понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:21

Узми кредит – не врати, узми робу – не плати

То што је законом ограничен рок плаћања на 60 дана за привреду и 45 дана за државу – у пракси се не примењује
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 01.08.2018. у 22:00
„Резервне фирме” често имају само сандуче и дугме интерфона (Фо­то Раде Кр­сти­нић)

​„Узми кредит – не врати, узми робу – не плати”. Овако Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, описује пословну филозофију великог броја наших бизнисмена. Јер, блокиране рачуне у банкама тренутно у Србији има 54.567 привредника. То значи да свака седма фирма има проблема да плати доспеле дугове који су се нагомилали на готово 312 милијарди динара, и то без обрачунатих камата.

Највећи део ових дужника, чак 23.794 фирме, тешко да ће из неликвидности ускоро изаћи. Они су, према подацима Народне банке Србије, дуже од 1.080 дана у блокади. Дакле, више од три године нису успели са себе да скину окове тешке 231,6 милијарди динара. Док са друге стране, према подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника, од почетка ове године до јула месеца, покренуто је тек 210 стечајних поступака. Поставља се питање како та блокирана предузећа уопште послују ако преко својих рачуна не могу да исплаћују зараде радницима и да плаћају робу и услуге.

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, објашњава да власници блокираних предузећа најчешће имају и по једну резервну фирму, отворену на име супружника или рођака и преко њих раде. Он каже да у Србији има више од 35.000 резервних фирми. Од пет нових фирми које се региструју, три су такве, тврди Рајић.

– До њиховог наглог раста дошло је 2011. и 2012. То нису оперативне фирме и најчешће имају једног или ниједног запосленог. Оне служе за плаћање обавеза и зарада матичне фирме, јер главна фирма најчешће има кредит код банке и све паре које легну на њен рачун иду на плаћање рате кредита и враћање дуга повериоцима – каже Рајић.

Наш народ је вешт и сналази се, констатује економски аналитичар Драгован Милићевић.

– Привредници годинама послују тако што оснивају алтернативне фирме. То није забрањено. Проблем је зашто се не покрећу стечајеви ако су предузећа у блокади дуже од шест месеци. Или ако износ блокаде у појединим предузећима достиже и до три милијарде динара –

каже Милићевић.

Професор Љубодраг Савић објашњава да је неликвидност стара бољка српске привреде још из времена бивше Југославије, јер се рокови плаћања не поштују. То што је законом ограничен рок плаћања на 60 дана за привреду и 45 дана за државу – у пракси се не примењује.

Власници блокираних предузећа најчешће имају и по једну резервну фирму, отворену на име супружника или рођака и преко њих раде

– Држава је највећи извор неликвидности, јер не сервисира своје обавезе на време. Други велики извор неликвидности су трговински ланци, који добављачима не плаћају робу на време. Трговински ланци и моћне компаније у рукама држе нож и погачу. Мала предузећа су ту у маказама. Узимају кредите код банака, које не могу да враћају јер не могу да наплате своју робу и тако и улазе у зачарани круг неликвидности – истиче професор Економског факултета.

Са тим се слаже и Рајић, додајући да се рокови за наплату потраживања у просеку протегну на око 140 дана. Најдужи су у грађевинарству – до 180 дана, а најкраћи у ИТ сектору – до 60 дана.

У Европској унији се број блокираних фирми креће у оквирима испод један одсто укупног броја предузећа, јер се сматра да један проценат блокираних генерише неликвидност 12 одсто осталих предузећа, истиче Рајић. Он каже да већина држава из окружења има мање блокираних предузећа него Србија. У Црној Гори на пример само 2,3 одсто рачуна предузећа је у блокади.

– У европским оквирима за сваку блокаду фирме до 90 дана сматра се да може да се опорави и настави да ради јер је имала неки тренутни проблем. После тога могућност да се изађе из блокаде све више пада, те већина покреће стечај – каже Рајић.

Он сматра да је код нас стечајни поступак компликован и дуг за већину предузећа.

– Малим предузећима је потребно од девет месеци до годину дана да покрену стечај и ликвидацију. Великима је то компликованије. Једном великом немачком предузећу требало је 2,5 година да ликвидира и затвори фирму. Фирме које немају неку имовину, из које би се намирили повериоци, не интересују стечајне управнике – истиче Рајић.

Од министарстава привреде и финансија јуче нисмо добили одговоре због чега се не смањује број предузећа, чији рачуни су блокирани и како држава толерише да десетине хиљада предузећа буду у блокади више од три године.


Коментари3
566c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Све је речено у наслову. Одавно се тако богате непоштени људи, не врате кредит, не плате робу ? Лако је тако бити газда ?
Боривоје Банковић
Беше једном једном једна Служба друштвеног књиговодства, која је мењала имена у Служба платног промета, па Завод за обрачун и плаћање. Та установа је радила све што данас банке не раде. Није била нарочито брза и губило се време у редовима, системи су падали, радило се на домаћим рачунарима направљеним осамдесетих, али је систем функционисао. Фактуре, акцептни налози и менице су биле аутоматски пуштане са датумом доспећа. Онда су дошли реформатори и пребацили пословање у приватне, махом стране банке. Сада потраживања не долазе на наплату по сили закона, већ је повериоцима остављено да туже дужнике. И трговински суд је прилично ажуран па ако нема спора наплата је брза, само што ћете имати додатне трошкове и више никада нећете радити са фирмом коју тужите. Мени се више свиђало оно некада, али то је само моје виђење.
bata
Da li za, u tekstu pomenute duznike, vazi naplata preko izvrsitelja?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља