среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 4. АВГУСТА

Култ и култура

петак, 03.08.2018. у 14:16
(Драган Стојановић)

АНТРОПОЛОШКО ОГЛЕДАЛО

Гроб наше најзначајније филозофкиње, која је словила за најумнију жену Балкана, Ксеније Атанасијевић, прекопан је, јер није плаћена предвиђена гробљанска такса. Она која је у овој култури стекла право на споменик, остала је и без права на сопствено вечно станиште

Очекивану скупштинску расправу о Предлогу закона о пресађивању људских органа обележио је и неочекивани став једног посланика владајуће странке да „мртав човек нема никаква права и можете слободно да узмете његове органе“. Узнемирење које је изазвао овакво размишљање, стишано је потоњим доношењем закона, по којем је свака пунолетна особа потенцијални донор, уколико се томе није за живота успротивила или се са тиме не слаже неко од чланова његове породице.

Овим решењем о претпостављеној сагласности постали су, дакле, потенцијални даваоци органа сви пунолетни грађани Србије у случају да се о томе нису изјаснили или се томе не противе њихови ближњи. Њихово неизјашњавање поистовећује се са ћутањем које ће се разумети и тумачити као знак одобравања примене овог закона, по којем ће након проглашења њихове смрти моћи да се узму и користе њихови органи. Тим прећутним слагањем са извршењем закона, само је назначено њихово право које до свог изражаја долази одбијањем да буду донори, а носиоцима тог права су проглашени и чланови њихових породица чије неслагање спречава примену закона.

Показује се, дакле, да мртви имају одређена права чије би поништавање, како је предложио наведени посланик, учинило спорним и непримењивим донети закон…

Бојан Јовановић

МОНТЕНЕГРИНГО
Радо иде Црногорац на Косово

Једна анегдота говори да је за време Краљевине СХС посланик Црногорац закаснио, а да кад је ушао у парламент, Никола Пашић га је прекорио и добацио му како Црногорци увек касне, па и да су на Косовски бој закаснили. Црногорац му је одговорио истог тренутка: „Виђели смо како сте без нас прошли.“

(Драган Стојановић)

Цела два официра послала је Црна Гора на Косово. Србију је то погодило као да су послали две хиљаде. Али Црна Гора укупно нема толико војника већ свега око хиљаду и по, тако да, и да је послат један, није мало. Чињеница о малобројној „армији“ није спречила подизање политичке прашинe што Црна Гора шаље војнике на Косово. Оштре изјаве политичара одбијале су се о стварност, јер емотивна резонанца и мит немају важност у доба кад војници примају плату за свој ангажман. Жиро-рачуни заменили су косовске божуре и ордене части.

Мегаломански је мислити да ће два војника нешто променити својим присуством, осим што ће испровоцирати званичну Србију и долити уље на ватру имајући у виду да је Црна Гора признала Косово, иако, како то рече брзоплето неискусни премијер Душко Марковић, велика већина грађана Црне Горе је била против признања. Чак осамдесет и пет посто грађана противило се тада одлуци владе. У овој прилици ваља цитирати наслов Нушићеве књиге Тако је морало бити.

У време кад свака историјска чињеница има макар две верзије, ваља веровати анегдотама. Оне су попут вица, или звуче добро, или немају дуг рок трајања.

Ђуро Радосавовић

АМЕРИЧКИ ПАЗЛ
Радецки марш за зомбије

Као проверени кадар, који је учествовао и у Вијетнамском рату, Данијел Елсберг највећи узбуњивач кога је Америка имала у својој историји, имао је прилику да види и документа која надлежни иначе не би показивали службеницима његовог ранга. Послали су га и у инспекцију америчких база на Далеком истоку и ту је схватио колико мало недостаје па да неки инцидент прерасте у светски рат

Данијел Елсберг (Фото Bernd Gross/ CC BY SA 4.0)

У документарном филму С значи Стенли (S is for Stanley, 2015) описује се тридесетогодишњи однос између познатог редитеља Стенлија Кјубрика и његовог возача и неке врсте личног асистента, Емилија Далесандра. Кјубрик је према Емилију, иначе бившем возачу тркачких аутомобила, који је после једне несреће постао таксиста и сасвим случајно улетео у орбиту једног генија, имао и покровитељски однос, али је много чешће деловао као хировити егоцентрик.

Кјубрика, односно његов филм Доктор Стрејнџлав или како сам научио да престанем да бринем и волим бомбу (1964), често у својој мемоарској књизи Машина судњег дана: признање планера нуклеарног рата (2017) спомиње Денијел Елсберг. Елсберг је највећи узбуњивач или дувач у пиштаљку кога је Америка имала у својој историји, не само због количине тајних докумената које је обзнанио већ и зато што се оно што је открио Дејвид Сноуден наслућивало, а у Елсбергово време нико, сем веома малог броја упућених, није могао ни да замисли да постоје планови за рат, са све калкулацијама колико би људских живота могло бити подведено под „колатералну штету“.

Елсберг је радио за РАНД корпорацију, где РАНД представља „истраживање и развој“, која је имала уговор са Пентагоном, као што је и Сноуден радио за Буз, Ален и Хемилтон компанију, која је такође имала уговор са Пентагоном. Као проверени кадар, који је учествовао и у Вијетнамском рату, Елсберг је имао прилику да види и документа која надлежни иначе не би показивали службеницима његовог ранга..

Бранко Димитријевић

ПОДУХВАТИ
Цео живот у једној идеји

Ниједне секунде током студија нисам имао дилему да ли ћу се вратити у Кикинду. Још на трећој години студија родила се идеја о оснивању симпозијума скулптура великог формата од печене земље, познавао сам традицију локалитета. Распитивао се, разговарао са професорима да ли има тако нешто у Европи, у свету. Није ме напуштала идеја, али пут до реализације био је дуг, деценијски, каже Слободан Којић

Слободан Којић, оснивач вајарског симпозијума „Тера“ у Кикинди

Име Слободана Бобана Којића (1944) – вајара, оснивача, организатора, аниматора, професора – најчешће се повезује са „Тером“ –Симпозијумом скулптуре у Кикинди, чији је 37. сазив одржан овог јула. Он је спиритус мовенс „Тере“, чије је творачко језгро утемељио на осећањима храбрости и слободе неопходним за стварање великих дела. Поред Симпозијума, „Тера“ има своју Галерију а, децембра прошле године отворен је и дуго припреман Музеј „Тере“. Иза убедљивих аргумената да је Музеј „Тера“ питање цивилизацијског односа према културном благу стоји јединствени фундус од преко 1000 скулптура насталих од првог сазива Тера 1982. до данас и учешћем преко 400 уметника из 36 земаља, са свих континената. Ово је данас вероватно и највећа на свету збирка савремене скулптуре у теракоти великих димензија.

Разговарамо са Слободаном Којићем у аутентичном простору Атељеа „Тера“. Креативну енергију амбијента истичу огромне свеже глинене скулптуре и уметници који још раде.

Све је утемељено у мом најранијем детињству. Јендеци у сокаку Војводе Мишића одиграли су кључну улогу у формирању моје личности, карактера. Од угла до угла је био наш сокак. У кратком делу те улице било је 72 детета, а бројали смо само децу која су могла да учествују у нашим акцијама, бебе нисмо бројали. Данас је тешко описати садржајну и неописиву динамику те наше игре и дружења од ране зоре до вечери. Кући смо одлазили да се окупамо и спавамо. Немаш времена да једеш, излазиш са густим пасуљем или паприкашем на хлебу. Додуше, то сам могао да чиним само кад родитељи нису били присутни, али баба Милка била је велика савезница јер је све толерисала. Било је боље. Данас деца и људи не могу да препознају ово као утемељенију истину. Наша територија је била цела Кикинда с првим прстеном атара с виноградима, воћњацима…

Љиљана Ћинкул

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари1
5b2e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljić
Zar ste morali napisati "AMERIČKI PAZL" iznad naslova za članak "Radecki marš za zombije"? To baš bode oči. Nije baš da svi čitaoci Politike znaju da je "pazl" riječ na engleskom jeziku (puzzle) za koju mi imamo divan i svima poznat izraz "zagonetka". Sudeći po ilustraciji Dragana Stojanovića možda ste htjeli reči “Američka slagalica”, što bi takodje bila ispravna upotreba riječi “pazl” (American Jigsaw Puzzle). U svakom slučaju, sasvim nepotrebno kompliciranje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља