уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24

Повишице могу и без ребаланса буџета

Уколико повећање расхода на име увећаних плата и пензија буде мање од 47 милијарди динара, министар финансија неће морати да прекраја државну касу
Аутор: Аница Телесковићсреда, 01.08.2018. у 22:00
Јед­но­крат­ни тро­шак за бу­џет по осно­ву уки­да­ња За­ко­на о при­вре­ме­ном ума­ње­њу пен­зи­ја из­но­си 25 ми­ли­јар­ди ди­на­ра (Фо­то Анђелко Ва­си­ље­вић)

Од изјаве председника Александра Вучића да ће Србија ове године „имати један од најпозитивнијих и најбољих ребаланса до сада, којим ће се доста ићи на повећање животног стандарда”, па до става да за исплату повишица прекрајање државне касе уопште није потребно, прошло је нешто мало више од два месеца. Да ли је председник тиме демантовао сам себе или се у међувремену променио фискални оквир јер су остварени резултати на крају јула за 65,8 милијарди динара бољи од плана?

A шта о томе каже закон? По члану 69 Закона о буџетском систему, текућа буџетска резерва износи највише четири одсто укупних прихода у државној каси, што је око 47 милијарди динара. То је фискални простор у оквиру кога министар финансија Синиша Мали до краја ове године има одрешене руке да повећава постојеће расходне ставке у буџету. У случају да Мали у буџет жели да допише нову расходну ставку, која законом није била планирана, то не може да уради без ребаланса. Без обзира на то о колико је мало пара реч. Као што је, на пример, Душан Вујовић прошле године морао да прекраја државну касу да би запосленима у сектору безбедности, а то су војска, полиција и БИА, држава могла да исплати обећани бонус у износу од по 10.000 динара.

Предлог закона о допуни Закона о буџету за 2017. годину влада је усвојила на седници одржаној 1. децембра. То формалноправно јесте био ребаланс, иако дефицит суштински није повећан. Та измена је била неопходна јер је иницијално законом била забрањена било каква исплата награда запосленима у јавном сектору. Да је бонусе исплатио без ребаланса, Душан Вујовић би прекршио прописе, без обзира на то што су и прошле године остварени резултати били далеко бољи од плана.

Како показују најновије рачунице, расходи на име укидања привременог пензионог закона, увећаних плата и пензија на месечном нивоу биће увећани од четири до шест милијарди. То зависи од тога колико ће прецизно износити проценат увећања. Односно, да ли ће пензионери с примањима нижим од 30.000 динара добити повишице од пет одсто или мање, као и да ли ће запослени у јавном сектору у просеку имати зараде веће шест или осам одсто. Уколико се повећање буде односило на последња два месеца ове године, онда ће расходи на име повишица бити увећани за највише 12 милијарди, што је далеко испод лимита од 47 милијарди, који пред министра финансија поставља закон.

Оно што се зна јесте да годишњи једнократни трошак за буџет по основу укидања Закона о привременом умањењу пензија износи 25 милијарди динара. На годишњем нивоу посматрано, повећање пензија мањих од 30.000 динара увећаће расходе од осам до 15 милијарди, у зависности од процента увећања. Када је о платама реч, фискални простор у буџету за следећу годину креће се од 20 до 24 милијарде динара (кад се одузму приходи који ће на име пореза и доприноса бити враћени назад у буџет). То, с друге стране, опет значи да ће, у зависности од тога како се рачуна, запослени у јавном сектору моћи да добију повишице које ће се у просеку кретати од шест и по до осам одсто.

Председник Вучић је јуче, гостујући на Телевизији Пинк, изјавио да суфицит у буџету на крају јула износи 49,1 милијарду динара, односно око 410 милиона евра, а био је планиран дефицит од 16,7 милијарди динара. То значи да је остварени резултат за 65,8 милијарди бољи од плана, што је око један и по одсто БДП-а.

„Данас имамо одличне резултате и пензионери ће пре краја године добити повећање, као што смо обећали, а већ ове године кренуће повећање плата и повећање минималца”, рекао је Вучић.

Подсетио је и да је раст економске активности у првих шест месеци достигао 4,5 одсто, што је више од прогнозе и ММФ-а и Светске банке (3,5 одсто). Није рекао да је на тој процени Министарство финансија скројило и буџет за 2018. годину, али и да Народна банка Србије још стоји при овој конзервативној прогнози о расту. По оствареном резултату у првој половини године, Србија је међу првих пет европских економија, рекао је Вучић. За министра финансија већи привредни раст значи и веће приходе у буџету, што умногоме релаксира његову позицију уочи наступајућих преговора с ММФ-ом.

„То је могло само после тешких мера, озбиљног и одговорног приступа. Не после приступа ’лако ћемо’ и трач рубрика које видите сваког дана”, рекао је Вучић.

Истакао је и да српска економија напредује, али је и кориговао свој раније изречени став да ће плата до краја године достићи 500 евра. Према најновијој прогнози председника, зарада ће бити 470 евра.

„Да ли је то 500 евра колико сам желео? Није. А да ли је то више од 336? Много је више”, закључио је Вучић.


Коментари1
66579
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladan Velimirovic
A, sta je sa dugovanjima drzave prema radnicima preduzeca ciji je "osnivac" upravo Vlada Srbije. Da li su ti radnici ( po svemu sudeci jesu ) gradjani ove zemlje drugog ili treceg reda. Konkretno radnicima "Zelturist-a" DOO drzava Srbija duzna je 17 neisplacenih plata i doprinose za duzi vremenski period, sto se neisplacenih plata tice one obuhvataju period od novembra 2013. zakljucno sa martom mesecom 2015. godine. Radnici su u vecini slucajeva tuzili pomenuti "ZELTURIST" prema tome Sud je doneo Izvrsne presude u korist radnika o cemu Vlada Srbije i ministarka u cijem je resoru takodje bio "ZELTURIST" Zorana Mihajlovic uporno cuti i ignorise ocaj ljudi koji su ostali i bez posla i bez svojih zarada. Ovim putem pozivam novinare kako ovog cenjenog lista Politike tako i druge istrazivacke novinare da provere da li je ovo tacno sto sam naveo ili ne. Inace poslednja dva direktora u "Zelturist-u" bili su kadrovi SNS-a Kolaric i lugonjic koji je i sada "direktor" samo cega "direktor".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља