среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:54

Мали детаљи великих аутора

среда, 08.08.2018. у 08:29
Детаљ на улазу у Музеј „21. октобар“ у Крагујевцу (Фото Г. В. Анђелковић)

Мали детаљи на архитектонским делима откривају нам праву и суштинску величину неког аутора, те његову вештину у приближавању објекта другим људима. Они су посебно значајни у зони додира објекта са тлом, где сâм човек остварује први визуелни контакт са неким архитектонским објектом, на основу којег ствара свој први, субјективни утисак о доживљеном делу у простору.

Овој теми у нашој архитектури посебну пажњу посвећивао је архитекта Мирослав – Мирко Јовановић (1924–2003). То недвосмислено потврђују његове реализације у београдској стамбеној архитектури: Дом београдских уметника, у Париској улици 14 (1956–1960); стамбени објекат у Светогорској улици 20 (1963); стамбено насеље за потребе Београдског универзитета на Кошутњаку (1969–1971) и интерполација девет стамбених објеката у оквиру врачарског блока између Његошеве, Кнегиње Зорке, Курсулине и Макензијеве улице (1970–1978).

Као неко ко је доста упознат са Јовановићевим делом и његовим везама са другим нашим ауторима имам обавезу и одговорност да у неком будућем периоду расветлим ово до сада непознато поље наше архитектуре.

За почетак требало би истаћи најважнију Јовановићеву везу са архитектама Иваном Антићем (1923–2005) и Иванком Распоповић (1930–2015), ауторима Музеја савремене уметности (МСУ) у новобеоградском Блоку 15 (1960–1965) и Музеја „21. октобар” у Крагујевцу (1964–1976). Крајем 2015. године, први пут сам обишао овај крагујевачки музеј и нисам могао да не запазим један занимљив детаљ, својеврсни мали „догађај” са десне стране пред самим улазом у објекат архитектонског тандема Антић–Распоповић. Овај мали, може се рећи крајње минималистички детаљ са декоративном кором дрвета (накнадно је додат метални држач са саксијом у средини), оивичен стакленом површином (лево), зидом од опеке (у средини) и бетонском косином (десно), додатно уоквирен и наглашен са хоризонталним бетонским одводницама за кишницу, недвосмислено подсећа на ранији мотив детаља малог амбијенталног зеленила пред улазом у Дом београдских уметника у Париској улици 14. Такви мали детаљи, потпуно несвакидашњи и неуобичајени у нашој послератној пракси, додатно су оплеменили ова два концептуално и функционално потпуно различита објекта. Имајући у виду блискост и повезаност поменутих аутора, може се поставити отворено питање колико је на овај наш познати архитектонски тандем утицао Јовановићев сензибилитет за детаљ. На то питање даће доста потпуније и прецизније одговоре нека будућа истраживања о везама и утицајима архитекте Јовановића на друге наше ауторе.

Др Горан В. Анђелковић,

унив. дипл. инж. арх.


Коментари0
58f39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља