среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Чекајући решења

Аутор: Озрен Милановићуторак, 07.08.2018. у 22:00

Окупирају „Газиводе”, уводе нам царине, цртају нам усташко „U” по бензинским пумпама, некакав Томпсон у некада српском Книну званично узвикује „За дом спремни”, слуша то у свити препознат црногорски војни аташе, а шаховска председница чирлидерсица нам после свега отказује долазак и прети дубоким замрзавањем – срећом само односа, хрватско-српских. Љута што се бунимо, а одликује доказаног крволока Анту Готовину, за војне заслуге, у присуству страних војних делегација. И политичком је лаику јасно, када се изнад тврђаве у Книну у ваздушном мимоходу с хрватским „миговима” у заједничком лету појавио и пар израелских авиона Ф-16 с Давидовом звездом био је то, шта друго него чин међународног признања етничког чишћења под плаштом војне операције.

Директор Центра канцеларије „Симон Визентал” у Јерусалиму и ловац на нацисте Ефраим Зуроф био је узнемирен што су борбени авиони израелских ваздухопловних снага учествовали у обележавању операције „Олуја” током које је Хрватска протерала 250.000 Срба из њихових домова. „До данас ниједна страна земља није учествовала”, написао је на „Твитеру”.

Није нам, господине Зуроф, било лако ни 1912. против Турака и Бугара, ни 1914. против Аустроугара, ни 1941. против Немаца, ни 1999. против пола света, па ни наовамо, до данас.

У миру, полако, плански и неприметно, ради тог дуготрајног мира, кроз разне „компромисе” губили смо и губимо све оно што су нам даровали храбри и пожртвовани српски јунаци не жалећи ни своје животе за слободу народа и отаџбине. Да ли изгубљено ратом може једино ратом да се врати?

Бивши председник Албаније Бујар Нишани „лупи” да Косово није само питање једне државе, већ да представља, како је рекао, „Јерусалим Албанаца”. И нишани нас, провоцира. Шта мисли Зуроф о томе?

Каже ми пријатељ да уопште не разуме о каквом трајном миру са Албанцима и Хрватима причамо. Чему се то надамо? Тврди да ни српско-албанско, а ни српско-хрватско питање не могу никада да се реше на обострано задовољство, у то да будемо сигурни. И додаје, само ако би се десило неко чудо, на пример да Америка и остали дигну руке од Косова, онда да решимо тај проблем само с њима, а и са Хрватима, без спонзора. И то брзо, мушки… Овако, тврди, да бисмо живели без међа, најмање седам година треба да прође па да Европа процени да ли смо спремни за Унију. И пре четрнаест година било је да ће то бити за седам година, а пре седам година исто тако. Боји се да ће 2025. да кажу да нам је права мера 2032. година. А до тада да слушамо и радимо шта нам кажу, испуњавамо поглавља и држимо се задатог. Стално нам измичу лествицу, шаргарепу држе високо…

Ма каква мудра политика, с више памети и још више јединства, не прихвата он шта му причам. Колико ли је таквих, уморних од обећања и дволичности?


Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља