уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Вукосављевић: У наредне 4 године достижемо препоручени минимални ниво издвајања за културу

недеља, 05.08.2018. у 10:52
Владан Вукосављевић (Фото Бета)

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је да очекује да би Србија у наредне три до четири године могла да достигне Унесков препоручени минимални ниво издвајања из буџета за културу и додао да ће остваривању тог циља помоћи и усвајање првог стратешког документа у историји Србије који креира и дефинише приоритете и правце културне политике у наредних 10 година.

„Неопходни минимум издвајања за културу предвиђен је Нацртом стратегије развоја културе Србије од 2018. до 2028. и подразумева да се сваке године само за културу без информисања издваја по 0,1 одсто више. Уколико би се ишло том динамиком, Србија би за 10 година достигла ниво од 1,5 одсто буџета. Циљ нам је да до један одсто дођемо за три, четири године”, рекао је Вукосављевић.

У интервјуу агенцији Бета поводом две године од преузимања мандата током којих је, како је навео, у свим областима културе покренут читав низ процеса и активности, министар је подсетио да је препорука Унеска да државе за културу издвајају минимум један одсто из буџета јер без тога не може бити напретка и одрживог културног развоја.

„Издвајања за културу у једној држави морају да иду до максимума датих могућности. Култура не сме да буде пасторче буџета. То је глобално установљен принцип и свако одступање доводи у питање културни развој”, рекао је Вукосављевић.

Вукосављевић је додао да је оптимиста по том питању, да су покренути бројни процеси и да је приметно постојање политичке воље.

„Назире се политичка воља, буџет за културу и информисање је ове године са прошлогодишњих 0,68 одсто подигнут на 0,72 одсто, добили смо повећање од 0,04 одсто, то је добар знак у симболичком смислу, али је далеко од довољног”, рекао је он.

Према његовим речима, у испуњавању зацртаног циља помоћи ће и Стратегија развоја културе чији је нацрт министарство завршило, а који сада чека да се нађе пред Владом и Скупштином.

Србија је што се тиче стратегије „већ у фази доцње”, рекао је он и додао да ће се између осталог њеним усвајањем створити систем трајне опредељености а не добре воље за развој културе.

„Нисам задовољан што Нацрт још није у Скупштини”, рекао је Вукосављевић и додао да објашњење за то лежи у великој законодавној активности свих министарстава.

Вукосављевић је рекао да не би могао да укаже на неку посебну неуралгичну тачку у области културе, али је додао да би кад би морао то управо била издвајања из буџета и кашњење са усвајањем националне стратегије јер је Србија једна од ретких земаља у Европи која је још нема.

Упитан шта је друштво изгубило тиме што смо једна од ретких земаља у Европи која нема стратегију, министар је рекао да је то тешко проценити.

„Тешко је проценити шта смо изгубили, али смо вероватно добили више лутања и неизвесности. Стратегија подразумева доношење читавог низа закона и предвиђа измене и допуне постојећих”, рекао је он и подсетио да је неопходно усвајање и закона о позоришту, о аудиовизуелним делатностима, о кутурном наслеђу као и измена и допуна Закона о култури.

Према речима Вукосављевића, када је реч о области културе и међународној сарадњи која се тиче лектората, културних центара Србија каска за земљама у региону.

„Имали смо велике пропусте, наши лекторати се топе, преузимају их катедре за монтенегристику, босански или хрватски језик, док су друге државе биле активне. То што нисмо мудро радили 25 година не можемо за годину дана да доведемо у стање које прижељкујемо „, рекао је министар.

Вукосављевић је додао да верује да би након отварања лектората у Риму у септембру, Србија до краја године требало да добије још три, а наредне пет или шест.

„Ако за годину дана са 10 скочимо на 18 или 20 биће то велики и важан резултат. У интересу нам је да се српски језик изучавана великим универзитетима у свету од Кине, Русије до САД”, рекао је министар.

Министар је оценио да је неопходно да тема културе говора дође у жижу интересовања јавности, да се о томе дебатује и говори, „да неко каже да добро говоримо у јавном животу или да буде преоштар и каже да смо се толико попростачили да то не личи ни на шта”.

„Моје процене су да тонемо све дубље и дубље када је реч о говору у јавном простору, па и у медијима, школама и породицама. Одговор ко је за то крив немам, али одговорност можемо пронаћи у духу времена, баналности језика у филмовима, у индустрији забаве,” рекао је министар и додао да тема културе говора, квалитетне употребе богатог српског језика и стила изражавања захтева непрестано неговање.

Према његовим речима, проблем би могао да се реши тако што ће та тема бити присутна у јавности.

„Сматрам да су на политичкој сцени квалитет и култура говора веома угрожени. Не чују се добри тонови врло често ни из највиших представничких тела ни у медијима. Речник се круни и банализује из дана у дан, то су спори процеси који остављају последице и преокрет није могућ за неколико месеци будући да су процеси који су довели до тог стања трајали дуже”, рекао је Вукосављевић.

Као највеће видљиве резултате министарства у време свог мандата Вукосављевић је навео отварање Музеја савремене уметности и Народног музеја и отклањање 15 година дуге неправде, нехата и пропуста система.

Министарство је дало максималнан допинос окончању та два пројекта који су предуго трајали и представљали срамоту наше друштвене стварности, рекао је он.

Вукосављевић је подсетио да ће крајем септембра или почетком октобра бити отворен и Културни центар у Пекингу, што је највећи искорак у оквиру међународне сарадње који је ова држава учинила у последњих неколико деценија будући да је Културни центар у Паризу отворен 1973. године.

„Биће то повратак на велику светску сцену”, рекао је министар и додао да очекује да до краја следеће године буде отворен и културни центар у Москви, а у наредном периоду и они у Бечу, Берлину, Темишвару, како Србија по њиховом броју не би заостајала много за земљама у региону које имају и 20-ак. (Бета)


Коментари2
81021
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan V.
G. Ministre, svasta ste vi pokrenuli, ali nista dovrsili. Muzeji su otvoreni zahvaljujuci naporima Vlade, da u cekali vas, ne bi to bilo skoro... Potiskujete savremenu kulturu i umetnost sitematski, dajuci prednost srednjevekovlju. Uglavnom, vi kulturu vidite kao proslost ili kao birokratsku stvar. Ne valja vam posao. Kultura nazaduje za vaseg mandata.
Драгољуб Збиљић
ЗНАЧАЈ ЋИРИЛИЦЕ. Не знам из ког је разлога (ваљда из бојазни за слабо разумевање код једне политикантски веома јаке струје полатиничних Срб и у Србији за време владавине комунистичке власти) испустио овом приликом да спомене да је веома заслужан за чињеницу да је приметио у Србији и међу Србима страшан раскорак између уставне обавезе у Члану 10. и невероватан раскорак у стварном катастрофалном положају српског ћириличког писма, готово гори положај него што је ћирилица имала и у тзв. српскохрватском језику због страшне грешке српских лингвиста који су у решењу писма остали у Правопису српскога језика настављачи, у ствари, српскохрватског језика, па су и српски језик нормирали у двописму, противно пракси у целој Европи и свету. Министар Вукосављевић је први министар културе који је иницирао, после 12 година од усвајања Устава, коначно усклађивање Закона о службеној употреби језика и писама с још неспроведеном уставном обавезом. То је много значајније од повећања пара за културу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља