недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:23
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛАН КРКОБАБИЋ, министар за регионални развој у Влади Србије

Село без задруге је као тигањ без дршке

Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 04.08.2018. у 22:00
Милан Кркобабић, министар (Фото Бета)

Ако буде политичке воље и националног договора и држава из буџета обезбеди већу бесповратну помоћ за развој задругарства, Србија би могла у наредне две године да добије 500 задруга у 500 села, како је и предвиђено истоименим пројектом који је пре годину дана осмислио и покренуо министар за регионални развој Милан Кркобабић, прихвативши иницијативу за ревитализацију задругарства и обнову села Академијског одбора за село САНУ с академиком Драганом Шкорићем на челу.

Поменули сте да би девојке и младе, неудате жене могле да помогну оживљавању напуштених села и развоју задругарства. Како их убедити да дођу да живе на селу?

Путујући по Србији, схватио сам да је кључ решења овог проблема у рукама девојака и младих жена. Ако оне из руралних и брдско-планинских подручја реше да рађају и заснују породицу, а још и по која из града реши да дође на село, добили смо битку. Јер у овом часу, према подацима Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, у Србији има 260.000 неожењених мушкараца старости око 45 година и 100.000 неудатих девојака до 40 година.

Шта учинити да се одлуче да стварају породицу ван града?

Три су кључне ствари. Пре свега обезбедити им квалитетан и трајан извор егзистенције, уз постојеће. А то је рад на уситњеним породичним газдинствима, којих је више од 631.000, просечне величине 4,5 хектара, и додатне, у виду малих или средњих породичних предузећа, старих или примерених заната, делатности у оквиру социјалног предузетништва и незаобилазно формирање задруга као основне привредне ћелије мале локалне заједнице. Нема села без задруге! Село без задруге је као тигањ без дршке.

Друго је инфраструктура – постојање магистралних, регионалних и атарских путева, односно оних који ће водити од домаћинства до њиве, електромреже, телефонске и интернет везе, уз незаобилазно решавање горућих питања пијаће воде и канализације. Здрава средина је и основ за органску производњу.

Трећи сегмент подразумева адекватну здравствену и социјалну заштиту, доступно и примерено образовање и културне садржаје. Све оно што постоји у великим градовима.

Шта је потребно да до тога дође?

Политичка воља – национални договор. То нам је најпотребније – спремност да отклонимо дилему да ли Србију чине три велика града Београд, Ниш и Нови Сад или свих 4.700 насеља.

Има ли политичке воље?

Нисам сигуран да имамо јасно дефинисану и у том правцу опредељену политичку вољу. Први позитивни знаци су издвојена бесповратна новчана средства у 2017. и 2018. години за развој задругарства. Претходна и ова година охрабрују ме у уверењу да смо на добром путу.

После колико година су у буџету опредељена средства за задругарство?

Према тврдњама задружних историографа, никада у историји Србије то није радила ниједна влада на овакав начин. Лане је издвојено 196 милиона бесповратне помоћи, а ове чак четири пута више – 825 милиона динара. То увећање показује озбиљну решеност Владе Србије да задруге дугорочно постану окосница економског и свеколиког развоја села. Оптимална висина средстава, према мишљењу и најкритичнијих агроекономиста, који у бити подржавају овај концепт, креће се и до 50 милиона евра годишње.

Реално је очекивати да већина посланика гласа за тај предлог јер су и сами из унутрашњости?

То наизглед стоји. Већина њих јесте са села и овај пројекат у суштини нема опозицију. Али многи неће подићи руку, ја вам то тврдим. И зато апелујем на извршну и законодавну власт да ово озбиљно схвате јер села у Србији чекају на то. Нестаје 1.200 села, прати нас усуд пустог места, а то је додатни веома озбиљан национално-безбедносни проблем Србије.

Који су следећи кораци, кажете да је ово тек почетак, да би власт схватила колико је ово важна ствар?

Потребна је политичка воља – национални договор, спремност да се, коначно, пређе с речи на дела и наравно, без чега се не може – новац. Не заборавимо, без свести о удруживању нема бољитка.

Како убедити део јавности који је за роботизацију да је задругарство важно у 21. веку? Њима није јасно о чему причате.

Задруге нису наш изум. У свету су данас 1,2 милијарде задругара и три милиона задруга. Ови подаци ду довољно убедљиви. Савремена технологија и трансфер знања су кључ за успех задругарства. Конкретно, у Лесковцу већ финансирамо пластенике код којих рачунар тачно дефинише потребну количину вештачког ђубрива.

Шта каже српски сељак шта му је највећа мука?

Мука је много и углавном су познате. Мали и уситњен посед, скуп и тешко доступан кредит, ревносан порезник, откупне цене неизвесне, а наплата на дугом штапу. Остављен себи и ћудима времена. Али, изгледа да би му најбитније било да га неко од утицајних званичника чује како би помоћ, коју не спори да од државе добија, заједно учинили њему кориснијом.

Наруку би требало да вам иду и лепе вести о неочекивано великом расту БДП-а од 4,6 одсто и да у том смислу лакше добијете новац за ове намене?

Иде нам наруку. Примерено би било да део тога уложимо у развој задругарства и села, тамо где већ имамо домаће ресурсе – фабрике под отвореним небом.

Коме су намењена овогодишња средства из програма „500 задруга у 500 села”?

За разлику од прошле године, када смо старим задругама додељивали по 12,5 милиона, а новим до шест милиона динара, ове године ти износи су већи. Старим задругама се одобрава до 15 милиона, новим до седам и по милиона, а сложеним до 60 милиона динара. Средства се дају за куповину основног стада, вишегодишњег засада, опреме и механизације, а никако за изградњу објеката или отплату старих дугова, камате, казне, исплату плата.

Намена је строго контролисана, а чланови комисије која одобрава бесповратна средства су реномирани универзитетски професори, чланови Академијског одбора за село САНУ и челници оба задружна савеза.

Обавеза локалне самоуправе је да обезбеди инфраструктуру и објекте, који су у њеном власништву, уступи задругарима на коришћење.

Где је највеће интересовање за задругарство?

У Војводини, што је и разумљиво с обзиром на историјске околности. Они су и данас најразвијенији, имају највишу свест о удруживању, пишу пројекте и конкуришу. Једна од војвођанских задруга има 42 задругара, припадника шест нација, и сви су различите старосне доби.

Какве су шансе за развој задругарства на КиМ?

Потребе и очекивања наших пољопривредника на Косову и Метохији се не разликују од оних у осталим деловима земље. Заинтересовани су и сигурно ћемо их подржати у томе.

Како коментаришете одлуку да се на седници Савета безбедности неће разговарати о Косову?

Интереси великих сила су, нажалост, неприкосновени. Све друге вредности они усклађују с тим интересима, и праведно и неправедно и добро и лоше. Емоције, пријатељства или непријатељства за њих не постоје.

Колико ће развој задругарства помоћи бољој уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, као и за побољшање социјално-економског положаја пољопривредних пензионера, којих је око 250.000, а чија примања не прелазе 10.000 динара?

Успешна задруга значи да имамо имућнијег задругара и запосленог у задрузи. А то је и основ за бољу наплату доприноса.

Будимо поштени од 10.000 динара не може да се живи. Сви ти људи, иако у позним годинама, и даље раде на својим поседима. Интерес пољопривредних пензионера је да се удруже у задруге, да побољшају свој социјално-економски положај и да на тај начин задрже наследнике на имању.

Пензионере до краја године чека повишица?

Званичне најаве иду у том правцу јер стање у државној каси то допушта. Што пре, то боље.

Очекујете ли да ће укидањем Закона о привременом умањењу пензија најстаријима бити враћено оно што им је узето?

Мере које су донете ради заштите јавног интереса према свим параметрима дале су добре резултате. Када, после три године тај јавни интерес више није доведен у питање, очекивано је да те мере престану да важе и да се све врати у законом утврђене оквире.

 

Реформа ПИО

ПУПС, на чијем сте челу, предлаже реформу система ПИО. Шта конкретно?

Реформа система ПИО је императив 21. века. Негативна демографска кретања, неповољан однос запослених и пензионера, на једној, и оправдана очекивања да пензије буду гарантоване од државе, редовне и сигурне и да својом висином обезбеђују пристојну егзистенцију, на другој страни, налажу неопходност изналажења додатних средстава. Једна од могућности је формирање фонда техничко-технолошке солидарности, у који би део своје добити издвајале фирме које запошљавају мали број људи, а остварују екстра профите.

Таквих већ има код нас, а биће их све више – као у високоразвијеним земљама. Тај нови фонд био би допуна постојећем ПИО фонду, из кога би требало избацити све оно што није „пензија”. А то треба да постане део праве социјалне политике коју ће држава покрити средствима из буџета, попут туђе неге и помоћи, здравственог осигурања, бањског лечења и других социјалних давања.


Коментари15
c5ce9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra
Kako samo o zenama govori kao da su neki inkubatori za razmnozavanje! Zena je ljudski stvor i zeli da zivi u komotnom okruzenju. Zasto bi uopste mlada zena zelela da zivi u nekom zabacenom selu gde radi teske fizicke poslove svaki dan i bude udata za nekog matorog muskaraca (od 45 godina) koji ne zna ni dugme da usije?
Ненад Рајковић
Какав шовинистички коментар!
Препоручујем 3
zdenka djurić
Zadrugarstvo je stari i u svetu šire prisutan institut udruživanja zadrugara, pa ga ne treba prodavati kao novo rešenje. Priča o projektima koji će se finansirati iz budžeta je priča o finansiranju raznih projekata, nevladinih organizacija, od kojih u praksi neće biti pomaka. Koliko je novca iz budžeta otišlo za projekte klastera i tehnoloških parkova?
Ana Babic
I Josip Broz je uveo Seljacke radne zadruge, ali se nisu pokazale delotvorne, pa ih je posle nekoliko godina ukinuo.
Данило
Уништавање српског села је и почело са задругама после Другог рата. Задруге,отимачина, уништавање а често и убијање имућних домаћина по селима, а српске елите по варошима и градовима. У самом Београду преко педесет хиљада "народних непријатеља" чије се име и презиме зна. Уништена села су замењена виртуалном Кустиним. Сељак се деценијама на стубу срама од стране "по задатку" грађана. Али, све празно и недоречености, нога личка а ципела бечка. Речју, српско село није страдало од суше и града, него од комуниста.
Милован Рафаиловић
Хеј, немојте потцењивати Титове радне задруге после Др. св. рата. Они који су ушли у ње имали су предност да су им деца бесплатно школована у интернатима. Камо среће да је и мој отац ушао у радну задругу, али он је био велики антикомуниста, а ја сам морао путовати осам километара у једном правцу по блатњавом путу у гимназију Обреновцу. Како сам успео да матурирам, ни сам не знам. И данас сам љут на оца.
Препоручујем 7
Prle
.......Путујући по Србији, схватио сам да је кључ решења овог проблема у рукама девојака и младих жена...... Kako li je to gosin Krkobabić dokonao da mi je znati? Kakva demagogija da te Bog sačuva. A, da nije, poštovani "mislioče" razlog što ima toliko neženja i udavača u nečemu drugom? Priupitajte te kolege iz SANU, a vezano za ovo, pa će vam reći u kom grmu leži zeka? A, tobožnje obnavljanje zadrugarstva = bacanje narodnih para u bunar, jer je taj..... кључ решења, a i mnogi drugi, po tom pitanju, davno zahrđao i zreo za reciklažu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља