петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:47

Банка микроскопским словима обавестила клијенте о поскупљењу услуга

петак, 03.08.2018. у 14:55
Обавештење које је банка послала клијентима (Фото Танјуг)

Клијентима једне банке која послује у Србији ових дана стижу писма са обавештењем о новим тарифама платних услуга и увођењу неких нових намета, попут накнаде за упит стања на банкомату, при чему је табеларни приказ нових цена одштампан у „микроскопском” фонту.

Из Народне банке Србије упозоравају да то није прихватљиво и најављују да ће у наредном периоду прописати величину и фонт слова које ће банке у нашој земљи морати да користе приликом штампања обавештења о услугама које нуде клијентима.

„Банке, као и платне институције и даваоци лизинга, дужне су да информације и обавештења пруже на јасан и лако разумљив начин, а претпоставка да обавештења буду јасна и лако разумљива је да она буду пре свега – читљива”, кажу за Танјуг у НБС.

Важећи прописи не уређују фонт и/или величину слова у обавештењима које банке шаљу клијентима, наводе у НБС и додају да ће, на основу недавно усвојених измена и допуна Закона о платним услугама, стандардизовати садржину и форму листе репрезентативних услуга и прегледа накнада које банке нуде грађанима.

„Банке треба да приликом достављања писаних обавештења корисницима, користе ону величину слова која омогућава просечном кориснику да лако прочита достављено обавештење, односно да документ буде читљив просечном кориснику, што даље олакшава кориснику да садржину тог документа и разуме”, истичу у НБС.

Подсећају, такође, да је Законом о заштити корисника финансијских услуга предвиђено да се при оглашавању услуга банака и давалаца лизинга, ефективна каматна стопа приказује тако да буде уочљивија од осталих елемената.

Дакле, напомињу у НБС за Танјуг, банке су дужне да у писменој форми, на јасан и лако разумљив начин пруже информације о свим условима под којима пружају платне услуге корисницима платних услуга.

Измене и допуне овог Закона почеће да се примењују у марту 2019. године, па ће НБС до децембра ове године утврдити листу репрезентативних услуга и прописати садржину и форму прегледа накнада повезаних с платним рачуном.

„Народна банка Србије ће на јасан, недвосмислен и разумљив начин утврдити дефиниције репрезентативних услуга и предвидети форму прегледа о услугама и накнадама који ће омогућити корисницима да са лакоћом и на релативно брз и једноставан начин дођу до свих потребних информација”.

У обавештењима о повећању накнада за коришћење платних услуга, која су стигла клијентима једне банке на кућне адресе, наводи се да ће од 5. октобра ступити на снагу нова тарифа накнада коју је банка усвојила ради „усклађивања ценовне политике са тржишним кретањима”.

Није објашњено о каквим је тржишним кретањима реч будући да је курс динара стабилан већ дуже време, пошто НБС интервенцијама на међубанкарском девизном тржишту спречава његово претерано јачање или слабљење, а уз то у последњих пет година континуирано ублажава монетарну политику јер су ниски инфлаторни притисци и успешно спровођење фискалне консолидације и економских реформи „отворили” простор за то.

Референтна каматна стопа НБС је снижена у том периоду за 4,75 процената, са нивоа од 7,75 одсто из маја 2013. године на 3,0 одсто у априлу ове године, колико износи и сада.

Што се тиче обавештења о повећању накнада, занимљиво је да негодовање међу клијентима није изазвала чињеница да ће им плаћање телефона, инфостана, струје, и других личних потреба преко те банке од октобра бити скупље, већ то што су износи нових цена услуга одштампани ситним, нечитљивим фонтом у згуснутим, осенченим табелама.

Из НБС поручују да грађани могу да јој се обрате уколико клијенти банака имају сазнања о томе да банке информације и обавештења не пружају на јасан и лако разумљив начин, а у складу са Законом о платним услугама. (Танјуг)


Коментари3
bdb93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joca
Pre par dana, supruga mi je dala ovlascenje na devizni racun u Raiffeisen banci NS. Potpisali smo dosta dokumenata, cak i neku izjavu da ja nisam funkcioner ili politicar, naravno i zahtev za dodatnu karticu.Nakon sedam dana, dobijam karticu ALI NI JEDNU KOPIJU dokumenta koji sam potpisao. Na nase pitanje ZASTO, odgovor je bio da je politika banke ne dati stranci kopiju potpisanih dokumenata. Dali uopste neko kontrolise rad banaka u Srbiji i kako ?
мргуд
Некада је за адвокате уобичајен назив мало западније био "фишкал", а за овакве банкаре "лихвар". Мало престрого? Јок!
Перагеније
Ех, пре ће камила кроз иглене уши, него банкар у рај.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља