уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Ртањ и ртањско биће

Планина код Бољевца и Сокобање сматра се седиштем српских богова, а прецизна пирамидална геометрија, математика златног пресека, нестварна природа, појачан електромагнетизам, истанчане фреквенције, самоникло лековито ендемско биље и здрава енергетска зрачења привлаче посетиоце
Аутор: Слободан Кљакићуторак, 07.08.2018. у 08:15
(Фото З. Анастасијевић)

Велики српски песник Миодраг Павловић, давно је томе, означио је планину Ртањ код Бољевца и Сокобање као седиште српских богова, додирујући том својом сликом давно предање људи овог краја.

Од објављивања Павловићеве књиге песама „Дивно чудо”, пре безмало пола века (1971), ово предање ће бити распршено надалеко, на разне стране, не само земље Србије, оно ће прећи локалне границе и чак заинтригирати свет. Поготово када су овдашњи заљубљеници у Ртањ пре неколико година, док су на разним странама нарастали гласови о „смаку света”, наводно најављеном у старом мајанском календару, духовито проширили тврдњу да и ако се то заиста догоди, Ртањ неће бити збрисан с лица Земље.

Јединствена енергија

Зашто? Зато што га чувају древни богови и нарочите енергије, које га и чине јединственим, до те мере загонетним, да су се у раскривање тајни Ртња уплеле разне науке, од физике до лингвистике, све до филозофије и поезије. Управо је филозоф и песник Пра Милан од Лужице (др Милан Младеновић), казујући своје „Слово о ртањском бићу”, подсетио на Миодрага Павловића, успостављајући временски лук са данашњицом, на међународном научном скупу „Деценија истраживања Ртња у функцији пирамидалне грађевине”, који је одржан протеклог викенда у „Етно-хотелу Ртањ Балашевић” .

Скуп је организовао Центар за истраживање и екологију „Дух Ртња”, чијим радом руководи Саша Нађфеји, пасионирани истраживач ове планине, њеног околиша и пирамидалних структура, не само у Србији него широм света. У обележавању годишњице сарадња је остварена са истраживачким центром „Никола Тесла” из Београда, истраживачким центром „Казанчев” из Новосибирска, удружењем „Добри дух Ртња”, те центрима „Пра Миланијум” и „Теслијанија” са Ртња.

Кад смо путовали ка овој планини, облаци су прошлог петак изнад ауто-пута баш били ниски, тамни. Око Јагодине, где су у току радови који готово заустављају вожњу, почело је да пљушти, а онда су после скретања ка Ртњу громови готово нестварно почели да осветљавају обрисе ове митске планине-пирамиде. Дабоме, помрачени Месец је остао негде изнад тог црног, пљусковитог неба које су сваки час исцртавале плаво-беле линије небројених муња.

Када смо стигли у „Етно-хотел Ртањ Балашевић”, четрдесетак учесника је већ помно пратило уводно слово Саше Нађфејија, његово богато, низом докумената поткрепљено излагање о десет година истраживања ове планине и феномена који су у међувремену постали предмет изучавања академских научних дисциплина, разумевања и тумачења локалних легенди и наратива. Међу њима је, несумњиво, један од најспектакуларнијих, онај који казује да кроз канал који из утробе води до ртањског врха Шиљак, на надморској висини од 1.570 метара, излећу пловила ванземаљаца.

„Досадашња истраживања су показала да је Ртањ знатно више од планине, те да његова прецизна пирамидална геометрија, математика златног пресека, нестварна природа, појачан електромагнетизам, истанчане фреквенције, самоникло лековито ендемско биље, здрава енергетска зрачења, као и посебан климат у спрези с мистичношћу културне заоставштине на земљи, и честим луминосцентним појавама на небу, дају Ртњу у времену и простору несвакидашњу димензионалност вредну свакодневног истраживања и неизмерног поштовања”, рекао је Нађфеји, да би изнео и следећи закључак:

„Досадашња истраживања специфичности пирамидалног рељефа Ртња указала су да је данас лакше доказати да је ова пирамидална грађевина настала планским утицајима древних градитеља, него да је то обична планина чији су правилан геометријски облик и друге карактеристике настале насумичним слагањем тла и утицајима атмосферских прилика.”

Мисаоне слике

Одмах после излагања Нађфејија, током ноћи су учесници скупа и гости узели учешће и у занимљивом међународном огледу преношења мисаоних слика на даљину. Оглед је обављен под надзором др Александра Трофимова, директора Међународног научног института за козмопланете и антропоекологију „В. П. Казанчева” из Новосибирска. Учествовали су и истраживачи који су се налазили у Француској, на Сардинији, у Мелбурну и у Њујорку.

Пошто је преко видео-бима емитован статичан снимак, учесници су после двадесет минута нетремичног посматрања могли да на папиру опишу или нацртају представу коју је тај снимак код њих изазвао, с чим ће бити упознат центар у Новосибирску. Овом позиву одазвао се и ваш извештач.

Било како било, с граничним особинама Ртња суочени су и они истраживачи који феноменима ове планине и окружења приступају из строго академске равни, што је случај са примаријусом др Ранђелом Петровићем, нашим најбољим познаваоцем бања, стручно речено балнеоклиматологом.

Ртањ је, стално подсећа др Петровић, окружен са четири бање – на северу Гамзиградском и Брестовачком, на југу Сокобањом и Бањом Јошаницом.

„Уколико нова истраживања докажу својства Ртња у функцији катализатора климе Сокобање, онда ће ово подручје постати сигурно једно од неколико званичних раритетних подручја не само у Србији већ и у свету”, убеђен је др Ранђел Петровић, чије су излагање учесници скупа пратили с великом пажњом.

Др Петровић је подсетио да је организовано бањско лечење у Сокобањи започето 1837. године по налогу кнеза Милоша Обреновића, чиме је отворен пут за очување здравља и лечење многих болести природним путем. Ртањ, због појачаног електромагнетизма има изузетно повољан утицај на људски организам, а у његовом подножју су четири поменуте бање са сличним лековитим фактором и са радиоактивним гасом радоном. Овај гас јонизује ваздух, стварајући „идеалну средину за човека”, наглашава др Ранђел Петровић.

Ртањски чај

Разуме се, поменуо је и чувену ендемску биљку – ртањски чај (Saturea montana) – у народу познату под именом „ђипикур”, која има бронходилататорно, антисептично и антиоксидативно дејство. Флавоноиди из ртањског чаја стимулишу стварање тестостерона.

Досадашња истраживања у разним правцима напредују већ неколико година. Инжењер електротехнике Горан Марјановић, изузетан познавалац Теслиних технологија и аутор уређаја заснованих на тим технологијама, закључио је пре пет година, после прецизних мерења, да су у подножју Ртња вредности електричног поља два до три пута веће од просечних вредности. Неке друге манифестације навеле су га на закључак да се неки ефекти могу довести у везу с могућим присуством тзв. Теслиних таласа на Ртњу, што ће каснија, до сада обављена истраживања, само потврдити.

„Теслин трансформатор из Колорадо Спрингса”, констатује инж. Марјановић, „има велику сличност с Ртњем. Можда ово звучи чудно, али изглед није важан, већ геометрија и пропорције као и чињеница да Ртањ има исте функционалне механизме који су засновани на космичким принципима. Зато је до сада и било говора о Ртњу у функцији осцилатора и резонатора суптилних енергетских чворишта.”

Звездано смо труње

У поменутом експерименту вођеном из Новосибирска учествовао је и Пра Милан од Лужице (др Милан Младеновић), који је одмах после емитовања снимка написао надахнути сонет под насловом „Ведски род Словена”.

Ево његових стихова:

Двоструки крст – осмокрака звезда

Лице је Перуна који небом тутњи

Ртањски соко излеће из гнезда

У одаШиљак улеће у ћутњи

Пре грмљавине Тесла шаље муње

Светлосне стреле парају небо

Иако само звездано смо труње

Део смо свебожанског урнебеса.

Кукавни крсте додај себи куке

Па осмотри предваскрсне муке

Да се препороди ведски дух Словена

Сибир и Сабир, Русију Расену

Прастари Срби Винчом да покрену

Па да Лепенце слави Васељена.

Исте вечери и током наредна два дана, ови стихови су постали нека врста химне коју је њен аутор у пуно наврата читао пред окупљенима и пред камерама неких локалних телевизијских станица.


Коментари2
2e877
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Како је радиоактиван гас радон добар за човека ? Он изазива рак итд...
Raca Milosavljevic
... hvala Politici za ovu bas lepu i nadahnutu pricu o planini Rtanj ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља