уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:17

Студије физичке хемије заменила режијом

Млада редитељка Исидора Гонцић ускоро почиње пробе представе „Спојлери” по делу руске ауторке Марије Маше Огњеве које је пре две године сврстано у десет најбољих савремених руских драма
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсубота, 04.08.2018. у 21:20
Исидора Гонцић (Фото: А. Васиљевић)

„Није ти добро, можеш да изгубиш посао... Пријавила сам се код психолога.. Пффф, психолог ти неће створити лични живот. Они чак ништа не смеју ни с пацијентима...”

Само што је потписала режију представе „Бонтон” по мотивима дела Јасминке Петровић на сцени позоришта „Душко Радовић” у Београду, млада редитељка Исидора Гонцић ухватила се укоштац са новим сценским изазовом. Реч је о представи „Спојлери” коју ће од јесени радити по делу младе руске ауторке Марије Маше Огњеве, чије реплике смо управо цитирали. Драма „Спојлери” пре две године сврстана је у десет најбољих савремених руских драма. За стваралаштво Марије Огњеве самосвојну Исидору Гонцић спаја и генерацијска спона, будући да су исто годиште и деле иста животна питања која им ово доба намеће.

– „Спојлери” причају о девојци нашег доба коју мучи дилема како наћи партнера. Драма је у том смислу више базирана на проблему меланхолије, депресије која је присутна у нашој генерацији. Зато ћемо у истоименој представи акценат ставити на борбу са самим собом. У суштини у питању је борба са савешћу, која је игром случаја у овој драми мушког рода. Драма „Спојлери” написана је полуатобиографски с обзиром на то да је Маша Огњева извукла све своје поруке које је  размењивала са другарицама на друштвеним мрежама док је и сама пролазила кроз своју борбу и преточила их у драмски текст – каже редитељка.

Исидори Гонцић је у овом делу управо то било привлачно: куцкање по телефону, интернету...

Нашу саговорницу београдска позоришна публика и те како добро памти. Театарски сладокусци током неколико сезона са радошћу су гледали оригиналну дипломску представу Исидоре Гонцић „Ћелава певачица” по делу Ежена Јонеска на сцени „Петар Краљ” Атељеа 212, разоткривши сав апсурд наших живота. У међувремену Исидора Гонцић режирала је на сцени Народног позоришта у Пироту остварење „То код нас не може да буде”, по мотивима приповедака Радоја Домановића.

Све то ипак не би било ништа необично да непредвидива Исидора Гонцић иза себе поред дипломе редитеља коју је стекла на Факултету драмских уметности у Београду у класи Иване Вујић нема и завршену прву годину студија физичке хемије.

– У гимназији сам била убеђена да ћу се пронаћи на пољу хемије, тако да сам у први мах и почела да студирам природне науке. Међутим, после прве године студија физичке хемије одлучила сам да се посветим режији. И нисам се покајала – прича Исидора Гонцић која потиче из уметничке породице: отац Светислав Гонцић је глумац, мајка Гордана Гонцић драматург.

Наравно, наставља своју исповест наша саговорница, у први мах родитељима нисам ништа причала. Пошла сам на пријемни на ФДУ и негде на половини полагања у кући сам се разоткрила. Знала сам да ће моји родитељи из жеље да ми помогну да ми пуне главу својим  идејама. Тако је и било, узбудили су се после моје приче у смислу: где ћеш сада, зашто тако... Шта ју је определило баш за режију, Исидора Гонцић каже:

 – Управо жеља, будући да сам увек била својеглава, да не личим ни на оца, ни на мајку. Тако сам дошла до спознаје да ми највише пристаје да се бавим режијом. Била ми је најзанимљивија у смислу спајања свих уметности које позоришни чин обједињује. Као дете, редитеља сам замишљала као некаквог Чаробњака из Оза који тамо иза неке завесе све контролише. На режију, ипак, не гледам као на некакву контролу, односно редитеља као вођу робова који ће све да их малтретира, него на колективни чин у којем ће своје идеје сви сарадници моћи да реализују.

Исидора Гонцић поред тога што овог лета ишчитава савремене драмске текстове, не одустаје ни од класика чија дела су је одувек занимала. И даље јој је „Сирано” Едмонда Ростана омиљени комад, али са радошћу сваки пут из почетка ишчитава Молијера, Гогоља, Чехова.

 


Коментари0
4cfc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља