понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Српски узлет на светском дигиталном тржишту рада

До посла долазе углавном сами, региструју се на некој од платформи, опишу своје вештине које се траже на тржишту рада, понуде цену и онда их неко из света ангажује
Аутор: Марија Бракочевићсубота, 04.08.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Графички дизајнер Матеја Миладиновић, некадашњи фриленсер, сада власник паушалне агенције, на првој глобалној платформи регистровао се пре две године. О могућностима зараде из сопствене фотеље за неког иностраног клијента сазнао је од колеге. У почетку му је посао дигиталног радника био само додатни извор прихода, али кад је остао без сталног запослења, такозвани фриленсерски ангажман није му био довољна гаранција за месечну зараду.

– Нисам имао посао, плату, стан... али сам ризиковао и, ето, успео да изградим репутацију у дигиталном свету. Свако ко се тек региструје ипак треба да зна да је на некој од глобалних платформи у почетку нико и ништа. Због тога што такав посао нема гаранцију, мало њих се на крају одлучи да остане у тим водама. Јер, фриленсер нема право на боловање, одмор, у почетку нема довољно новца да уплати себи доприносе, па послује ван правног оквира. Ни они који одлуче да оснују паушалну агенцију немају велике бенефите, сем чињенице да раде легално. Ја сам то урадио јер сам стекао и клијенте из Србије, а и сада могу да подигнем кредит за стан. Фриленсерима, када би редовно плаћали доприносе, не би остало превише новца за живот – истиче Матеја.

У нашем региону, према појединим проценама, има око 20.000 људи који се баве овим послом, али велика већина има бојазан од тога да држава овај вид пословања не препозна као уносан посао, уведе порезе, а заузврат не пружи подршку.

Будући да се послодавац налази ван земље, радници од којих се многи воде као консултанти и фриленсери, сами треба да воде бригу о доприносима за социјално, пензионо и здравствено осигурање.

Према подацима Светске банке, Србија се 2015. године позиционирала на 25. месту као извор радне снаге на дигиталном тржишту рада, док најновији подаци с Оксфорда показују да смо ушли у топ 20 земаља света. У Европи, поред Србије, највећи део дигиталних радника имају Украјина и Румунија.

Ко су ти људи, како долазе до посла, колико месечно зарађују, јесу ли им радна права довољно заштићена у Србији, какав приступ имају социјалним, здравственим и пензионим услугама, могу ли да очекују  подршку државе?

Захваљујући Центру за истраживање јавних политика који тренутно спроводи онлајн анкету међу дигиталним радницима у нашој земљи, на мноштво таквих питања до средине августа одговоре ће дати 250 испитаника.

Профил дигиталног радника у Србији: мушкарац стар између 26 и 35 година, високообразован, ради тридесетак сати недељно... пружа услуге у домену дизајна, архитектуре, моделинга...

– Поента анкете није само да одредимо профил таквих радника, него нас занима и прича о праву на достојанствени рад: да ли плаћају себи доприносе, колико се осећају материјално сигурно... Досад се позиву одазвало њих око 200 – истиче Бранка Анђелковић, програмска директорка центра.

Подаци из анкете показују да је дигитални радник у Србији најчешће мушкарац стар између 26 и 35 година, има високо образовање, ради тридесетак сати недељно... Највећи број њих пружа услуге у домену дизајна, архитектуре, моделинга... ИТ је друга тражена област, док се трећа категорија послова односи на писање и превођење, а и ту доминирају жене. До посла долазе углавном сами. Региструју се на некој од платформи, додају своје вештине које се нуде на тржишту рада, понуде цену рада, и онда их неко ангажује. Али, постоје и платформе које траже елитне таленте. Зараде таквих људи су велике. Свима им је ипак заједничко да су плаћени по сату и пројекту. Просечно зараде су мање од 1.000 евра, а ако желе да послују ван сиве зоне, док поплаћају порезе, не остане им превише новца.

У свету се води битка да ли ће дигитални радник бити препознат само на такав начин или може да очекује да добије статус правог радника.

– Код нас је то несигуран посао. Доста њих види то као додатни извор проход, док је многима главни мотив само да раде за глобално тржиште. Пошто су у понуди често послови за које нема тражње на домаћем тржишту, као што је на пример 3Д моделинг у архитектури, нашим људима је то изазов јер на глобалном нивоу могу да нађу велики број клијената, а и зарада је онда велика – открива Јелена Шапић, главна истраживачица на пројекту „Гиг економија у Србији – ко су дигитални радници из Србије”, додајући да не постоји законска заштита права дигиталних радника.

– Држава још ништа не може да предузме по питању њиховог радног статуса, тако да морају да смисле неке механизме удруживања. Засад имају могућности да оснују своју фирму, агенцију или да постану паушалци. У њиховом случају држава не може да буде актер у преговарању око статуса јер је реч о планетарној радној снази, коју упошљавају платформе које се налазе свугде по свету. Зато је важно питање како Србија може да наметне неку регулативу која би била обавезујућа. Овде је потребно размишљати о томе да се фриленсерима понуде јевтиније социјалне и здравствене шеме, да би они сами могли да уплаћује део средстава за доприносе и осигурање и тако опстану – сматра Шапићева.

Велику улогу у заштити радника играју и саме платформе, јер често посредују у конфликтима који настају између радника и клијента ако,  рецимо, клијент не уплати договорену суму новца фриленсеру за његов остварени рад. Оне често стају на страну клијента, па борба за своја права остаје само на плећима ангажованог радника. Зато је, на пример, у Немачкој, да би се обезбедили фер услови рада на платформама, недавно основана фондација која ће рангирати платформе у односу на услове који пружају радницима, открива Јелена Шапић.


Коментари5
3e92d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Назовите то слободно "дигитално ропство", паре које се нуде су мање од цене минималног рада на западу а ради се даноноћно да се састави крај са крајем. Да то делује "добро" у односу на српску просечну плату али нема никакве гаранције, траје колико траје, запослени немају ни здравствено осигурање ни одмор. Жалосно је да се у одсуству плана и развоја домаће економије рекламира савремено ропство.
Zoran Dragicevic
Шта је "паушална агенција"? Заиста нам нису потребни никакви непријатељи - ми у језичку и сваку другу врсту пропаст срљамо добровољно!
Nenad
Kako misli da dobije kredit za stan?! NI JEDNA banka u Srbiji ne odobrava stambeni kredit preduzetnicima paušalcima.
Raspitaj se
Poštovani, pre nego što srljate sa izjavama, proverite. Dve banke u Srbiji daju kredite fizičkim licima koja ostvaruju prihode kao paušalno oporezovani preduzetnici.
Препоручујем 0
Goran
Preduzetnici paušalci mogu da zarade toliko da im kredit nije neophodan, već kroz nekoliko godina mogu kupiti stan za gotov novac.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља