недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Полиција тражи убицу двојице Авганистанаца

До злочина у Добринцима, по свему судећи, дошло је после сукоба две групе избеглица. – Саслушане десетине миграната
Аутор: Александар Бојовићчетвртак, 02.08.2018. у 22:00
Полиција је током увиђаја двоструког убиства блокирала саобраћај у Добринцима (Фото Танјуг)

Полицијски инспектори саслушали су десетине миграната у вези са убиством двојице Авганистанаца од око 30 година чија су тела са ранама нанетим ватреним оружјем пре два дана нађена у атару села Добринци код Руме. Према првим информацијама овај злочин догодио се у сукобу две групе миграната. Али, непознато је откуд избеглицама ватрено оружје (које полиција још није нашла), а како незванично сазнајемо нико од мештана овог места у Срему те вечери није ни чуо пуцње. Двојицу мртвих миграната, према незваничним информацијама, пронашао је тракториста на непрегледном терену, дубоко у једној њиви. 

„Политика” је јуче контактирала портпарола Полицијске управе у Сремској Митровици, с обзиром на то да је ово први случај убиства миграната на тој територији. Међутим, речено нам је да је оперативни рад полиције у току и да не могу да нам дају више детаља.

Медији су пренели наводе мештана који су изјавили да су тела Авганистанаца нађена у њиви где ни трактори не могу лако да приђу. Житељи сведоче да мигранти у њиховом селу живе већ две године и да никада нису правили проблеме. Сви су, кажу, углавном мушкарци из Авганистана. Добринци су најстарије насеље на подручју румске општине у Срему, а према последњем попису из 2011. ово место има 1.549 становника, у највећем проценту Срба.

Спекулише се и да су вече пре него што су нађена тела убијених, у Добринце стигла четири непозната мигранта, па се сумња да се сукоб догодио управо између новајлија и оних који су се у овом месту налазили већ неко време. Други, пак претпостављају, да је ово убиство починио неки кријумчар и не одбацују могућност да су мигранти ликвидирани на другом месту, а да су тела касније одбачена на њиву. Наш саговорник из полиције каже да је готово немогуће да мигранти преко границе унесу ватрено оружје. Ношење пиштоља подразумева повећан ризик за сваког мигранта. Оног тренутка када избеглицу са оружјем заустави полиција, она би била посебно процесуирана. Са друге стране мигранти тешко могу да набаве ватрено оружје у Србији, јер би морали да имају „везу с подземљем”. Наш саговорник подсећа и да међусобни сукоби миграната нису реткост, али напомиње да се они углавном обрачунавају хладним оружјем.

Радош Ђуровић, директор Центра за помоћ тражиоцима азила каже за „Политику” да чека резултате полицијске истраге о овим убиствима и да не жели ништа да прејудицира, али сматра да је случај веома специфичан с обзиром на то да је коришћено ватрено оружје.

Подсећамо, случај у којем је мигранта у Србији усмртио метак догодио се августа прошле године. Наиме, М. М. ловац из Пирота упуцао је Авганистанца на путу између Славиње и Изатовца, а потом је изјавио у полицији да је био у лову на дивље свиње и да је случајно пуцао у човека. М. М. је био са тројицом колега ловаца, када је испалио хитац који је погодио мигранта. На месту трагедије убрзо су се појавили припадници Заједничких снага Војске и полиције, који су затекли шест миграната и четворицу ловаца. М. М. је одмах признао да је он пуцао, али је тврдио да је био у лову и да је до убиства дошло случајном грешком. Након увиђаја, ловац је приведен у тужилаштво где му је одређено задржавање. Полиција је испитивала све околности ове несреће, као и да ли су се ловци налазили у регуларном лову или је у питању био криволов.

Према расположивим подацима, у Србији се тренутно ван кампова и смештајних капацитета центара налази најмање 2.000 миграната. Дневно у нашу земљу уђе од 30 до 40 избеглица. Они који су на улици у посебном су ризику јер су често у милости и немилости кријумчара. У центрима за прихват миграната тренутно је око 3.500 људи. Према статистичким подацима број оних, који су у првих шест месеци ове године тражили азил је 3.694. Од тога је највише људи из Пакистана – 1.116, потом из Авганистана – 900, Ирана – 758, Ирака –388 и из Сирије – 212 људи.

 

 


Коментари4
b03e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ognjan Sretković
pa emigranti rešavaju pitanje emigranata kul.
Marko
Moji rodjaci kad su se iseljavali za Kanadu ,morali su da budu fakultetski obrazovani ,lekarski pregledi obavezni ,da nisu nikad osudjivani ,da govore dva jezika engleski i francuski i da za prvu pomoc ponesu 20 hiljada dolara.Takvi se primaju u zemlju a ne bez ikakvih isprava.
Боривоје Банковић
Све је то ствар понуде и потражње. Канада је тражила образоване, Немачка тражи раднике да чисте канале и косе травњаке јефтиније од Пољака и Естонаца, а ми имамо ту срећу и част да се налазимо на путу којим ће они стићи до Немачке.
Препоручујем 15
Nenad
Najbolje Srbe oterali da bi ovima ustupili mesto vasih rodjaka.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља