу 1. јула, супружници који у току брака стекну стан, кућу или неки други објекат биће аутоматски уписани у катастар као носиоци права заједничке својине. С друге стране, уколико је реч о посебној имовини стеченој у току брака, остављена је могућност да се брачни партнери добровољно сагласе да само један партнер буде уписан у катастар као власник и о томе ће јавни бележник обавестити Републички геодетски завод.

Добри познаваоци такозваног родно сензитивног законодавства поздрављају доношење овог закона, надајући се да ће доношење новог прописа променити актуелну статистику која сведочи да је тек свака четврта некретнина у Србији у стопостотном власништву жена. Подаци Републичког геодетског завода сведоче да се у мешовитом, односно заједничком поседу налази свега једанаест одсто некретнина у нашој земљи. Статистика која бројкама слика положај жена у сеоским срединама још је суморнија – свега 13 одсто жена на селу су власнице пољопривредног газдинства.

Коментаришући доношење новог закона др Зорица Мршевић, научна саветница Института друштвених наука, истиче да су „ово важне цигле у кући равноправности коју зидамо у нашем друштву”, јер овај закон пркоси обичајном праву по коме се цела имовина води на – мушкарца.

Осим тога, додаје, у руралним срединама и даље се од сестре очекује да се одрекне наследства у корист брата, односно мушких чланова домаћинства.

– Закон о поступку уписа у катастар непокретности мало мења болно стање родне неравноправности у Србији, али не треба заборавити да је животни и имовински статус многих жена у нашој земљи и даље недефинисан – почев од жена које раде у породичним фирмама које су углавном у власништву мушкарца, преко жена које раде на пољопривредном газдинству, па све до жена које живе у ванбрачној заједници и које након растанка или смрти партнера немају право на наслеђивање имовине или пензије – истиче наша саговорница.

Др Мршевић објашњава да наш закон о наслеђивању „признаје” само брачне партнере и ако дође до развода, макар брачна заједница трајала неколико деценија, жена најчешће остаје на улици и без ичега. Ако њен ванбрачни партнер премине, она нема никаква права на његову имовину или пензију.

– Иако се у јавности доста популарише идеја о породичним фирмама, морам да истакнем да је у овим фирмама статус супруге потенцијално много тежи него положај обичног радника. Јер, у овим фирмама најчешће не постоје радно време, док су одмор и боловање под знаком питања, а нема ни синдиката који би се борио за права чланова породице. Осим тога, власник ових фирми најчешће је глава породице, што жену ставља у потенцијално неповољан положај у случају насиља у породици или развода брака. За разлику од раднице у фабрици, која наставља да ради и након престанка љубави, жена власника породичне фирме најчешће остаје без радног места – напомиње Зорица Мршевић.

Она додаје да се у посебно неповољном положају налазе жене у сеоским срединама – три од четири жене нису плаћене за посао који обављају, веома ретко су власнице кућа, а чак 84 одсто жена не поседује пољопривредно земљиште. Правосудна пракса показује да се жене веома често одричу наслеђа у корист мушких наследника, а често не траже ни издвајање свог удела у заједничкој имовини у случају смрти супруга. На тај начин жене остају без сопствене имовине и постају економски зависне од партнера или других мушких сродника. Осим тога, жене које живе у ванбрачној заједници на селу не могу да наслеђују имовину свог партнера након његове смрти. И док су мушкарцима на селу главни извор прихода – зарада и приходи од имовине, женама су главни извор прихода пензија и социјална примања.

Адвокат Борко Стојановић подсећа да је у старом закону о браку и породичним односима постојала слична одредба да се некретнина стечена у браку уписује као заједничка својина, али ова одредба је у већини случајева била мртво слово на папиру.

– Нови закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова укључује нотаре у цео поступак. Они по службеној дужности обраћају пажњу да супружници који у току брака стекну стан, кућу или неки други објекат буду уписани у катастар као носиоци права заједничке својине. Независно од чињенице да овај закон побољшава стање родне равноправности, увек је добро оно правно решење којим се повезују закони, а овим законом се усклађују породични и катастарски закон. Наиме, Породични закон сву имовину стечену у браку дефинише као заједничку имовину, а пре увођења нотара честе су биле ситуације да у катастар буде уписан само један супружник – што њему даје могућност да имовину прода без сагласности другог супружника – подсећа наш саговорник.


Коментари21
e9fdb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rada
Molim Politiku da istraži veoma loše stanje u Katastru Srbije i muke građana pri upisu imovine, i da pomogne da se ta važna državna institucija očisti od kurupcije i neposlovnosti. Posebno bi bilo interesantno da u tom smislu obradi čukarički kataster. Tamo je posebno loš odnos prema upisu žena kao vlasnica imovine, a procedure upisa ne završavaju nikad. Prosto se stiče utisak da tamo mrze ženski pol.
Данило
Никакав проблем, али ће од сутра морати са мном на скелу да малтерише, у шуму да сече дрва, па онда да товори, па онда намотава шлепера да их дотерано. А када дођемо кући ја ћу спремати вечеру. Је ли поштено?
Nenad
Zna li neko kako se upisuje nssledjena imovina
Jovan
Danas sam čitao ugovor koji je notar na Banovom brdu overio sa ovom odredbom, a koji je potpuni promašaj. Muž je, naime, prodao nasledstvo "u zavičaju" i kupio stan u Beogradu, dakle od posebne imovine. Notarka je samo njega navela u uvodu ugovora kao kupca, ali je u čl. 4. ugovora navela odredbu da se "imovina stiče sa suprugom na jednake udele", pa je poreska uprava iznenađenom suprugu tražila dve poreske prijave - za njega i njegovu suprugu koja je time stekla polovinu stana. Čovek je ostao da im objašnjava da je stan samo njegov, a službenici da mu pokazuju ovu odredbu ugovora da to nije tako, i opet situacija koja može da se desi "samo u Srbiji". Ne štiti se bračna tekovina na ovakav način, notari to ne smeju ovako da rade, samo se prave novi problemi i sporovi...
Alisa
Na zalost notari u Srbiji cesto prave katastrofalne greske, cak i gore od ovoga sto ste napisali. To naravno ne menja cinjenicu da je zakon bio potreban i da treba upisivati u katastar i ime zene na zajednickoj imovini.
Препоручујем 12
Alisa
Na zalost notari u Srbiji cesto prave katastrofalne greske, cak i gore od ovoga sto ste napisali. To naravno ne menja cinjenicu da je zakon bio potreban i da treba upisivati u katastar i ime zene na zajednickoj imovini.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Zoran Zarkovic
Nije suština u tome da li statistički imamo određen broj žena, muškaraca ili transrodnih na nekoj funkciji ili da prikažemo na papiru da su vlasnici nečega 50/50 posto. Statistika je đavolja rabota. Evo recimo, podelimo "ravnopravno" funkcije (direktorske), vlasničke i kakve god na osnovu ove đavolje statistike i šta ćemo da dobijemo? Hoće li nam firme biti uspešnije ako su direktori statistički podobni? Imali smo u socijalizmu čuveni "ključ" - rodni, nacionalni... Morao je u čitanku da uđe loš pisac, samo da bi sve bilo "podobno po ključu". Rezultat - stanje u kome smo se našli "dan posle". U uspešnim ekonomijama nije bitna forma nego suština - uspešno lice (muško, žensko itd) na funkciji je - jer postiže rezultat i jedino je to važno. Kod imovine, što je tema ovog teksta, - ako imate kćerku i ona nasledi vaš stan ili imanje, pa se uda - pa naravno da će ona biti i ostati vlasnik stana, kuće, imanja. Vlasnik se pored nasleđivanja postaje i kupovinom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља