понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Небески саобраћајац

Прва жена контролор лета у Југославији и једна од првих у свету Босиљка Новаковић безмало две и по деценије је наводила авионе из контролног торња београдског аеродрома
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 04.08.2018. у 22:00
Босиљка Новаковић данас... (Фо­то А. Васиљевић)
... и са колегама из Контроле лета у којој је радила од 1967. до 1990. године (Фо­то лична архива)

За контролора лета је најважније да буде одлучан, каже Босиљка Новаковић. А та особина њој очито никад није мањкала. У супротном, ова данашња осамдесетдвогодишњакиња не би постала прва жена контролор лета у Југославији и једна од првих дама у свету које су се бавиле овим занимањем. Не само да је 1967, кад је почела да обавља тај посао, растурила предрасуде како „то није за жене”, већ су јој 1990. пред одлазак у пензију нудили да остане још мало.

Сумирајући те безмало две и по деценије радног стажа у току којег је наводила авионе с контролног торња београдског аеродрома, Босиљка за „Политику” каже да је све почело седам година раније. Те 1960. наша саговорница је, додуше посредно, закорачила у ваздухопловство јер се запослила у Савезној управи за контролу летења, где је радила на документацији. А онда је Босиљка, по природи посла упућена на сарадњу с контролорима лета, пожелела да постане једна од њих, прва код нас. Њен тадашњи директор Батрић Јовановић се најпре нећкао. Тврдио је да су жене исувише емотивне за тако захтевно занимање, као и да Босиљка нема никакво звање за тај посао. Зато је наша саговорница одлучила да заврши курс за навигацију и после деветомесечне обуке је поново покуцала на Јовановићева врата. Директор је на крају био задовољан. Рекао јој је: „Сад можете и до Бога да идете.”

„Нећу до Бога, само до торња”, одговорила је.

„Тада су у свету постојале само још три жене контролори лета, у Канади, Немачкој и Француској. Зато се дешавало да пилоти, кад из ваздушног простора ступе у везу с нашом контролом и зачују женски глас, посумњају да нису на правој фреквенцији, па кажу: ’Поновите, поновите’”, присећа се с осмехом Босиљка.

Велика гужва на небу забележена је пред финале фудбалског Купа европских шампиона 1973. године у Београду, када су на меч између холандског Ајакса и италијанског Јувентуса, осим играча,дошли и навијачи. На београдски аеродром први пут слетео је тада „боинг 747”, а капетан који је њимепилотирао похвалио је Босиљку и њене колеге

У то време, лишено технолошких чудеса, контролори лета нису пратили тачкице на екрану, већ су гласовно комуницирали с пилотима, утврђујући њихов положај на мапи ваздушних коридора и наводећи их да не скрену према кумулонимбусима или у неку од бројних зона забрањеног лета.

„Област контроле лета је била подељена на београдску и загребачку. Кад се пилот јави, знали смо у којој је зони, на којој је тачки, тип авиона, висину, где лети... Дешавало се да у ваздушном шпицу истовремено радимо с двадесетак авиона без икаквих визуелних помагала”, објашњава Босиљка.

Таква гужва на небу забележена је пред финале фудбалског Купа европских шампиона 1973. године у Београду, када су на меч између холандског Ајакса и италијанског Јувентуса, осим играча оба тима, дошли и бројни навијачи. Тада је на београдски аеродром први пут слетео „боинг 747”, у којем су били фудбалери клуба из Торина. А капетан који је њиме пилотирао је похвалио Босиљку и њене колеге.

„Кад су слетели, тај капетан је дошао у контролни торањ како би се уверио која је то контрола тако добро водила његов авион”, каже Босиљка.

Небески саобраћајни шпиц је био и уочи Титове сахране, на коју су пристизали државници из целог света. И тада су се Босиљка и њене колеге добро снашли, баш као и у знатно непријатним ситуацијама попут хаварија авиона или удеса. Најтежи случај је била погибија високог државног функционера Џемала Биједића, чији се авион 1977. срушио у БиХ на путу за Мостар.

„’Лир-џет’ с Биједићем је ноћу полетео из Београда иако временске прилике нису биле погодне. У току лета, из наше контроле је пилоту речено да се врати, али он је одлучио да слети и срушио се. Све је то касније потврдила и црна кутија. Главни проблем је што је авионом управљао војни пилот, навикао да слуша наређења својих надређених, а не цивилни, који слуша контролу лета”, објашњава Босиљка.

Ипак, та 1977. је по једној ствари значајна за њену струку: тек тада, десет година пошто је Босиљка пробила лед, жене у Југославији су почели равноправно да примају у контролу лета.

Тито и лифт

Пре него што је постала контролор лета, Босиљка Новаковић је имала прилику да сретне Тита јер је била у делегацији која је 1962. организовала његов дочек на новоотвореном сурчинском аеродрому. Том приликом, Тито и Јованка су обилазили и контролни торањ где их је сачекало непријатно изненађење – лифт марке „Давид Пајић Дака” није радио. „Тито је тада прокоментарисао: ’Ово није Давид Пајић, него Давић Пајић’”, уз осмех прича Босиљка.


Коментари0
a6a80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља