среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Српски Гаврош

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићсубота, 04.08.2018. у 10:00
Љу­бо­мир К. Бе­ли-Мар­ко­вић

После оне прве кратке окупације наше престонице од аустроугарске војске, 2. децембра 1914. (по јулијанском календару), приликом тадашњег ослобођења Београда, капетан прве класе Љубомир К. Бели-Марковић (1885–1943), каснији међуратни ђенерал, напредовао је са митраљеским одељењем Четвртог коњичког пука „Великог кнеза Константина Константиновича”. Кретали су се према Калемегдану, јер се ту већ пробио и Други ескадрон истог пука. Противнички табор, чијих је јединица још било у граду, покушавао је да се понтонима пребаци на леву обалу Саве, али је тај њихов покушај био јаком ватром у потпуности онемогућен. Наши су их тукли са калемегданске стазе, која пролази целом дужином крај – од граната изроварене – савске обале.

Недалеко од нашег поменутог коњичког пука, усред метежа, плотуна и борби, одједаред се појавило неко Српче које је могло имати између 12 до 14 година. Аустроугари су управо у том тренутку припуцали и из монитора покушавајући да нас омету у напредовању, тако да је била општа киша и то не само од пушчаних метака, већ и од све учесталијих граната.

 

Коњички капетан Бели-Марковић видевши дете, у више махова је потпуно безуспешно наређивао том дечкићу да се склони већ једном да не би лудо погинуо, ако не мора. Но, дете га је само ћутећи гледало и није се уопште померало, стојећи све време иза једног полуизгорелог танушног дрвета, које уистину уопште није могло бити икаква заштита.

У једном тренутку капетану је пришао сав задуван командант Другог ескадрона, пуковник Иван Л. Докић (1882–1938), који је исто касније постао ђенерал. Рекао му је да је његовим људима понестало муниције, те га упитао да ли он има и да ли би могао да му да. Бели-Марковић му је дао сву пушчану муницију коју је имао при себи, задржавајући само један оквир (пет метака). Када је пуковник отишао, капетан је погледао на оно огорело дрво и момчића више није било, те Бели-Марковић закључи да се дете сигурно негде склонило.

Од оног разговора са пуковником Докићем није прошло ни десетак минута, када се онај малиша поново појавио пред митраљеским одељењем Четвртог пука доносећи гомилу муниције коју је једва носио и рече им:

− Ево муниције! Донео сам је са савске обале, јер су је Швабе пуно оставиле...

Мали је и поред ратне буке чуо разговор ове двојице наших коњичких официра и хтео је да им помогне па је донео са обале аустроугарску пушчану муницију. Дете очигледно уопште није знало да је тај његов „ратни плен”, за српску војску био потпуно неупотребљив, јер су противничке пушке биле типа „манлихер”, док смо ми, разумљиво, користили нашу пушку коју је конструисао мајор Коста Миловановић (1847–1905), каснији ђенерал, а коју је по уговору производила немачка фирма „Маузер”. Све до избијања Великога рата свака таква пушка имала је на себи утиснут натпис „Маузер-Миловановић”. Разлика између манлихерке и кокинке (то јест маузерке) била је у калибрима.

Ова истинита прича може да послужи као леп пример, да су у Великоме рату сви здравомислећи родољуби, па чак и деца гледали да помогну на сваки начин, наравно у својим могућностима, српској војсци. Шта се даље дешавало са овим храбрим малишаном и како се звао, остаће на жалост за навек тајна...

 


Коментари0
08e76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља