среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Помен за Србе и Јевреје страдале на Шушњару

Жртвама усташког покоља на крвави Илиндан 1941. почаст је одата полагањем венаца, паљењем свећа и служењем парастоса
Аутор: Младен Кременовићчетвртак, 02.08.2018. у 22:46
У Шушњару је убијено 5.500 особа (Фото Википедија)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Већ у првим месецима Другог светског рата и четири месеца пошто је у априлу 1941. године успостављена Независна држава Хрватска, почињени су страшни злочини, а у једном од њих – на Шушњару код Санског Моста – од усташке руке страдало је 5.500 људи, углавном Срба.

На Шушњару је пре 77 година страдало и око 50 Јевреја, а у тадашњем Санском срезу своју веру и нацију животом је платило безмало десет хиљада Срба. У сећање на њих и крвави Илиндан 1941. јуче су положени венци на локацијама Милин бирт и Клаоница, запаљене су свеће и служен је парастос.

О монструозности злочина у Шушњару деценијама се писало. Поједини хроничари су забележили да су усташе везале људе бодљикавом жицом, водећи их кроз град све до места где су, у две гробнице, скончали.  

Страдања у Шушњару само су једно од десетина места на којима су Срби масовно убијани у време НДХ, иако се та истребљења најчешће везују за јасеновачки систем концентрационих кампова, као и за логоре у Госпићу и Старој Градишки или страдања на Пагу, Пребиловцима...   

Недалеко од Санског Моста је и градић Бихаћ, где је у Гаравицама од усташке руке у лето 1941. настрадало 12.000 особа, махом Срба. Памти се, како редовно известе медији у РС, да је на Гаравицама у лето 1941. убијено више цивила него што је Бихаћ имао становника. Српски представници већ годинама истичу да је пројекат НДХ окончан етничким чишћењем у „Олуји” за време протеклог рата.

У образложењу одлуке Комисије за очување националних споменика БиХ из 2003. године, којом је Меморијални комплекс Шушњар, који је у Федерацији БиХ, проглашен за национални споменик БиХ, наведено је да су на том месту покопана тела 27 Срба које су Немци стрељали у мају 1941. јер су се побунили због одлуке НДХ која их је спречила да прославе Ђурђевдан. Стрељани су, како је наведено, због одмазде за немачке жртве.

У образложењу се даље наводи да су у августу 1941. на православни празник Илиндан на Шушњару стрељани Срби који су сакупљени из града и околине. „Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. Постоје подаци да је том приликом побијено неколико хиљада становника ове регије”, наводи се у образложењу одлуке.

Такође се подсећа на то да је једно од спорних питања приликом иницијативе за изградњу меморијала 1968. године било то да ли да спомен-комплекс буде посвећен свим жртвама рата или само онима који су убијени на том месту. Одлучено је, наводи се, да то буде „споменик жртвама фашистичког терора и борцима НОР-а града Санског Моста  и околине”.

Председник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, обраћајући се присутнима на Шушњару, рекао је да на овом месту могу да стоје само два симбола, а то су православни крст и Давидова звезда јер су ту страдали искључиво Срби и Јевреји. Он је нагласио да ће РС и даље инсистирати на томе да парламент БиХ, као што је то учинила Скупштина РС, усвоји одговарајући акт и осуди геноцид НДХ који је почињен над Србима, Јеврејима, Ромима и другим антифашистима у току Другог светског рата.

У Доњој Градини сећање на Роме убијене у Холокаусту

У Доњој Градини обележен је Међународни дан сећања на ромске жртве Холокауста у Другом светском рату, који су организовали Женска ромска мрежа „Успјех”, уз подршку Мисије ОЕБС-а у БиХ и фондације ОАК. Обележавању у Спомен-подручју Доња Градина присуствовали су Огњен Тадић, заменик председавајућег Дома народа парламента БиХ, и Борислав Бојић, председавајући Комисије за људска права парламента БиХ.

Бојић је изјавио да је у масовним гробницама на просторима Доње Градине, Уштице и Новске сахрањено око 40.000 Рома, од којих велики број деце и жена, убијених од стране фашиста и усташа у логору Јасеновац.


Коментари13
40995
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Svedočanstvo Katarine Čanak :"To je bilo užasno. Kad idu cestom, udare kundakom dijete po glavi koje je na materinim rukama i mozak se prospe.Ljude što pokupe naveče izjutra postroje i spreme kola i konje. U kola metnu kreč i alatke. Ustaška muzika na čelu, onda stroj uhapšenih, pa ustaše za njima.Ljudi su morali pjevati i to one pjesme koje su im ustaše govorili.. Idu na groblje na Šušnjar . znaju da idu u smrt , a moraju pjevati ... Vidimo tamo su već iskopali rupe, postrojavaju ih, onda se oglasi mitraljez. Pokosi ih za tren."
Tihomir
Lepo! A sada Izraelci lete sa ustašama u čast "Oluje" i novih poslovnih odnosa a sva nam u brk! Neka , neka!
Леон Давидович
У Санском Мосту један од главних идеолога геноцида Виктор Гутић одржао је познати говор о програму уништења Срба који је сликовито приказао речима : "Друмови ће пожељети Срблја , ал Србља бити неће" Највећи злочини на просторима западне Б. Крајине догодили су се током јула и августа 1941. По нмачким изворима само у срезовима Бихаћ, Цазин и Б. Крупа убијено је око 50000 Срба. Највећа стратишта на простору среза Б. Крупа била су Црно Језеро са око 4000 страдалих затим Дом Сокола, Збориште, Перна, Пишталине , Ћојлук, Отока итд. Први отпор НДХ, а потом Немцима које су снаге НДХ позвале у помоћ догодио се 6. маја 1941. на граничном делу општина Сански Мост и Бања Лука. На Шушњару међу првима убијен је и једна Хрват, жандарм краљевине Ју. који је на стратишту клицао српском војнику и Србији. Макар био и један вредно је да се помене ради историјске истине и зато што је јуначки клицао не плашећи се злочинаца и смрти.
Vesna
@Mario. A ja se pitam Mario, što vi čitate srpske novine? I još komentarišete kako mi komšijama mutimo vodu! U čijem ste vi sada dvorištu?
Препоручујем 8
Леон Давидович
@ Mario Gde vi to odošte. Niste se makli od ustaške ideologije i "vrednosti" NDH.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Леон Давидович
У Санском Мосту један од главних идеолога геноцида Виктор Гутић одржао је познати говор о програму уништења Срба који је сликовито приказао речима : "Друмови ће пожељети Срблја , ал Србља бити неће" Највећи злочини на просторима западне Б. Крајине догодили су се током јула и августа 1941. По нмачким изворима само у срезовима Бихаћ, Цазин и Б. Крупа убијено је око 50000 Срба. Највећа стратишта на простору среза Б. Крупа била су Црно Језеро са око 4000 страдалих затим Дом Сокола, Збориште, Перна, Пишталине , Ћојлук, Отока итд. Први отпор НДХ, а потом Немцима које су снаге НДХ позвале у помоћ догодио се 6. маја 1941. на граничном делу општина Сански Мост и Бања Лука. На Шушњару међу првима убијен је и једна Хрват, жандарм краљевине Ју. који је на стратишту клицао српском војнику и Србији. Макар био и један вредно је да се помене ради историјске истине и зато што је јуначки клицао не плашећи се злочинаца и смрти.
Ivo Mušić
Naprotiv, lijepo je, uživaš u dobroj hrani, moru, prirodi, obitelji i ne zamaraš se ratovima prije 25 i više godina. Pogotovo ako radiš vani, imaš dobre avionske veze i ne ovisiš materijalno o nekom drugu političaru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља