субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ГОДИНА ДАНА РАДА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ИТ И Е-УПРАВУ

Један шалтер за сва документа

Некадашња Дирекција за електронску управу је у протеклих годину дана олакшала живот многима, који су уштедели 500.000 сати непотребног чекања
Аутор: Рајна Поповићнедеља, 05.08.2018. у 22:00
Редови у згради ПИО фонда 2014. године (Фото А.В)

Када се помене више од 30 милиона података о грађанима Србије и помисли на ћате које би то чувале у неким својим компјутерима или, још горе, у фасциклама на полицама и вадиле по потреби, неминовно бисмо се вратили на виц с оним чувеним „фали ти још један папир”. У Канцеларији за информационе технологије и електронску управу нема полица, докумената, нема соба, затворених врата, јер у огромној сали седи млад свет, испред сваког лаптоп, као и испред директора Михаила Јовановића. Опрема која „памти” и чува оне силне податке је недалеко од њих, у сигурносним али лепо обојеним „кавезима”.

Дакле, шта су урадили за годину дана колико постоје?

– Претворили смо јавну управу у сервис грађана. Људи не иду од шалтера до шалтера да би као курири носили своја документа, већ дођу на један шалтер и држава заврши све за њих. Мада може и боље – да сами преко интернета, не излазећи из куће, обаве оно што им је неопходно – истиче Јовановић.

Објашњава да је канцеларија којом руководи отворена прошле године, баш 5. августа, а наследила је некадашњу Дирекцију за електронску управу, која је постојала у саставу Министарства за државну управу и локалну самоуправу и повезала се с некадашњим сектором за информационо-комуникационе технологије у Управи за заједничке послове републичких органа. Тако је настала нова целина која је на једном месту као служба Владе спојила све ИТ капацитете државе, а којом, каже, руководи директор непосредно одговоран премијерки. Дакле, тражен је ауторитет са знањем и снагом да спроводи комплексне пројекте, који би требало да прожму различите базе података и министарства.

Када су се својевремено упознали Ана Брнабић и Михаило Јовановић, он је с двадесетогодишњим искуством у ИТ био представник струке за коју је, тада министарка, сматрала веома битном и да би је требало форсирати. Одмах га је позвала да јој буде саветник за информациони ресор. Убрзо је министарка постала премијерка, позвала је Јовановића да помогне у оснивању канцеларије и именовала га за руководећег човека. Почели су као екипа од десетак запослених, сада их већ има око педесет.

– Развили смо три изузетна информациона система. Први остварује обавезу државе да, по Закону о управном поступку, по службеној дужности прикупи податке. Нисмо смањили број службеника, али јесмо уштедели време људима. Наше процене говоре да је само за тај део е-ЗУП у првој години уштедео људима 500.000 сати јер повезује 18 база података осам великих институција. То су МУП, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство правде, потом Национална служба запошљавања, Пореска управа, Централни регистар обавезног социјалног осигурања, Републички геодетски завод и ПИО фонд. Нема ту посебне филозофије, запослени у јавној управи могу брзо и једноставно да приступе подацима који су им потребни за одлучивање у управним поступцима које воде и нема губљења времена – истиче директор Канцеларије.

Тренутно, каже он, 320 институција користи те податке, што значи да човек може да дође на шалтер локалне самоуправе, покаже личну карту, сагласи се да службеник испред њега може да приступи некој од тих база података и он му по службеној дужности прибавља извод из матичне књиге рођених, потврду о држављанству и све остало што тражи.

– Све је бесплатно и све се добија истог тренутка на шалтеру. С обзиром на то да половина извода из матичне књиге рођених није морала да се штампа, то је евидентирано као уштеда од 20 милиона динара. Преполовљена је количина одштампаних образаца, које иначе ради Завод за израду новчаница, па је то и уштеда папира – примећује Михаило Јовановић.

После општина и полицијских станица, у систем е-ЗУП ући ће и стотинак центара за социјални рад, каже наш саговорник, што ће свакако уштедети време свима који се овим службама буду обраћали, будући да ће их неопходни изводи, потврде већ „чекати” у компјутеру.

Директор Јовановић је посебно поносан на информациони систем „Бебо, добродошла на свет” захваљујући коме родитељи још у породилишту могу принови да дају име, упишу је у матичну књигу рођених, пријаве јој пребивалиште, социјално осигурање и поднесу захтев за родитељски додатак.

–То за сада важи у 20 градова, али до краја године такав начин подношења захтева за родитељски додатак важиће у целој Србији – најављује Јовановић.

Да би све то било урађено, додаје он, неопходно је и да центри за социјални рад буду „информатизовани”.

Лакше је и мајци троје деце када дође по родитељски додатак, подсећа Михаило Јовановић. Да би га добила неопходан јој је извод из матичне књиге рођених за сва три детета, држављанство, потврда Националне службе да је незапослена, потврда о пребивалишту. Само покаже личну карту и добије све одједном, истиче директор. А када та мама одлучи да дете упише у вртић у Београду, Новом Саду, Сремској Митровици и Шапцу, путем интернета може да пријави дете, што је до сада већ учинило 23.000 родитеља.

На питање зашто су центри за социјални рад остали за други талас, иако је реч о исто тако важној служби за живот обичног човека, Јовановић узвраћа да је неопходна обука оних који би систем требало да користе, због чега је један сектор задужен само за едукацију.

Јовановић каже да се озбиљност Канцеларије огледа и у чињеници да шаљу дневне извештаје ко колико и шта користи од 320 институција.

– Сабране податке добијају на свом компјутеру и премијерка и два министра – државне управе Ружић и рада и социјалних питања Ђорђевић. А у извештају се, рецимо види да је Смедерево испред свих у коришћењу информационог система. Запослених има 240, сви су прошли обуку а њих 140 у информационом систему редовно користе оно што им је стављено на располагање од података. Откуд то? Па и њихова начелница је ауторитет – смешка се Михаило Јовановић.

Четири регистра и резервни центар

Савремена електронска управа се заснива на четири уређена регистра. Један је регистар грађана, други су подаци о привреди, трећи је адресни регистар и четврти је онај који се односи на непокретности. Испоставило се да имамо много нелегализованих објеката па је Републички геодетски завод ушао у велику реформу катастра и значајне резултате очекујемо следеће године, најављује наш саговорник. И не само то.

– Упркос изузетној безбедности у државном дата центру пракса свих озбиљних држава јесте да има увек и резервни центар. Пре две недеље Влада је одлучила да један такав буде изграђен у Крагујевцу, у срцу Шумадије, да буде пројекат од значаја. Очекивања су да буде грађен наредне године, да буде пет пута већи од београдског јер је капитална инвестиција, али, за разлику од овог у коме има места само за државне органе, у крагујевачком би било места за опрему свих градова и општина, управа... Такав центар не постоји у региону, долазиће заинтересовани са стране сигурно а очекујемо да тамо ради 20 до 50 врхунских инжењера, какве школује Крагујевачки универзитет – подсећа директор Канцеларије за информационе технологије.

Да се спреме инспектори

– У Србији имамо 41 инспекцијску службу, с 5.000–6.000 инспектора. У октобру, пилот пројектом е-Инспектор, држава ће почети боље да контролише тржишну, инспекцију рада, санитарну и управну, што обухвата око 700 инспектора. Знаће се ко шта ради, колико се сваки задржао на терену, а он ће моћи да приступи подацима у АПР-у и на терен неће ићи с торбицом већ с лаптопом. До 1. јуна следеће године укључићемо и све остале у такав начин рада – најављује Михаило Јовановић.


Коментари2
87675
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радомир
Не један, него довољан број шалтера на којима се могу подићи сва документа, без редова и гужви.5
Aleksandar
Bravo, samo napred!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља