среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Било је дослуха

Аутор: Јелена Стевановићсубота, 04.08.2018. у 22:00

Потврђено је. Доналд Трамп је шуровао. Ове је недеље поново показао да жели да се одужи пријатељима који су га довели на власт. Били су у праву сви који су на дослух упозоравали још од избора. Једино што су скандал све време погрешно називали. Сада знамо да руска афера уопште није руска. Трамп јесте био у дослуху, али не са Москвом, већ са домаћим милијардерима.

ДЕДА МРАЗ ЗА ВОЛСТРИТ: Америчка влада је пре неколико дана најавила да тражи начин да умањи порез на капиталну добит, чиме ће онима са најдебљим новчаницима уштедети сто милијарди долара у наредних десет година. Како су показале анализе, 97 одсто тих пара остаће у џеповима десет одсто најбогатијих становника и чак 86 одсто у рукама једног постотка најимућнијих. Деда Мраз стиже усред лета након што је зимус већ смањио намете, од чега су највећу корист имале корпорације и њихови власници, исти слој људи који ће профитирати и после управо најављених реформи. Кад је прошлог децембра умањила глобе, администрација је власницима капитала сачувала скоро билион и по долара у наредних десет година. Да ли је то задовољило један проценат најбогатијих? Наравно да није. Увек се може уштедети која милијарда више и зато се влада ових дана поново позабавила пореским олакшицама.

Председников лични интерес није пресудан, мада је истина да ће се и он и његова деца окористити, баш као и његов саветник и зет Џаред Кушнер, такође милијардер. У влади је још људи са баснословним свотама новца: министарка образовања Бетси Девос (1,1 милијарда долара), министар трговине Вилбур Рос (506 милиона) и министар финансија Стивен Менучин (252 милиона долара), бивши банкар „Голдман Сакса” и творац најновијих пореских измена. Ипак, Трампова политика се не може свести на потребу да се иметак његових рођака и пријатеља још више увећа док је он на власти. Председник мисли на цео врх друштвене пирамиде јер су то људи који су помогли њему, као и његовим претходницима, да дође на власт, и који ће утицати и на резултате следећих избора.

ТРИБУН БОГАТИХ: Власници фабрика, менаџери хеџ фондова и банкари финансирају предизборне кампање политичара. Успех кандидата зависи од тога колико су видљиви међу бирачима или у преводу – од новца за митинге и рекламе. Корпоративна Америка плаћа тај цех. Индустријалци из Канзаса, озлоглашена браћа Коук, одвојили су пре две године скоро милијарду долара да би републиканским кандидатима помогли да уђу у Конгрес. На изборима који се одржавају предстојећег новембра, Коукови ће на конзервативне политичаре потрошити 400 милиона долара.

Америка има и друге милијардере попут Коукових, донаторе који очекују да се према њима води пријатељска политика. Трамп је управо то и чинио кад је последњу годину и по дана систематично укидао регулативе, прецртавајући све чега је могао да се дохвати, од еколошких мера до радног права.

Наравно да ништа од тога није почело са актуелном владом, али моћ корпорација и њихових власника највише боде очи у ери председника који се више него други кандидати представљао као народни трибун. Радници су поверовали њујоршком магнату да ће их заштитити од штетног утицаја Волстрита на политику и законе. Гласали су за њега са том надом, а онда је он поцепао прегршт регулатива које су запослене штитиле од израбљивања и нехуманих услова рада. Смањио је порезе, одакле су се финансирали социјални програми. После промена које је унео у „Обамакер”, здравствено осигурање је поскупело за 20 одсто, што ће најтеже пасти слабо плаћеним људима који су веровали у „спасиоца” са Менхетна.

ПЛУТОКРАТСКА АФЕРА: Иако је јасно да то није политика за коју су грађани гласали већ захтев који је корпоративна Америка испоручила пред Трампа, мало ко говори о интервенцији богаташа у америчке изборе. Најимућнији становници САД прекрајају вољу милиона гласача, али се, опет, не говори о томе да су се они, домаћи тајкуни, умешали у америчку демократију. Ни демократама ни републиканцима не иде у корист да помињу плутократску аферу, јер су многи од њих постали конгресмени и сенатори захваљујући истим спонзорима.

Руска афера свима добро дође. Либерали су пронашли кривца за неуспех 2016, а конзервативци разлог да траже још већа буџетска издвајања за војноиндустријски комплекс. И Трамп можда може бити задовољан јер се склањају прави проблеми његове владавине. Његови званичници тврде да су убеђени да ће се Русија активирати и на предстојећим изборима, па су и држава и приватне компаније попут „Фејсбука” обећале план за заустављање страних сајбер напада. Још ништа није измишљено против домаћих тајкуна, правих криваца за угрожавање народне воље. 

Ко још може да поверује да је 13 Руса из оптужнице Роберта Малера стварно преокренуло ток избора у САД? Ако специјални тужилац и остатак земље покушавају да утврде шта је искомпромитовало америчку демократију, фабрика ботова у Санкт Петербургу није прво место где би требало да погледају.


Коментари3
b8874
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бане
Па америчких бирачки су изабрали Трампа на слободним изборима. Шта се новинари Политике буне коме у како иде новац у Америци? То ће решити амерички бирачи на следећим изборима.
Vladimir Rolovic
Problem je sto ljudi pogresno shvataju demokratiju, prevode je bukvalno sa starogrckog. Demokratiju treba posmatrati u kontekstu "mozes da pricas sta hoces dok god radis sta ja hocu" i sve je jasno. Naravno eksportna verzija je modifikovana tamo vazi "mozes da prozivis svoj vek dok god pricas i radis sta ja hocu". Ne treba se oko toga nervirati, ne idu ljudi u politiku da bi ucinili drugima bolje. Da hoce isli bi u svestenike, doktore i slicno. U politiku se ide zbog vlasti i licnog bogaćenja, boljitak nacije mu dodje kao nus pojava. I na jedan politicar se ne razlikuje od prethodnika i naslednika
Препоручујем 8
Zoran
Bane, sta ste Vi shvatili iz ovog teksta, da je demokratija u SAD na delu? Pa oni, kao uostalom i ostale milijarde gradjana sirom planete, koji 'zive u demokratijama', vec decenijama pokusavaju isto - da se postuje njihov glas, ali uvek i nanovo bez uspeha... pitam se zasto...
Препоручујем 24

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља