четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Рударски хлеб од муке и зноја

Аутор: Оливера Милошевићуторак, 07.08.2018. у 09:08
(Фото Оливера Милошевић)

Костолац – Јуче је у Старом Костолцу, полагањем венаца на спомен-обележје Мајдан, обележен Дан рудара. Овој церемонији присуствовали су представници огранка ТЕ-КО Костолац, синдиката копова и Градске општине Костолац. Дан рудара обележава се у знак сећања на почетак штрајка у Сењском руднику 6. августа 1903. године, због отпуштања тројице рудара који су штитили права радника. Рудари те најстарије јаме у Србији су се током девет дана штрајка изборили да им се колеге врате на посао и успели да скрате радно време.

Данас, рудари имају много већа радничка права, синдикално су организовани, али рударски посао био је и остао синоним за тежак и мукотрпан рад, па и ризик. У народу позната изрека да је то „хлеб са седам кора” увек је актуелна, а и према сведочењу рудара из Костолца, тај хлеб је зарађен поштено, са тешком муком и крвавим знојем.

 

Њихов живот није лак, нити дуговечан. Неписано је правило да од стотину људи који раде рударски посао, скоро половина не дочека пензију.

Дејан Милосављевић је главни пословођа у угљеном систему копа Дрмно. Пуне 33 године ради у Костолцу.

– Не гледа се овде које је годишње доба, исто се ради и на високом плусу, и на минус 40. Киша, сунце, ветар, снег, ради се нон-стоп – каже он. Иако са бенефицијама има 38 година стажа, мораће да сачека старосну пензију.

Његов колега, Горан Андрејић, први руковалац багера 800, ради већ 27 година.

– Када сам почињао, била је мања производња, мање притисака, једва да смо имали булдожер, два или три, а сада их је много више. Производња је већа и неупоредиво је теже да се достигне задата норма. Сваког дана уђе се у пулт, прегледа се машина и почиње копање. Неопходно је остварити што већу производњу током радног времена. Најопаснији је посао радника на багеру, нарочито помоћног особља, које мора да излази напоље и изврши припрему да би та машина радила како треба – прича Андрејић.

Због захтевних услова рада, ЕПС у оквиру кога послује коп Дрмно, запосленима обезбеђује бањска лечења, рекреативне одморе и годишње систематске прегледе.

Површински коп Дрмно у истоименом селу надомак Костолца, прошле године обележио је три деценије рада и тада је саопштено да је у том периоду овде ископано 157,339 милиона тона угља и близу 590 милиона кубика јаловине. За 30 година експлоатације угља из ове стишке равнице, производња у Дрмну обезбедила је седам година целокупне производње електричне енергије у Србији.

Историја рударства у Костолцу, малом месту крај Пожаревца, траје 148 година, од када је давне 1870. отворено прво рударско окно рудника Костолац.


Коментари2
d9742
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jeremija
Površinski kopovi vama rudarenje? A šta je s onim mučenicima kilometre pod zemljom? Koliko je to kora?
Marko
Gospodine dođite 3 dana na leto i 3 dana kada krenu kiše pa ćete se uveriti kakav je to posao i kakvi su uslovi. Svaka čast rudarima iz podzemne eksploatacije, naravno da je i njima teško.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља