среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Богојављање или Богојављење

четвртак, 02.08.2018. у 15:56
(Илустрација Дарко Новаковић)

„Речи одсев нема ни у једном речнику српског језика”, изјавила је недавно с поуздањем шармантна водитељка добијајући подршку свог сабеседника, који ту реч, како рече, није нашао нигде на гуглу.

А шта кажу српски речници?

ПИШЕ
РАДА СТИЈОВИЋ

Речник САНУ доноси ову реч са чак три значења и шест подзначења, односно нијанси значења. Наведимо само оно прво, и рекли бисмо, најраширеније и најуобичајеније, „одблесак, одсјај”, које је илустровано, између осталих, и примерима: Огромни пламен је јарко осветљавао не само бели мост него и околна брда и одражавао [се] са немирним црвеним одсевима на површини реке (И. Андрић) и: Јављале [се] искидане слике, лица што у магновењу плану у тами, нечији смијех у сунчано јутро, одсјев мјесеца на тихој реци (М. Селимовић). Шестотомни Речник Матице српске даје једино ово значење (Лепота њенога тела била је само одсев њене душе – С. Јовановић), као и једнотомни, који не наводи примере. Именица је постала од глагола одсевати (се) („одблескивати (се), одсијавати (се), рефлектовати (се)” и сл.), такође добро посведоченог у речницима: Прозори су мртво отсијевали под тањушном навлаком прашине (Б. Ћопић).

Што се гугла тиче, могу се и тамо пронаћи ове речи, поготово ако се погледају њихове ијекавске варијанте – одсјев, одсијевати (испитивања би, вероватно, показала да је на западу наше језичке територије ова реч чешћа). Мада, увек је боље речи тражити у речницима – њих сада има и на интернету.

***

У последње време све чешће се за празник који православни хришћани прослављају 19. јануара чује да се зове Богојављање. Празник се, међутим, зове Богојављење (са е уместо а). Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао.

Није необично што се облик јављење све чешће замењује обликом јављање, јер овај други (јављање) среће се у свакодневном говору, а глаголаска именица јављење не среће, осим у називу овог празника или, понегде, код старих писаца. У савременом српском језику глаголске именице од свршених глагола готово се и не праве. Срећу се махом у црквеној лексици и лексици наслеђеној из старог књижевног језика, који је њима обиловао: васкрсење, избављење, извршење, покајање, оправдање, очишћење, окамењење, познање. Српски дијалекти их немају па их зато готово да и нема у садашњем књижевном језику, заснованом на народним говорима.


Коментари8
a45de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Željko
“Na zapadu ‘naše’ jezičke teritorije”, prosto se narodnim jezikom reče “u hrvatskom jeziku”
Nenad
Odličan tekst, po meni, koji nosi snažnu poruku prožetu u pozaduni, da i na guglu treba znati šta da se traži.
Milosav Popadic
Crkvenoslovenski oblik ove rijeći glasi Bogojavlenie; ijekavski oblik je: Bogojavljenije, pa bi ekavski trebalo da glasi: Bogojavljenje
Коста
Одлични примери како се језик квари! На жалост, модерни књижевни језик (од 1866.) преузео је многе искварене речи које је непсимен народ изговарао по слуху, и примио их без исправке. Добро сређени (нормирани) језици се не мењају до те мере да у најкраћем року постају неразумљиви. Англофони лако читају Шекспира, а Срби не могу нити да прочитају нити да довољно разумеју српске текстове старије од 150 година.
Коста
@Драгутин -- "Слатко сам се насмејао." У то не сумњам. Да сте којим случајем прочитали српске књиге писане пре 300 година, и хрваска штокавска дела из истог раздобља не би се смејали.
Препоручујем 5
Драгутин
@Коста "док хрватска штокавска књижевност од пре 300 година уназад није." - Слатко сам се насмејао.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља