субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:46

Културни воз са четири путника

Kомедију „Добри човек” у којој је свака мисао актуелна, Бранислав Нушић писао је у пожаревачком затвору као 23-годишњи младић који је био осуђен због песме „Два раба”
Аутор: Љиљана Стојановићнедеља, 05.08.2018. у 11:00
Сцена из пред­ста­ве „До­бри чо­век” (Фото РТВ „Сун­це”)

Аранђеловац – Ако је отварање смотре „Мермер и звуци” пре двадесетак дана садржајно било богато, сви датуми до краја јула, осим викенда, били су празни. Организатори су га осмислили тако да мало растегну ионако скроман програм не би ли у та четири викендашка дана сместили исто толико догађаја. Ако су рачунали да ће тада бити највише публике – добро су проценили. Гледалиште на отвореној сцени у парку Буковичке бање и у дворани „Парк” било је увек пуно. А и садржај је био такав, пријемчив за шири аудиторијум, што је последњих година готово постао заштитни знак ове манифестације.

Концерт ветерана Јована Маљоковића, џез саксофонисте, композитора, аранжера и оснивача „Балкан салса бенда”, који је своју каријеру започео још крајем шездесетих година прошлог века, био је стандардно добар. У Аранђеловац је дошао са летњег фестивала у Напуљу, где је на Данима српске културе представио балканску музику којом су, каже, сви били одушевљени. Нешто од тога су чули и Аранђеловчани, а наступом његовог бенда, обогаћеним са два потпуно различита женска вокала, добили су сви који умеју да слушају и чују шта је Маљоковић својом музиком хтео да поручи.

Атрактивни музички састав „Мамбо старс”, састављен 1999. године од професионалних музичара из Биг бенда РТС-а, био је први оркестар латино музике код нас која је после популарности филмова „Мамбо кингс” и„Буена виста” освојила и наше просторе. Познатији као „салса бенд”, овај састав је у међувремену проширио свој репертоар у стилском смислу, било да је реч о џезу, поп музици или евергрину, па је и у Аранђеловац дошао са новим програмом: сентименталним путовањем кроз историју филмске музике. Биле су то антологијске теме из исто тако антологијских филмова, понеке су и надрасле филмове у којима су свиране, тако да је било мало сфинга, рока, боса нове, ча-ча-ча и других жанрова, „велико море дивних нота” које су својом популарношћу и квалитетом одавно напустиле биоскопске екране и кренуле својим путем, ево све до Аранђеловца.

Представа „Североисток” Битеф театра, у режији младе редитељке Јане Маричић и тумачењу Катарине Жутић, Јоване Гавриловић и Милице Јаневске инспирисана је истинитим сведочењем преживелих у талачкој кризи у Москви када је група чеченских терориста упала у позориште „Дубровка” захтевајући од руске владе да повуче своје трупе из Грозног. Иако се политички контекст текста немачког писца Торстена Бухштајнера може тумачити са више позиција, намера редитељке је била да се прича о три жене изукрштаног судбинског троугла на крају заврши на истој страни, јер су све три у том терористичком гротлу преживљавале неке своје животне трауме. Зато на крају није било важно ко чију страну заступа, без обзира на то што све три: терористкиња, лекарка и службеница припадају различитим културама и религијама, имају различите политичке погледе и различите разлоге да чине оно што чине. Тероризам у свету, који све више личи на нови светски рат, кроз исповести три жене у овој драми дао је јасан знак да он постоји и да пред њим не треба затварати очи, а то колико је тема актуелна, озбиљна и забрињавајућа и колико је дотакла публику, показала је она сама која је представу пратила у потпуној тишини. Можда је то мерило за њен успех.

Сасвим супротну причу донела је сатира – комедија „Добри човек”. То је духовита представа у којој је свака мисао актуелна, иако је краљ сатире Бранислав Нушић те своје „листиће” писао у пожаревачком затвору као 23-годишњи младић који је био осуђен због песме „Два раба”. У тим фељтонима он исмејава и себе и друге и они су „хумористичке импровизације на актуелне теме”. Представу је режирала Тамара Антонијевић Спасић, а играју Љиљана Благојевић, Бранислав Томашевић и Весна Станковић која је радила и драматизацију комада.

У Аранђеловац обично позоришне представе долазе после премијере, што овде није био случај, тако да су Аранђеловчани били у неку руку лакмус папир за „истраживање тржишта”. Иако ће премијера бити на јесен у Београду, она се већ игра по Србији, а на смотри „Мермер и звуци” је пред препуним гледалиштем одлично примљена. Доказ су аплаузи на сцени и занимљиво је да су Аранђеловчани тапшали баш на Нушићеве реплике, што је доказ да се српски менталитет није мењао стотину година.


Коментари0
7878d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља