недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44
ИНТЕРВЈУ: Стеван Дивјаковић, композитор

Музика посвећена Тесли као изазов

У соло песма­ма инспи­рацију сам нашао у пое­зији Јо­вана Ду­чића, Де­сан­ке Максимовић и Иве Андри­ћа. Са­да покушавам да дра­му Ми­лоша Црњанског пре­точим у музич­ку фор­му
Аутор: Биљана Лијескићпетак, 03.08.2018. у 22:00
Стеван Дивјаковић створио је значајан композиторки опус (фото:лична архива)

Почетком лета је у сали Берлинске филхармоније изведено дело новосадског композитора Стевана Дивјаковића, на прослави три деценије постојања немачког Ландес акордеон оркестра. С обзиром на то да се не догађа често да се домаће композиције чују у престижним европским концертним салама, био је то више него добар повод за интервју. Али и без тога са Стеваном Дивјаковићем увек има довољно добрих тема за разговор, јер је током вишедеценијског рада створио значајан композиторски опус. Од циклуса соло песама на поезију Јована Дучића, Десанке Максимовић и Иве Андрића, дела за оркестар хармоника, потом за клавир, гудачки и симфонијски оркестар, компоновао је и два балета „Предсмртна љубавна песма” и „Бановић Страхиња”.

Прошле године завршио је писање опере у два чина „Владимир и Косара”. У области примењене музике Дивјаковић је стварао за познате драмске представе „Мурлино Мурло”, „Ревизор”, „Поп Ћира и поп Спира”, „Мрешћење шарана”, „Ожалошћена породица” итд. Дивјаковић је био професор и директор  новосадске музичке школе „Исидор Бајић”, потом управник Српског народног позоришта у Новом Саду, уметнички директор Новосадских музички свечаности, али пре и после свега остају његова музичка дела, која су награђивана и извођена на домаћој и иностраној сцени.

 

 

Били сте присутни у Берлинској филхармонији када је изведено ваше дело, какви су вам утисци?

Са  одушевљењем сам примио вест да ће моја композиција „Симфонијета драматика” бити на програму 17. јуна у концертној дворани Берлинске филхармоније у извођењу Ландес акордеон оркестра из Берлина, поводом обележавања 30 година његовог постојања. Дириговао је Томас Бауер, а поред мог дела за мене је веома важно било извођење композиције „Свита”, мог некадашњег професора са факултета Рудолфа Бручија. Публика је у препуној дворани, са овацијама испратили изјаву водитељке Барбаре Шефер, која је навела да се „слушајући композицију Стевана Дивјаковића, као прво, и дело његовог професора Рудолфа Бручија, као завршно, некада отворени круг сада симболично затворио”. Управо се та моја композиција „Симфонијета драматика”  налази на репертоару таквих европских оркестара за хармонику какви су  Акордеон-Ландесјугенд оркестар Баден-Виртенберг области, Акордеон оркестар Бајерн Дојчланд и Минхен, потом шпанских, женевских и лондонских ансамбала. Њихови наступи у Европи, САД и Јапану на најбољи начин промовишу ово дело. Композицију „Симфонијета драматика” су штампали бројни инострани издавачи.

Да ли ћемо вашу нову оперу „Владимир и Косара”имати прилике да видимо и чујемо на сцени?

После пет година рада завршио сам оперу „Владимир и Косара” 2017, а Опера Српског народног позоришта је одмах потом извела концертно ово дело. Такође те године 28. марта, за дан СНП-а, репризно је изведена, као и 26. маја у Народном позоришту у Београду када сам добио изврсне критике домаћих музиколога. Оно што је за мене као композитора важно јесте то да је оперу лепо примила публика. Сценско извођење планирано за 2019. годину сигурно би употпунило све вредности овог дела које је писано у традиционалној форми, са коришћењем фолклора Балкана.

Веома вас је инспирисало и стварање музике за балет, реч је о делу „Бановић Страхиња” које  није изведено, али да ли је било или ће бити таквих планова?

Балет „Бановић Страхиња”, за који је либрето написао наш књижевник Перо Зубац, био је поруџбина Балета СНП-а. На мојој ауторској вечери својевремено у Галерији Матице Српске је био присутан и Перо Зубац који је тада рекао: „Када смо радили балет ’Бановић Страхиња’, Дивјаковић је застао  после прелепе и моћне уводне музике и тражио да му напишем песме које се неће ни чути ни видети, али ће их он преточити у музику.” Па и његов вишезначни музички дијалог са смрћу у балету „Предсмртној љубавној песми” почива на песмама затамњеног времена лепоте и смерности. У свему што је написао, а што се мене дотакло, ја сам разазнавао и одгонетао тамни сјај поетског преточеног у моћнији и универзалнији вид уметности. То поетично, у хармонији, у сазвуку, тај дотицај савршенства, разазнао сам давно у „Алтум силенцијуму”. На моју велику жалост балет „Бановић Страхиња” је требало да буде премијерно изведен 2000. године, али одласком играча из Румуније, Украјине и других земаља није постојала реална могућност да се сценски реализује. Оно што је употпунило моју балетску визију јесте вокално-инструментално дело „Алтум силенцијум” које је постављено у четири кореографске премијере одржане у САД, Мађарској, Србији и Немачкој.

Створили сте значајан опус, а били сте инспирисани често  нашом поезијом, шта вас још мотивише да компонујете и шта вам је данас изазов?

Дела из мог опуса од соло песама, гудачких квартета, композиција за гудачки и симфонијски оркестар, вокално-инструменталних остварења извођена су на моју радост  широм Европе, као и на фестивалима Бемус, Номус, Дубровачке летње игре итд. У соло песмама инспирацију сам нашао у поезији Јована Дучића, Десанке Максимовић и Иве Андрића. Сада покушавам да  драму Милоша Црњанског „Тесла” преточим у музичку форму, и то је данас мој изазов.


Коментари1
50df7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zdenko
Kakve veze ima Nikola Tesla sa Srbijom? Nikakve! Otvorite Tesline memoare pa se uvjerite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља