уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Медвеђа није део прешевске долине

Аутор: Д. Коцићчетвртак, 02.08.2018. у 18:31
Медвеђа (Фото Данило Коцић)

Медвеђа – Безброј пута је могло да се чује (и прочита) како су се састали одборници општина Прешева, Бујановца и Медвеђа и договарали о решавању статуса тзв. прешевске долине. Под тим називом географски се, у ствари, подразумева само уско подручје од центра Прешева до железничке станице у овом месту, али не и Бујановац, који је део Моравске долине.

Медвеђа се налази у Јабланичком округу и нема чак ниједну додирну тачку са Прешевом и Бујановцем, од којих је, на пример, ваздушном линијом удаљена педесетак километара.

На званичном сајту општине Медвеђа записано је: „У склопу планинско-котлинске области јужне Србије, у горњем току реке Јабланице простире се брдско-планинска, инфраструктурно периферна, ретко насељена емиграциона општина Медвеђа. На простору од 524 квадратна километра, у 44 насеља живи 10.760 становника, по националној структури Срба 7.163 или 66,57 одсто, Црногораца 372 или 3,46 одсто, Албанаца 2.816 или 26,17 одсто, Рома 108 или један одсто, а остали део чине Бошњаци, Муслимани, Мађари, Македонци, Горанци, Русини, Хрвати…”

Медвеђа се налази између Куршумлије, Бојника, Лебана, Подујева, Косовске Каменице и Приштине и припада брдско-планинској области (91,10 одсто површине, односно 488 квадратних километара је у интервалу 400–1200 м надморске висине).

Проблеми на југу централне Србије, у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, датирају посебно од 1991. године када су Албанци бојкотовали попис становништва. Кључна развојна шанса општине Медвеђе је туризам. У овом крају налази се Сијаринска бања, једини бањски центар у Јабланичком округу. У бањи је евидентирано чак 26 извора минералне воде, а посебну атракцију представља природни гејзер.

У Медвеђи, као и другим општинама југа Србије, последњих деценија присутна је миграција становништва. Срби и Црногорци селе се, углавном у Лесковац, Ниш и Београд, а Албанци на Косово и Метохију.

Отворене „Гејзерске ноћи”

У Сијаринској бањи су отворене 21. „Гејзерске ноћи”, једна од најзначајнијих туристичких манифестација у општини Медвеђа. „Давне 1998. године одржана је прва манифестација ’Гејзерске ноћи’. Мотив одржавања ове манифестације је увек исти, а то је проширење туристичке понуде бање и промоција туристичких потенцијала Сијаринске бање”казао је Љубиша Ристић, директор Туристичке организације општине Медвеђа.

Он је посебно истакао гејзер као јединствени природни феномен у овом делу Европе који је окружен комплексом базена, што чини савршен простор за одмор и рекреацију.

Током вечери бројне госте је забављао је популарни певач народне музике Андрија Ера Ојданић. Одржана је модна ревија венчаница у организацији „Hair style academy – Nesha” из Лесковца. Организатори  традиционалне манифестације су Туристичка организација општине Медвеђа и Специјална болница за рехабилитацију „Гејзер” из Сијаринска бање, а  манифестацију су подржали Скупштина општине Медвеђа и Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

 


Коментари5
edc48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Павловић
Кад је реч о неким сецесионистичкум амбицијама неких грађана, етнички састав становништва је ирелевантан. Важно је само шта они раде: од тога зависи треба ли их хапсити или не.
Лазар Д. Љубиновић
Већини посттитоистичких Срба је усађен комплекс тако да им се може намтнути фразеологија која је често у супротности са националним интресом а и сам национ. интерес се подводи, пардоксално, под националистички у пежоративном смислу. Дакле ни "прешевска долина" то није него је то део Пчињског округ, као што нису ни шиптарске паравојне банде никава ОВК, чак шта више они себе називају УЧК али их ми, савим идиотски, преводимо. Ако би били то што им сами приписујемо, ослободиоци, онда смо ми окупатори и....вероватно се тој нашој глупости цео свет смеје! Такође није ни Снџак нека снџачка територија или висораван или шта већ друго него је Рашки округ. Већина наших медија, ако их у опште има, и посленици у њима робује страху од замерања да ће их прогласити националистичким и прихватају сваки апсурдни термин, додворавајући се запад. експозитурама у Србији.
Milos
Meni nije jasno kako neko moze da bojkutuje popis a da drzava to mirno gleda ? Jasno je da su to radili da kasnije mogu da kazu da ih ima vise nego sto jeste ali u svim uredjenim drzavama se za one koji tako nesto rade podrazumeva obavezna deportacija van zemlje.Sta sa nama nije u redu pa ovde moze da radi ko sta hoce ?
Зорица Аврамовић
@Milos! Поштовани, са нама је све у реду! Међутим, са туђинима, који би да нас сатру за сва времена, психички , физички, територијално, да затру трагове нашој историји и предању, свакако да нешто није у реду! У том смислу треба тражити узроке и последице многих зала по Србе и Србију! Јер, када би Србија применила све те, тзв. европске и светске врадности, на нас би се окомила комлетна "напредна и демократска" камарила, они туђини, које поменух у некој од реченица. А сви знамо који су они!
Препоручујем 21
Milivoje Radaković
Popis nije obavezan, i ja sam ga lično bojkotovao i nikada nisam popisan, sem jednom kao predškolac pritom sa "Crveni Kmer" u rubrici "nacionalnost".
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља