среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Грузија поново између Москве и Вашингтона

САД траже повлачење руске војске из Јужне Осетије и Абхазије, а Русија најављује да би улазак ове земље у НАТО изазвао конфликт и довео до катастрофалних последица
Аутор: Биљана Митриновићсреда, 08.08.2018. у 22:20
(Фото АП)

Десетогодишњица грузијско-руског рата само је потенцирала нарастајући сукоб између НАТО-а и Русије, који се заоштрава због ширења Северноатлантске алијансе на источном крилу и борбе за превласт у Црном мору. Промена власти у Украјини и петодневни рат у Грузији, када је тадашњи председник Михаил Сакашвили отпочео напад на покрајине Абхазију и Јужну Осетију, завршили су се референдумом и припајањем Крима Русији 2014. године, као и руском интервенцијом у Грузији 2008. године.

Иако је, изузев Русије, само неколико држава признало Јужну Осетију и Абхазију (Венецуела, Никарагва, Науру и Сирија), званична Москва је утврдила своје присуство у самопроглашеним републикама – изградивши војне базе и, судећи према изјавама највиших државних званичника, нема намеру да се повуче.

Стејт департмент је поновио да САД не признају независност Јужне Осетије и Абхазије и позвао Русију да повуче своје војне јединице из тих подручја. Портпаролка Хедер Науерт навела је да су ови региони део Грузије, а не Русије, и да САД траже „повлачење руских војних снага на позиције које су држали пре инвазије и пре договора о прекиду ватре 2008. године”.

После изјаве генералног секретара Јенса Столтенберга на последњем самиту НАТО-а да ће Грузији бити одобрено чланство у алијанси (иако правила налажу да се не могу придружити земље са територијалним сукобима), ова држава је поново добила важно место у спору две силе. О њој је било речи и на самиту руског и америчког председника у Хелсинкију, иако није наведено да ли је нешто и договорено. Путин је после самита са Трампом у разговору са амбасадорима страних држава у Москви упозорио да „они који теже да Украјину и Грузију увуку у НАТО треба да размисле о последицама те неодговорне политике”. „Пропорционално ћемо одговорити на све агресивне кораке који ће бити директна претња Русији”, рекао је 20. јула Путин упозоривши да је кључ стабилности у Европи у развоју сарадње и враћању поверења, а не у отварању нових војних база око руских граница.

На самиту НАТО-а у Велсу 2014. године покренут је пакет мера јачања грузијских одбрамбених способности и припреме за чланство. Грузија је пружила подршку операцијама НАТО-а на Косову и Метохији и у Авганистану, а седам дана уочи годишњице рата почеле су вежбе грузијске војске и припадника НАТО-а у овој држави.

Оштро упозорење поновио је пре два дана и руски премијер Дмитриј Медведев, који је био председник Русије током рата са Грузијом 2008. године, рекавши да би улазак Грузије у НАТО могао да изазове „ужасан конфликт” и доведе до катастрофалних последица. Он је у интервјуу за „Комерсант” рекао да је Москва забринута због ширења НАТО-а јер су његови војни капацитети, укључујући нуклеарне, усмерени ка Русији, да НАТО „покушава да окружи Русију” и чини све да укључи све више земаља. Русија, као и Запад, с посебном пажњом обележава десетогодишњицу рата у Грузији. Док се у западним медијима ретко где спомиње да је Сакашвили наредио напад на Јужну Осетију, међу бројним изјавама највиших руских званичника издваја се тврдња саветника руског председника Сергеја Иванова да су САД фактички признале да је Грузија била крива за конфликт са Јужном Осетијом 2008. године. Он подсећа на изјаве тадашње америчке државне секретарке Кондолизе Рајс, која је рекла да је Михаил Сакашвили као „пуштен с ланца”.

„То је била једна у низу ’авантура’ Сакашвилија. Штавише, догађаји који су уследили, укључујући признавање независности Абхазије и Јужне Осетије, као и реакција Запада на то, показали су да су сви били веома свесни ко је кривац за ту ситуацију и како је до ње уопште дошло”, рекао је Иванов.

Без обзира на то да ли је Сакашвили сам погрешно проценио грузијске снаге или је изостала помоћ коју је очекивао, данас је проблем Грузије само део ширег контекста. Шефови спољних послова Пољске, Литваније, Летоније и Украјине, учествујући на комеморацији жртвама руско-грузијског рата, у Тбилисију су изразили наду у пријем Грузије у НАТО и поновили забринутост њихових земаља од могуће руске инвазије.


Коментари9
775cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djordje petrovic
Nek se Rusija povuce iz svih zemalja gde iamju vojne baze i nek se Amerika povuce iz svih zemalja gde imaju vojne baze i problem resen. :)
Иван Р
Ни аутор текста не западни медији не помињу ни Абхазе нити Осете, два аутохтона народа који су на Кавказу од памтивека и нису никада желели да буду део Грузије док их Стаљин није "ујединио". После перестројке и демократских промена ови народи су пожелели да пођу својим путем. А овај чланак нити западна штампе ова два народа ни не помиње. Посебно су интересантни Абхази које и Русе сматрају нужним злом. Они теже потпуној независности за разлику од Осета који живе и у северној Осетији која је део Русије. Тако да је ситуација значајно комплекснија него што се жели приказати. Још један народ у Грузији није баш задовољан "домовином", али о томе следећи пут.
Миливоје Радаковић
"Посбно је то изражено међу онима који су задржали православље..." Ови су били православни још док су Руси висили на грани, Стојане.
Препоручујем 0
Стојан са Голеша
Стаљин је био пореклом Грузин али духом Рус и у опште у Грузији има много присталица Русије. Посбно је то изражено међу онима који су задржали православље а у Грузија је скоро 85% православних. Шпекулације о томе да су Руси неомиљени због СССР-а су апсурдне јер је у врху власти СССР-а било нешто преко 20% Руса. Друга замерка не би могла да се нађа јер Русија није никада водила освајачке ратове, ослободила је у 3 наврата свет од тирана, Џингис Кана, Наполеона и Хитлера и није се задржавала нигде као окупациона сила а једном је промаширала кроз Париз у парадном поретку, дошла и отишла!
Препоручујем 4
sinisa
Kosovo je deo Srbije i trazi se povlacenje NATO iz ovog regiona.
nikola andric
Georgija je primer glupe NATO strategije ''opkoljavanja Rusije''. Izraelski vic moze da rasvetli problem. Na pitanje kako je zarobio 100 Egipcana Mosa je odgovorio: ''Js sam ih opkolio''. Kako se opkoljava najveca zemlja na svetu? Osim toga sta ce ''saka jada'' od nekoliko hiljada NATO vojnika na granici sa Rusijom koja ima stotine hiljada vojnika na drugoj strani granice. Glupi Sahasvili je poverao americkim obecanjima pa poceo rat sa Rusijom zbog Abhazije. Kako je prosao ceo svet je mogao da vidi. Ali niko nije video ni jednog Amera u Georgiji za vreme tog rata. Slucaj sa Ukrajinom je ''iste prirode'' dok, cudo od cuda, Sahasvili je i u Ukrajini pokazao svoje ''sposobnosti''. Kako se vodi borna daleko od sopstvenih granca pokazuje Avganistan. Ameri tamo pregovaraju sa Talibanom. ..Testimonium paupertatis.
ЗОРАН
Космет је део Србије,повуците се у Албанију...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља