недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Утицај кише на БДП

Иако су климатски услови у региону мање-више исти, време се на укупан резултат наше привреде највише одрази због великог удела пољопривреде у БДП-у, кажу економисти
Аутор: Аница Телесковићпетак, 03.08.2018. у 22:00
Досад најдужа жетва од када се памти (Фото Д.У)

Србија је фабрика под отвореним небом. Овако је једном приликом Љубодраг Савић, професор Економског факултета, описао то што раст бруто домаћег производа (БДП), односно све оно што грађани и привреда створе за годину дана, у великој мери зависи од временске прогнозе. Ако су климатски услови у региону мање-више свуда исти, како то да се време највише одрази на укупан резултат баш српске привреде?

Одговор на то питање јесте да је удео пољопривреде у нашем БДП-у велики и износи нешто више од осам одсто. Тако се прошле године догодило да због мраза у јануару и суше у летњим месецима пољопривреда знатно подбаци, па је раст целе привреде на крају године био мањи од два одсто (1,9 одсто). Ове године само по основу опоравка пољопривреде раст БДП-а биће већи за скоро један одсто и достићи од 3,5 до четири процента, у зависности од тога ко прогнозира.

 Пре две године временске прилике биле су нам наклоњене. Тако се врло често спомиње изјава председника Александра Вучића од 14. јуна 2016. године, према којој је Србији „потребна једна добра киша око 25. јула” како би принос кукуруза био добар и како би привредни раст био већи од 2,5 одсто. Баш као поручена, киша је почела да пада тог датума и скоро целе седмице квасила њиве са кукурузом. На крају године привредни раст износио је 2,8 одсто, што је било више од плана.

Економиста Драгован Милићевић каже да је код нас удео пољопривреде у неким годинама чак био и двоцифрен.

– Постоји директна веза између удела пољопривреде и развијености неке економије. Што је учешће пољопривреде веће, то је економија неразвијенија. У суседној Албанији тај удео је већи од 20 одсто, али тиме не би требало да се тешимо. Јер, у развијеним европским земљама он износи свега неколико процената – каже Милићевић.

Према подацима Евростата, просек у Европи износи тек 1,5 одсто. У Великој Британији је само 0,6 одсто. Занимљиво је, међутим, да је удео индустрије у БДП-у Србије већи него у овој земљи која је некад била колевка индустријске револуције. Према подацима Евростата, у Србији удео индустрије у БДП-у износи чак 25,9 одсто. Тај удео је у Великој Британији двоструко мањи (13 одсто). С друге стране, у овој земљи већи допринос расту дају финансијске услуге, сектор информација и телекомуникација, па чак и наука и технологија.

– Додатни проблем у нашој пољопривреди јесте доминантна сирова производња, уместо прерађивачке индустрије. Такође, ми смо земља са најнижим нивоом наводњавања у Европи, а наши канали за одводњавање су неочишћени и запуштени – каже Драгован Милићевић.

Додаје да оволика киша одговара само кукурузу, и то пре него што почне да зри. Обилне падавине погодују и шећерној репи.

– Род пшенице смањен је због кише у јулу. Повртарским културама на отвореном оволике падавине не одговарају, јер почињу да труле – наводи Милићевић.

На питање како се обилне падавине одражавају на бобичасто воће, наш саговорник одговара:

– Катастрофа. Малинаре ове године ништа није заобишло. Ни киша, ни град. Нема шта их није спопало – истиче Милићевић.

И Милан Недељковић, професор на ФЕФА, каже да што је у некој земљи ниво индустријализације већи, мањи је утицај климатских услова на укупан учинак привреде.

– Код нас је удео пољопривреде у неким годинама био чак и двоцифрен. Зато су ефекти пољопривреде на БДП код нас толико изражени – каже Недељковић.

Када је о економском расту реч, није суштина у томе да резултат буде импресиван само у једном кварталу, додаје. Важније је какав је тренд, односно да ли је та стопа растућа и одржива, закључује.

За многе економисте временске прилике су само изговори. Јер, како показују рачунице, чак и да су се прошле године ти сезонски фактори искључили, наш раст износио би свега 2,8 одсто. То је и даље далеко мање од регионалног просека, који је у 2017. износио 4,5 одсто.

У последњих пет, шест година привредна активност у Србији порасла је за нешто више од пет одсто, док су привреде земаља централне и источне Европе истовремено порасле за више од 15 одсто, а Румунија је, на пример, имала раст од чак 25 одсто.

Економисти стално понављају и још једну рачуницу: да би Србија дуплирала стопе раста и уместо три, расла по стопама од пет, шест и више одсто, неопходно је да се укупне инвестиције са садашњих једва 18 одсто, повећају на 25 процената БДП-а.


Коментари2
d8f88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Бројеви не лажу, а они кажу да српска пољопривреда има вишегодишњи раст, као и што има константно повећање извоза годинама. Сада видимо да у Европи када је суша исто имају смањење пољопривреде, тако да то није никакава слабост српске пољопривреде већ нормална чињеница. Има се утисак из текста да је српска пољопривред неспособна па скоро и крив за пад БДПа, а упрво је супротоно, није српска пољопривреда крива за велико учешће у БДПу, већ је за то крива неспосбност осталих грана и саме државе. Српска пољопривреда је костатно угрожена од стране државе Србије, и послује у убедљиво најгорем окружењу од свим могућих комшијских и ЕУ пољпривреда. Нису у питању само субвенције, већ и гориво, и остали закони као рецимо о земљишту, о берзи, о резервама, такође се и држава труди да ништа не промени у тржишним условима који су умрежени са договорима, картелима, монополима. Српска пољопривреда опстаје упркос свему, и ако су све околности против ње.
Dejan.R.Tošić
Verovatno bi Indijanska plemena u Arizoni prenela ovakve info.o rastu ili padu BDP države. Zar nije svakom laiku jasno da država jedini realan prihod novostvorene vrednosti rasta BDP ima samo i isključivo samo od Poljoprivrede,ima tu veliku ulogu i EDB,i EMS, sa Hidro i termo elektranama i rudnim kopovima,ali to isključivo pokriva zarade zaposlenih kojih ima 25.000.sve ostalo su ne naplatljiva potraživanja prema Preduzećima kojima upravljaju upravnici državnog kapitala u preduzećima. Dokle ovakav finansijski svrsishodni model uništavanja ekonomije ? Ko to traži ? Ko to dopušta ? Ima li pilota u avionu ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља