среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
ШЕТЊА МУЗЕЈИМА

Андрићеве књиге и дипломатски ковчег

Наш нобеловац је пажљиво бирао књиге за своју библиотеку, у поставци су бројни лични предмети, али и амбасадорска униформа коју је носио у Берлину
Аутор: Оливера Поповићпетак, 03.08.2018. у 08:00
(Фотографије Танјуг / Тања Валич)

У срцу Београда, на ободу недавно улепшаног Пионирског парка и недалеко од зграде Председништва Србије, налази се Меморијални музеј Иве Андрића у који ових летњих дана свраћају многи страни туристи. Истина, међу њима, по речима кустоса овог музеја Татјане Корићанац, буде и оних посетилаца који када уђу у здање питају где су стигли, јер су на мапи видели знак за музеј, али и старијих Београђана који кажу да је локација музеја у центру града баш погодна да се види место у којем је живео и стварао наш великан.

Меморијални музеј чине две сталне музеолошке поставке. У 17 витрина распоређен је материјал из легата Иве Андрића, поставка која хронолошки прати Андрићев живот од рођења до смрти. Ту се налазе оригинални предмети из његове заоставштине, оловке, пенкала, ордени, признања, али ту су и пишчеви портрети које су радили његови савременици и бројне вредне слике. Међу њима наша саговорница издваја посебно лепу слику Беле Павловић „Кошутњак” из 1945. године.

У овом делу музеја чувају се и фрагменти четири рукописа нашег нобеловца, али само по једна страна. Рукописна заоставштина Иве Андрића налази се у архиви САНУ. Када је писац умро 1975. године сва његова заоставштина је пописана. Пре тога је основана заоставштина Иве Андрића која се и данас бави његовим ауторским правима и издавањем и превођењем дела.

Наслоњач, масивни писаћи сто, али и стари телевизор, само су део предмета који чине другу музеолошку поставка. Стан је задржао аутентични изглед какав је имао у време док су у њему живели Иво Андрић и његова супруга Милица Бабић са којом се венчао 1958. Тада је Андрић напустио стан у којем је живео у Призренској улици и са супругом Милицом се уселио на данашњи Андрићев венац, а у то доба улица је носила назив Пролетерских бригада. Милица је умрла је 1968. године.

Након Андрићеве смрти одлучено је да се отвори мали меморијални музеј у стамбеној згради у којој је Андрић живео. Татјана Корићанац подсећа да данас овај музеј личи на сличне светске меморијалне поставке значајних личности неког града или државе, који су такође отворени у просторима, у којима су еминентни уметници, или политичари живели и стварали. На пример, музеј Виктора Игоа у Паризу је сличан по концепту.

Ко су посетиоци музеја Татјана Корићанац објашњава да зависи и од периода године: док траје школска година најчешће су то ученици основних и средњих школа, пролазе кроз музеј ђаци на екскурзијама из свих делова Србије, а током лета посетиоци су махом странци. Наша саговорница додаје да то, како би се можда у први мах помислило, нису обавезно професори, слависти или неко други ко се стручно бави књижевношћу, мада буде и оних које је управо љубав према нашој књижевности довела у ово здање, а неки понекад из Београд продуже у Вишеград или Сарајево.

На питање да ли је задовољна посетом Београђана, уз малу задршку, Татјана примећује да су они можда најмање бројни посетиоци.

Она открива да је њен омиљени део Андрићевог музеја библиотека.

– У њој се, на пример, налази старо библиофилско издање „Дон Кихота” на шпанском језику. Као велики познавалац европске књижевности, Андрић га је читао у оригиналу. Био је и велики полиглота, знао је девет језика. Од 4.502 књиге које се налазе у библиотеци, око 500 има посвету аутора, то су поклони од колега писаца. Он је био велики колекционар и љубитељ књиге, поготову ретких старих издања. Пошто је у дипломатији био преко 20 година могао је себи да приушти и набави управо таква издања у Мадриду, Паризу, Марсеју, Берлину и Женеви, па је пред нама врло пробрана библиотека која није настајала случајно, већ према интересовањима нобеловца– каже Татјана Корићанац.

Плава униформа

Централни део поставке заузимају дипломатски ковчег и његова униформа коју је 1938. у свечаним приликама носио у Берлину док је био у дипломатској служби. Занимљиво је да је нацрт униформе, стицајем околности, урадила његова будућа супруга Милица Бабић која је била костимограф у Народном позоришту.

На видном и почасном месту је наравно и Нобелова награда.


Коментари0
9bead
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља