четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:31

Не иду ђаци радо у пекаре, возаче и вариоце

У многим средњим стручним школама широм Србије у одељењима за врло тражена занимања било је двоје, троје или петоро ђака
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 07.08.2018. у 22:00
Будући „оператери” на часовима праксе: пуне руке цигли и малтера (Фото Д. Јевремовић)

У Србији више нико неће у пекаре, возаче, угоститеље, тврди Зоран Ђорђевић, министар за рад и социјална питања, а представници привреде додају да се мањак радника све више осећа и међу вариоцима и на грађевини. Статистика са недавног уписа у средње школе углавном поткрепљује њихове тврдње, а и представници просвете и струке слажу се са министром Ђорђевићем. Упркос чињеници да београдским улицама готово да није могуће проћи а да се не наиђе на пекару и подацима да овим радњама не оскудева ни остатак земље, Србији и те како недостаје школованих пекара. На то већ годинама упозоравају представници Уније пекара Србије, тврдећи да у близу три хиљаде престоничких пекара ради само тридесетак правих мајстора, који ручно, а не машински месе тесто.

Ненад Михаиловић, директор Техничке школе у Бајиној Башти, већ годинама истиче како муку мучи с конобарима, јер млади неће на тај смер, уз оправдање да им „за рад у кафићу школа и не треба”.

– Код нас је планирано мешовито одељење од 15 конобара и исто толико кувара. Само се кувари пријаве, па смо прошле године направили половично одељење од њих, а ове године одељење смо угасили, јер ђака заинтересованих за конобаре нема – објашњава Михаиловић.

Увидом у резултате овогодишњег уписа по средњим школама и профилима, објављене на сајту Министарства просвете, може се видети да интересовање малих матураната за звање возача моторних возила и није било толико лоше, јер од 33 школе у којима се они образују уписне квоте нису попуњене у три. Статистика Министарства просвете, међутим, потврђује изјаву министра Ђорђевића да Срби баш и не иду радо у пекаре, јер у чак 11 од 34 школе нису попуњена понуђена места за изучавање овог заната.

У Средњој стручној школи „4. јули” из Врбаса од септембра ће у одељењу пекара бити четири ученика уместо планираних 15. Пекарски смер у Средњој школи „Свети Трифун” са домом ученика у Александровцу уписало је само пет од првобитно планираних 15 ђака.

Према тој статистици, испада да је Хемијско-прехрамбена технолошка школа у Београду још и добро прошла, јер је првобитна уписна квота за пекаре умањена са 60 на 54 места и сва су попуњена у другом уписном кругу.

Нема интересовања ни за месаре, јер од 27 средњих школа у Србији у којима се они школују у 15 нису попуњена сва места. За дуални месарски смер у Прехрамбено-шумарској и хемијској школи у Сремској Митровици, од 30 места, попуњено је само 12, и то са минималних 31,07 поена у првом уписном кругу. Ове школске године у Средњој пољопривредно-прехрамбеној школи „Стеван Петровић Бриле” у Руми учиће само један месар од планираних 15, а њему је за упис било довољно 38,65 бодова. Прехрамбено-угоститељску школу у Чачку уписала су само три од планираних 15 месара.

Статистика Министарства просвете показује да ове године ниједна школа за машинство и обраду метала није формирала у привреди преко потребан смер за вариоце, нити браваре-вариоце, иако им је запослење, с обзиром на тражњу, гарантовано. У Србији се ове године неће одшколовати ниједан зидар нити грађевински радник. Школе које спадају у групу геодезија и грађевинарство уопште нису формирале смерове за зидаре-фасадере, тесаре, армираче-бетонирце, извођаче инсталатерских и завршних грађевинских радова, монтере суве градње, како се у стручним школама називају грађевински радници.

Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника, каже да је проблем што се потражња тржишта рада никако не слаже са кадровима који се образују и што се то веома споро мења.

– Од средњих стручних школа и даље је највише машинских, а нису нам баш потребне јер су многе фабрике угашене. Нису сви директори школа добри менаџери, нити су умели као београдска Школа за машинство и уметничке занате „Техноарт” да направе половину популарних уметничких смерова, а пола машинских. Највећи проблем је што друштво већ две и по деценије шаље ђацима сигнал да сви треба да заврше факултет. То је утемељено са првим приватним универзитетом и дошли смо до тога да после 25 година нема зидара и тесара. Није овај проблем настао јуче. Свака част Министарству просвете на форсирању дуалног образовања, оно би могло да буде решење. Ђаке на те смерове могу привући ако им локалне самоуправе обезбеде већу зараду у фирмама у којима су на пракси, сигурна радна места и ђачке домове у току школовања – наводи Јанковићева рецепт за стварање школованих зидара.

Некад зидар, сад оператер основних грађевинских радова

Габријела Грујић, помоћник министра просвете за дуално и предузетничко образовање и васпитање, истиче да ће јаз између потражње на тржишту рада и недостатка образовног кадра надоместити отварањем нових дуалних профила за дефицитарне професије. Битно је, каже, да оно што ђаци на тим дуалним смеровима уче буде прилагођено пословању у савременим компанијама, тако да ни будући зидари неће учити оно што су некада училе њихове колеге, већ ће се обучавати да зидају према модерним стандардима.

– Недостатак обучених грађевинских радника премостићемо отварањем профила за њих. Прво одељење са 30 ђака је већ уписано у Техничкој школи у Власотинцу и они ће савладати неколико вештина неопходних грађевинском раднику. Тај профил смо назвали оператер основних грађевинских радова – истиче Грујићева.


Коментари15
b5f29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vasić
"Свака част Министарству просвете на форсирању дуалног образовања" Svaka čast sagovornici na udvorištvu okupatoru, ali dualno obrazovanje će sahraniti obrazovni sistem Srbije.
Милован Рафаиловић
То је део старе приче коју сам некада слушао долазећи у Србију. Говорили су ми да је најбољи посао чист, лак и добро плаћен. Само, где то има? Нема га у Америци, можда још само у Србији. Неће нико да упрља руке иако су то добри и стабилни послови. Давно некад код нас су нпр. металце звали "шрафцигери", што је била погрдна реч. Срамота!
Jelica
Lopovima i ubicama su prljave ruke,ne radniku,bez obzira koji posao radi.Nije svako spreman da radi teske i "prljavije"poslove.Sto je posao tezi i "prljaviji ,radnik je vredan veceg postovanja.
Препоручујем 5
Boki
Varilac je dobar zanat. Radiš par sati za stalnu platu, plus dodatno ugovaraš poslove. Dobar varilac 1000 evra mesečno bez problema, ako ne i više.
Ivan grozni
Srbija je raj za neuke preduzetnike. Jos samo u nasoj zemlji, od svih postkomunistickih, jos uvek postoji klasa neobrazovanih ali dovoljno bahatih i beskrupuloznih likova koji su se usudili da otvaraju preduzetnicke radnje sa sumnjivo stecenim kapitalom, i u njima onda zaposljavaju strucne ljude koji im rade za minimalac dok oni sami ne rade bukvalno nista! Nigde, ali stvarno nigde, a proputovao sam sveta, nisam video da u kaficima sede vlasnici po 12 sati za sankom i pijuckaju kaficu i citaju novine. Svugde vlasnici kafica, pekara, restorana itd. su uglavnom i radnici u istom - mese hleb, konobarisu, nabavljaju robu, ciste (zamislite kod nas da vidite vlasnika sa metlom u ruci!). A sve to rade samo zato sto se inace ne isplati. Dok bi oni u Austriji ili Nemackoj platili sve te radnike, njima bi zarada spala ispod proseka, pa radje zasuku rukave. Kod nas, placaju minimalno, a zaradjuju kao na zapadu, pa su tako i navikli na "BMW x6 i apartman na kopaoniku" sto rece Dejan.
Dejan Simic
Ja se prijavio za posao vozača na nekoliko mesta i kazu oni meni radno vreme od 6h pa kad zavrsis, a ja pitao jednog kaze nikad pre 18h nije završio najranije pa i do 21h se desavalo. Plata mesečna 30 000 din. A u pekarama se najvise trazi nocni rad gde je plata 26-27 000 do 30 000. Ni jedno od ovih zanimanja nije ispod 11-12 h rada to zna svako u Srbiji, jer mora gazda imati BMW x6 i apartman na Kopaoniku.
Nikola Kiric
Tu se covjek, u svom ocaju, zapita: Od koga ce doci pomoc, ko ce iznijeti na vidjelo ove golgote? Naravno, misli na novinare, pa ko drugi moze. A vidi kako mu oni pomazu. Bruka!!!
Препоручујем 21

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља