уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Стогодишњи филмски резиме о Србији 1918–2018

Период од сто година је довољан да покаже колико је потребно за промену једног друштва, вредносног система, унутрашњих, али и европских политичких токова – каже редитељ Иван Живковић
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 08.08.2018. у 21:31
Иван Живковић (Фото: лична архива)

Редитељ Иван Живковић завршава документарно-играни филм „Србија – сто година након Солуна”, по сценарију Милоша Рајковића, који преиспитује улогу Солунског фронта, улогу Србије у међународној заједници тада, али и сада.

– Објективна анализа историјских чињеница представља најбољи показатељ о томе какву улогу је имала Србија у периоду окончања Првог светског рата и отвара питање зашто данас Република Србија није „раме уз раме” са државама савезницама у актуелном процесу обликовања међународних односа – каже за „Политику” Иван Живковић (1970).

Живковић тренутно завршава серију „Корени” по роману Добрице Ћосића. Режирао је филм „Хадерсфилд”, а радио је и на серијама „Миле против транзиције”, „Монтевидео, Бог те видео”, „Вере и завере”, „Убице мог оца” и „Сенке над Балканом”.

– Играни део филма посвећен је достигнућима српских војсковођа у периоду Првог светског рата, односно у тим околностима регионалне и међународне политике. Посебан акценат ће бити стављен на српску војску и њене стратегије које нису биле усмерене само на постизање војних циљева, већ и на мудро праћење конкретних политичких одлука које су се доносиле у тим тренуцима. Основна сврха је да покажемо каква је улога српске војске и српског друштва у процесу очувања своје државности, што је у великој мери представљало велико искуство не само за српску државу, већ и за друге народе и државе широм света –

наводи Живковић.

Питање ревизије историје, како наглашава, увек је актуелно у нашем региону. „Слична је ситуација и данас. Међутим, ретко је уочити озбиљне, пре свега академске на чињеницама засноване дебате које прецизно и јасно објашњавају грађанима и стручној јавности почетак, ток и завршетак Првог светског рата. Новим генерацијама се не пружају прецизна сазнања о Великом рату, о улози Србије и пре свега о закључку рата који је окончан примирјем, а не капитулацијом тадашње Немачке. Остају и даље отворена бројна питања о томе да ли су савезници успели да доведу Немце до капитулације или је ипак реч о политичком споразуму, односно примирју које није било повољно за све стране укључене у рат”, истиче Живковић.

– Наша идеја је да прикажемо паралелу између српске државе у том периоду и данас. Данас већина сматра да је тадашња Србија била у далеко повољнијој и бољој позицији у мозаику европских држава, међутим нико не посматра шта се то променило, шта су урадиле европске државе, а шта смо ми, да бисмо били ту где jeсмо тренутно. Период од сто година у светској историји је веома кратак, али довољан да покаже колико је потребно за промену једног друштва, вредносног система, а самим тим и унутрашњих и регионалних, па и европских политичких токова – истиче редитељ.

Филм поставља питања где је Србија један век после, можемо ли нешто да научимо из историјских догађаја, јесмо ли научили, смемо ли научено да применимо у новим околностима...

– У филму ће говорити стручњаци како из Србије, тако и из земаља региона, који су већину свог академског живота истраживали ток Великог рата. Оставићемо њихова имена да буду изненађење за јавност. Овај пројекат не представља само покушај достизања филмског, односно уметничког остварења, већ и напор да се суочимо са истином, да сагледамо токове објективно и да наставимо исправним путем – наводи Иван Живковић. Филм је сниман у Србији и Грчкој уз подршку нашег Министарства културе. Премијера се очекује на јесен. 


Коментари0
51563
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља