уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:15
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Јулија Николајевна звезда радничких прослава

Руси воле да певају уживо док наши нису много заинтересовани за игру и песму. Више смо уживали у јелу и пићу. Руси нас нису разумели, није им било јасно како неко неће да отплеше са колегиницом.
Аутор: Горан Антонићпетак, 03.08.2018. у 15:04
Фото Пиксабеј

Корпоративка је скуп који фирма пред нову годину организује у неком ресторану. У Русији је то скоро обавезно. Раније нисам нисам присуствовао таквим скуповима а чудило ме зашто се о томе толико говори. Руси који су радили код нас радовали су се том догађају.

Половином децембра било је тешко резервисати слободан ресторан. Прослава се могла заказати раније али је директор рекао да наша фирма ради до краја децембра и да Нову годину можемо обележити само на крају месеца. На почетку децембра испраћати стару годину, бесмислено.

У Уфи је постојао и српски ресторан, „Балкан грил”. Отишао сам тамо али ми је власник објаснио да су код њега сви термини попуњени. С обзиром да нас није било много он нам је предложио да нам обезбеди један већи сепаре његовог ресторана, под условом да скуп буде око 13 часова. Директор се сложио али неке руске колегинице нису биле задовољне термином. Предлагале су да поново одем у ресторан и да замолим да почне бар мало касније, међутим директор је рекао да је одлука коначна.

Сви Руси су били лепо обучени. Били  су више свечани него Срби.

Међу последњима се појавила Јулија Николајевна, наш књиговођа, која је практично утрчала у ресторан у коме су места већ била заузета. Била је оскудно одевена у танкој хаљини, на глави је имала црвену перику са упадљивим роговима. Њен долазак пропраћен је аплаузом.

Била је гласна и весела. На скупу на коме је било свега пет жена, а неколико пута више мушкараца, постала је главна звезда вечери. Дуго после забаве се за њу говорило да је наша звезда. За мање од сат времена већ је била прилично пијана. Много је псовала, а кад се напила псовке су постајале све вулгарније. Неки Срби су такође били пијани и њима је било забавно разговарати са њом.

На почетку обратио нам се директор, пожело успешну наступајућу годину, рекао да се нада да ће наши грађевинари победити руску зиму и да ћемо испоштовати све рокове на којима инвеститори инсистирају. Због пословних обавеза морао је да путује у Москву и зато је раније напустио скуп.

Фото Пиксабеј

Храна је била добра и сви су били задовољни. Ми смо поносно говорили да је то српска кухиња. Запослени су уз здравице говорили своје жеље, уз честе шале док је код Руса била обавезна музика за плес. Они воле и да певају уживо. Наши нису били много заинтересовани за игру и песму, а многи нису хтели ни здравице да говоре. Више смо уживали у јелу и пићу.

Руси нас нису разумели, није им било јасно како неко неће да отплеше са колегиницом. Посебно ако она предлаже плес. Још мање су разумели кад се појача наша новокомпонована музика и кад двојица тројица пијаних крену да звижде или да вриште. Нажалост било је много пијаних.

Марина је била у елементу, а поред ње у центру пажње је био и наш пословођа Тихомир Живковић. Неколико дана пред скуп проседи Тика офарбао је и косу и браду. Обукао је и црно одело, кравату и црни капут. Одавно је убедио себе да лепо изгледа, а исто тако је био убеђен да прелепо игра и плеше.

Најзабавнији тренутак је био кад је он кренуо са игром. Марина није имала превелику жељу да игра уз музику, више је волела вотку. Видевши да Срби избегавају да играју кренула је једног по једног да изазива. Наш архитекта који је раније професионално играо у фолклору кренуо је ка излазу, а Марина је видевши га скочила затраживши игру. Он је прихватио и својим наступом све одушевио а Марину исмејао.

Фото Пиксабеј

Играла је лоше а у пијаном стању лоше се и кретала. Поред њега више је личила на пластичну лутку него на девојку. На крају песме он је продужио својим путем, а она се вратила на своје место и више није играла.

Наставила је да пије, постајала је све гласнија, а псовке су биле све чешће. Кад је секретарица кренула кући и кад се од свих опраштала, Марина јој је рекла неколико ружних и превише вулгарних речи. После тога села је у такси и отишла до једног нашег пословође са којим је била у вези а који није хтео да дође на прославу.

Ја сам био мало разочаран. Искрено сам више очекивао од корпоративке.

Мислио сам да Срби и Руси могу заједно да се добро забаве и проведу.

Или им, ипак, није био дан за прославу.

 

Горан Антонић, Русија


Коментари10
6cc4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Љубиша Несторовић
У држави Русији приоритет је запошљавање жена и врло мало жена је незапослено, разлога је много а први и основни је однос мушкараца према породици који није задовољавајући. Сигуран сам да је госпођа Јулија добар радник и да је свој положај на послу заслужила радом,за жену то је велико оптерећење и прослава ове врсте је начин да се жене опусте,провеселе и на крају крајева претерају са алкохолом. Разлику између наших жена и Рускиња Ви господине Антонићу знате одлично и не разумем зашто не пишете онако како јесте. Србским женама се угађа много више него Рускињама и зато заслужују бар објективан став и опис. У здравље.
Beogradjanin Schwabenländle
Чак ни у Руској Федерацији се одавно више не каже " добра радница ", она је високи чиновник руске владе.Док та реч не изађе из употребе у Србији, неће се у Србији ништа променити на боље. Потичем из српске патријалне породице, ниједна важна одлука није доношена у породици од мајке или оца, само у заједнички. И тако су и нас децу васпитали, да нам супруге не доносе папуче, и да ми мушкарци односимо отпад.
Препоручујем 2
Boris
Meni se Julija veoma dopada.
Tanja Cvetićanin
Šta reći osim pišite,pišite! Verujem da ćete nam sledeći put pisati o Boljšoj teatru i vrhunskim umetnicima koji nastupaju u istom.A Marine,Julije ili kako se već zovu neka se zabavljaju onako kako im paše!A da, verujem da imaju dušu baš kao i ovi moji Srbi.Zabava je jedno,a život nešto drugo!
Вукица
Горане, шта рећи? Ако, из било којих разлога, не желите да пишете о себи и свом животу у иностранству, већ о људима из свог окружења, покушајте да избегнете прекомерне критике упућене на њихов рачун, а посебно Вас молим, не наводите њихова пуна имена и презимена, није у реду!
Ljubomir
Jelena, potpuno se slazem sa vama - tekstovi su isprazni i bez poruke, niste od "mog" zivota u inostranstvu tu nije napisano, samo kancelarijsko ogovaranje. A da Rusi i Srbi ne mogu zajedno da se vesele - Janko, to prosto nije univerzalna istina! Da, mi nismo navikli na zdravice - ali ko nam je kriv sto smo ih izbacili iz nasih proslava, mada ni to nije svuda tako: moj rodjak je i dalje veoma cenjen gost na svadbama, jer ume da izgovori prelepe, duhovite i prigodne zdravice, u stilu nasih dedova. U Rusiji se zdravice drze na svakoj proslavi, deciji rodjendani nikako ne mogu da prodju bez njih, pa se tradicija odrzava i jako se ceni kada vam neko cestita rodjendan ne samo sa "Srecan rodjendan", vec prigodnim recima koje su uvek u stihu. A piti, jesti, pevati i igrati - za tu vrstu zabave sve nacije su prosto EKSPERTI. U Rusiji, zbog velike sarolikosti i uslojenosti kulture i obrazovanosti, ima mnogo razlicitih vidova proslava. Ja sam se uklopio u sve na kojima sam bio, ali zdravice ...
Препоручујем 16
Jelena Todorovic
Vi Janko ocito niste stigli s citanjem dalje od prvog pasusa i Julije. Da vam olaksam muke citanja, dalje se u tekstu pominje puno ime i prezime jednog od ucesnika proslave i Goranovog kolege, Srbina. Kako je mala verovatnoca da ce neka od Julija iz prica ili neko od njenih Ruskih prijatelja citati na srpskom Goranove tekstove, tu se slazem sa vama, ali sto se tice Goranovih kolega, stvari stoje drugacije. Citam Goranove tekstove i do sada sam mislila da su imena izmisljena, ali mi nekako ovaj tekst probudio sumnju (cemu puno ime i prezime sporednom liku). Ostavlja utisak kao da zelite da prikazete kako drugi "nisu OK" dok ste vi ocuvali vrlinu. Ne znam, citam i sve se nadam da ce jednog dana ovi tekstovi prerasti od pukog kancalarijskog ogovaranja o moralu Ruskinja i slaboj volji nasih ljudi, u nesto sa vise dubine u analizi karaktera ljudi i zivota u Rusiji. Bez osvetnickih strasti. Jer Gorane, vasi tekstovi sa pocetka su obecavali vise.
Препоручујем 14
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља