среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57
СПОРАН ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

У Србији се не зна ко сме да обавља видео-надзор

Европска комисија дала је позитивно мишљење о нацрту закона, кажу у Министарству правде
Аутор: Александар Бојовићпонедељак, 06.08.2018. у 22:00
Камера за контролу саобраћаја (Фото Д. Јевремовић)

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, позвао је Министарство правде да „коначно” објави комплетан текст мишљења које је добило од Европске комисије (ЕК) поводом нацрта закона о заштити података о личности. Шабић је саопштио да је чињеница да Министарство правде већ више месеци ускраћује јавности Србије увид у садржину мишљења ЕК у грубој, очигледној супротности са правима јавности и грађана Србије.

У изјави за „Политику” Шабић каже да је нацрт овог закона катастрофалан и да нису уређене најфлагрантније ствари, попут, на пример, видео-надзора. Повереник за наш лист најављује да ће у вези са нацртом закона министарству данас упутити мишљење на двадесет страна.

Са друге стране, из Министарства правде одговорили су да је мишљење ЕК и Евроџаста (Агенција ЕУ за полицијску и правосудну сарадњу у кривичним стварима) о нацрту закона о заштити података о личности – позитивно. Напомињу да мишљења ЕК и Евроџаста нису један документ у форми мишљења ових европских институција, већ је реч о званичној електронској преписци Министарства правде и ових институција у којој се континуирано радило на прилагођавању текста. Кажу да је текст нацрта закона о заштити података о личности, који је усаглашен са коментарима са јавне расправе, преведен на енглески језик и званичним каналима комуникације – електронским путем прослеђен ЕК и Евроџасту.

„Европска комисија и Евроџаст послале су коментаре на више чланова нацрта закона, који су од Министарства правде размотрени и, у складу са примедбама и предлозима, извршене су корекције у основном тексту”, наводе у Министарству правде.

Поводом саопштења повереника и критика које је упутио о тексту поменутог закона, министарство указује да је процес израде нацрта закона о заштити података о личности био јаван и континуирано доступан јавности на веб презентацији министарства. Подсећају и да је основни текст, који је упућен на експертизу, припремила интерресорна радна група, коју су чинили представници релевантних државних органа, као и да је о том тексту одржана јавна расправа.

„Сви документи у вези са јавном расправом благовремено су објављени на сајту Министарства правде”, закључују у министарству.

Повереник, ипак сматра, да је са становишта правног поретка Србије текст нацрта овог закона конфузан и контрадикторан, а са практичног становишта готово неприменљив. Шабић каже да би усвајање тог акта имало за последицу још већу правну несигурност и директно угрозило права грађана. Повереник се и раније оглашавао поводом нацрта закона и упућивао критике. Он је недавно рекао да прво што неизбежно пада у очи јесте да се мало пажње посвећује такозваним посебним облицима обраде података.

„Само мањи број кратких, а нажалост, не баш јасних одредаба посвећен је неким од њих, попут архивирања, али су потпуно нерегулисани остали посебни облици као што су видео-надзор или директни маркетинг, иако су веома важни, а у досадашњој пракси су изазивали велики број проблема”, навео је повереник и упозорио да се у чак 59 чланова нацрта закона предвиђа да се обрада коју обављају надлежни органи ради гоњења учиниоца кривичних дела, извршења санкција и заштите од претњи јавној и националној безбедности изузима из општег режима заштите.

„По томе није прецизирано на које се конкретно органе ово односи, у којим поступцима и поводом којих радњи, што оставља простор за разна ’креативна’ тумачења, односно злоупотребе”, сматра Шабић.


Коментари1
d7f14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
A sto mi ne mozemo da vidimo taj dokument kad je vec pozitivan? Citacemo, znamo engleski.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља