петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Банатски паори подигли глас

Мали ратари упозоравају да се прекардашило с концентрацијом власништва над пољопривредним земљиштем и затражили да се уведе земљишни максимум
Аутор: Ђуро Ђукићпонедељак, 06.08.2018. у 22:00
Без субвенција наши земљорадници нису конкурентни (Фото Ђ. Ђукић)

У нашем ратарству доминирају монополи који жестоко експлоатишу мале произвођаче и нема слободног формирања цена. Вредност створену у пољопривреди не присвајају они који је стварају, него моћни пољопривредни магнати. Либерализацијом спољне трговине и због привилегованог положаја аграрних монопола губимо суверенитет у производњи хране. Наша обрадива земља ускоро неће служити за прехрањивање домаћег становништва, него за производњу профита страних и домаћих тајкуна. Велике компаније производе храну за светско тржиште, само за оне који имају пара да плате – све ово истакнуто је у разговору зрењанинских ратара прошлог викенда, где они, боље од многих, уочавају и разумеју кључне проблеме у нашој земљорадњи.

На форуму, који је организован у Зрењанину, говорили су најпознатији земљорадници са овог подручја познатог као житница наше земље. Указано је на штетне последице до којих је довела монополизација пољопривреде у Србији. Последњих деценија у Војводини дошло је до рапидне концентрације власништва над пољопривредним земљиштем, па су, како је речено, настале праве латифундије.

Крупни власници располажу десетинама хиљада хектара обрадиве земље, као у време Аустроугарске монархије. Најпогубније је то што увођење капитал односа у пољопривреди онемогућава економску одрживост малог поседа, а то подстиче исељавање младих са села, које је добило забрињавајуће размере. Неко побољшање не може да се очекује јер приближавање Европској унији подразумева и отварање нашег тржишта за пољопривредне производе из држава чланица ЕУ, где фармери добијају велике субвенције, па тако наши произвођачи постају неконкурентни.

Славко Вуков, ратар из Зрењанина, каже да је пољопривредна производња у Србији хијерархијски организована и да у њој крупни „играчи”, монополисти, одређују цене.

– Ове године један откупљивач сунцокрета понудио је пристојну цену, али је после убеђивање од стране монополиста морао да је коригује, наравно, на штету произвођача – изнео је Вуков. Србија, по његовом мишљењу, мора да прихвати европску праксу, односно да уведе земљишни максимум. – Ако се настави с укрупњавањем поседа неколико људи ће у потпуности контролисати тржиште хране – упозорава овај ратар.

Ратари су у расправи истицали да наши пољопривредници плаћају најскупље гориво. Фармери у Европи не плаћају акцизе на гориво, а наши пољопривредници плаћају за акцизе у висини од 80 одсто аграрног буџета.

Драган Клеут, из Стајићева, рекао је да је око 900 хектара државне земље у пет села у околини Зрењанина додељено једној приватној домаћој фирми која се никад није бавила земљорадњом. На тај начин угрожен је опстанак локалних пољопривредника.

– Та фирма не испуњава законске услове за закуп државног земљишта, њен оснивачки улог износио је 50 динара – тврди Клеут и истиче да је цена пшенице данас нижа него пре десет година. По његовим речима тада је цена била 20 динара, цена нафте 75 динара, а данас је цена нафта 163 динара за литар, а пшенице 16 динара за килограм.

Пољопривредници су изузетно незадовољни висином субвенција које добијају од државе и кажу да је она најнижа у региону.

– Ако хоћемо да уђемо у ЕУ, морамо да поштујемо и њихове пољопривредне стандарде, речено је на скупу и наглашено да у ЕУ нема великих поседа, они обично нису већи од 200 или 300 хектара.

Борислав Чизмаш, ратар из Ботоша, навео је пример да у њиховом атару има 1350 хектара државног земљишта, али само 150 је било на лицитацији, а закуп је износио 85.000 динара по хектару. Са тако скупим закупом, нема зараде, могућ је само губитак. Захваљујући пречем праву на закуп земљишта који имају сточари, у Ботош долазе фирме са стране и добијају државну земљу. Чизмаш је нагласио да би по цени откупа пшенице хлеб требао да кошта 20, а по цени сунцокрета литра уља би требала да има цену од 70 динара за литар.


Коментари11
22883
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Станиша Младеновић
Како гласамо ( за највулгарнији облик либералног капитализма ) тако и жањемо!!
Драган
Време је за револуцију!
Miloš
Bravo za banatske paore. Krajnje je vreme bilo da javno progovore. Samo neka kažu i ko su ti domaći i strani tajkuni koji drže monopole u ratarstvu, znaju to oni.
marko
Без обзира што је много возова пропуштено нешто се мора урадити. Прво, када је кренула приватизација гледали смо како се отима земљиште које уопште не припада тој фирми и како се касније опуштено уписује у катастар када је бизМисмен постао власник. Дакле све то је могуће законски вратити. Друго, ћутали смо када гомила бизМисмена држи земљиште по праву некаквог пречег закупа, тако да и то се све може одузети. Треће, када је била јавна расправа поводом доношења Закона о пољ.земљишту који је донет под мин. Бооковић исто смо ћутали, сада тај закон морамо да променимо. Неколико накарадних ствари је урађено против закона и Устава а ми смо ћутали, сада је време да проговоримо. Имамо сада случај ПКБ и исто се покушава да се 17 хиљада хектара које нема никакве везе са ПКБом да се као убаце у приватизацију, тј да се поклоне неком новом бизМисмену. Ако и то прећутимо и не тражимо преиспитивање свега претходног, онда и треба да будемо робови.
Marina
Bravo za rec bizMismen!Ziva istina.
Препоручујем 9
Marina
Odveo firmu u propast i pribavio pocetni kapital za kupovinu zemljista.Odredjuje cenu zemlje i otima...Nema tu kraja,nece nikada i niko postaviti razuman minimum i zaustaviti tajkuna...O poreklu imovine nema ni govora...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља