уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Канадске фирме тресе борска златна грозница

Рудник „Чукару Пеки”, који постоји само на папиру у пословним плановима компаније „Невсун”, постао плен око кога се на берзи у Торонту и Њујорку отимају две фирме
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 02.08.2018. у 22:00
Истраживачко лежиште „Чу­ка­ру Пе­ки” крај Бора (Фото „Ракита”)

Берзе у Њујорку и Торонту, километрима су далеко од лежишта „Чукару Пеки” код Бора, али је једна понуда за преузимање акција на овим прекоокеанским тржиштима капитала успела да у Србији подигне нову златну грозницу. Медији су објавили како шведска компанија „Ландин” већ „копа злато” на овом борском налазишту, јер је доставила понуду за преузимање фирме „Невсун” у износу од 1,4 милијарде долара.

Нити је „Ландин” шведска компанија, нити „Невсун” у Бору има дозволу државе Србије да експлоатише руду, нити је понуда за преузимање изнета у америчким доларима. Истина је да је канадска компанија „Невсун” добила дозволу за истражна права и да на овом лежишту за сада може да обавља само истраживања, не и да ископава руду. „Ландин” је, уз то, канадска фирма, а не шведска компанија, а понуда за преузимање од 1,45 милијарди изражена је у канадским доларима. У америчким доларима она износи 1,1 милијарду.

Какве везе ово борско налазиште има са понудом за преузимање између две глобалне компаније изнетом на две светске берзе? Судећи према ономе што је за америчку агенцију „Блумберг” рекао Пол Конибер, извршни директор компаније „Ландин”, будући рудник злата и бакра „Чукару Пеки” већ је озбиљан плен око којег се отимају две канадске фирме. Конибер је, наиме, позвао акционаре конкурентског „Невсуна” да прихвате понуду за преузимање јер је за подизање рудника злата и бакра у Србији потребан свеж капитал. Осим тога, новац је неопходан и за финансирање рудника „Биша” у Еритреји. Конибер је убеђен да је његова компанија у бољој позицији од „Невсуна”, који послује у нашој земљи, да обезбеди финансије за развој ова два пројекта у наредне четири године.

С друге стране, борд директора „Невсуна”, који у Србији има само истражна права, описао је ову понуду као непријатељску и позвао своје деоничаре да не продају акције „Ландину”. Ово је већ пети пут у последњих шест месеци да конкурентска фирма покушава на тржишту капитала да преузме акције „Невсуна”. Покушај непријатељског преузимања оборио је цену акција компаније „Ландин” на берзи у Торонту и истовремено на кратак рок подигао, па оборио цену деоница „Невсуна” на Њујоршкој берзи.

Шта је то толико вредно у налазишту „Чукару Пеки” па се две канадске фирме отимају око непостојећег рудника?

Према речима Војина Чокорила, професора на Рударско-геолошком факултету, прелиминарна истраживања су врло обећавајућа и показују да је проценат бакра знатно већи од борског просека.

– Читав појас Карпата представља богато налазиште руда олова, цинка, бакра и злата. Ипак, треба рећи и то да лежиште „Чукару Пеки” још није детаљно истражено, да је сигурно да има веома добрих бушотина, али да је у овом тренутку врло незахвално давати прогнозе колико то налазиште вреди – каже професор Чокорило.

Додаје да се рударством свуда у свету баве велике мултинационалне компаније, а да држава свој интерес у томе има преко наплате рудне ренте.

Судећи према прелиминарним анализама, које су јавно доступне на сајту компаније „Ракита”, ћерке фирме канадског „Невсуна”, који у Србији има истражна права, укупни претпостављени ресурси процењују се на 35 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,9 и злата од 1,7 одсто. Руководство „Невсуна” не крије да има намеру да на овом подручју изгради и рудник и да у њега уложи око 600 милиона долара. План је да студија изводљивости буде завршена до 2019. године, након чега би компанија „Ракита” требало да се обрати Министарству рударства и енергетике и од државе затражи дозволу за експлоатацију.

Судећи према ономе што су на отварању радова на изградњи нископа, у склопу геолошких истраживања злата и бакра, изјавили српски државни званичници, дозвола за експлоатацију руде за ову канадску компанију уопште није упитна.

„Дошли смо до дана када се овде отвара нископ који формалноправно представља последњу фазу истраживања компаније ’Ракита’, али будући да ће се тај нископ у будућности користити као део рудника, бићу слободан да кажем да је то први корак ка отварању рудника овде у Бору”, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић приликом отварања радова на нископу почетком јуна ове године.

И премијерка Ана Брнабић описала је тај дан као значајан дан јер у Бору почињу радови на инвестицији вредној скоро 600 милиона долара, која ће запослити више од 1.000 људи.

Зашто је рудник злата и бакра, који постоји само на папиру – у пословним плановима „Невсуна”, већ постао озбиљан плен око кога се отимају две канадске фирме, сведочи изјава Питера Кукијелског, председника ове компаније.

„На основу квалитета ресурса, економских показатеља и обима планиране инвестиције за потребе отварања рудника, пројекат ’Чукару Пеки’ стекао је репутацију једног од најбољих светских развојних пројеката налазишта бакра и злата”, рекао је Кукијелски.

Према њиховим бизнис плановима, изградња рудника планира се до 2022. године, а у ову инвестицију компанија ће уложити око 600 милиона долара.

Да је истраживање веома скуп посао и да на томе у овој фази још нема зараде сведоче и подаци из финансијског извештаја ћерке фирме „Ракита”, која се бави истраживањима. На крају 2017. године компанија је пословала са губитком од четири милијарде динара, а како се наводи у њиховом финансијском извештају, трошкови су порасли због интензивирања пројекта „Чукару Пеки”.


Коментари11
c5b3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dushan
Pa da je drzava neka a imala je 20 godina , intervenisala bi u RTB Bor ulozila u istrazivanje. ali zaboga kakve koristi bi neka od stranaka na vlasti imale od toga za sve ovo vreme ukljucujuci i sadasnje? Ispada da su jedino Komunisti to radili kako treba jer nisu imali izbora. ah da sve su dosadasnje vlade naporno radile da sacuvaju kosovo, ukljucujuci isadasnju koja je fokusirana na kosovo 6 godina i rezultat je... i pored sto smo vispreni ljudi reci cu i dda je uzrok nasa nerealnost i mitomanija koja je podsticana zna se od kojih krugova. inace i karadjordejvici su prvi koji su prodali borske rudnike francuzima pa su ih veliki ratovi vratili u posed.
Никола
Ко су индијанци у овој причи, пошто се зна ко су кауубоји....
raca
zovite ove oko djilasa oni to bolje resavaju-a tek jeremic idi begaj bre.
Marko
Ni jedna pravna zemlja na svetu ne rasprodaje svoje rudno blago .
MarkoBgd
Eto, vidite kako pare to jest zlato loše utiču na zdravlje. Sad se ino-vlasnici srpskog zlata tresu a mi ne moramo jer nemamo ništa od toga ( osim simbolične rente od 4 ili 5 odsto). E to je zdravlje. Hvala onima koji su mislili na dobrobit nas i naše dece

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља