среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:18

Дозвољени минус као казна

Камата за овако позајмљен новац и даље просечно износи око 30 одсто годишње. – Око 239.000 текућих рачуна склизнуло у недозвољени минус
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 08.08.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Камате на дозвољени минус на текућем рачуну остале су имуне на сва снижења цене новца у банкарском сектору последњих година. Преполовљене су камате на стамбене зајмове, као и на зајмове у динарима, које сада у просеку износе око десет одсто, евро индексирани зајмови просечно коштају око пет одсто, о суноврату камата на штедњу да се не говори. Међутим, камата на прекорачење по текућем рачуну и даље просечно износи око 30 одсто годишње.

У Србији има чак 7,5 милиона текућих рачуна, а њих је отворило пет милиона грађана, што значи да неки грађани имају по два и више рачуна. Није тешко закључити да је и број дозвољених минуса приближан. Коришћењем дозвољеног прекорачења грађани су позајмили око 46 милијарди динара или безмало 400 милиона евра. Подаци Удружења банака показују да је 239.000 текућих рачуна склизнуло „у црвено”, односно у недозвољени минус, а на тај начин, без одобрења банке узето је око 4,6 милијарди динара. Цена овако позајмљеног новца има камату и до 60 одсто.

Народна банка Србије (НБС) од јануара 2014. године на сајту информише јавност о томе колика је цена на овај начин позајмљеног новца, односно објављује табелу колико минус кошта од банке до банке, тако да их је могуће упоредити, али овај потез на њих није деловао „васпитно”. Наиме, последњих година у висини камата на дозвољени, али и недозвољени минус, нема готово никаквих промена.

Банке се високих камата на дозвољени минус не одричу, а и зашто би када их ниједан пропис на то не обавезује. Дозвољени минус спада међу најскупље банкарске услуге. Мотив за високу цену из угла банака је јасан: за клијенте је то најједноставнији вид позајмице за којим могу брзо да посегну, а банка им то и наплати. По слову прописа грађани морају да отворе текуће рачуне за своја примања, а до коришћења дозвољеног минуса на истом том рачуну мали је корак. Банкари се правдају да је цена дозвољеног минуса висока јер носи високи ризик. За њега банкари не траже обезбеђење, већ су им гарант будућа примања клијента, а постоји ризик да он остане без посла.

Објашњавају да је минус по текућем рачуну врста кредита. Уговором који потпишете с банком она вам дозвољава да у моменту када потрошите средства са свог текућег рачуна користите средства банке, за шта вам она зарачунава одређену камату. Износ дозвољене позајмице дефинише се уговором и зависи од просека примања која се евидентирају на текућем рачуну. Већина банака као критеријум за висину дозвољеног минуса узима тромесечна примања, мада износ одобреног минуса може да буде и већи.

Камата на дозвољени минус зарачунава се само на износ који клијент користи, а не на онај који је одобрен, и зарачунава се број дана у којима је неко у дозвољеном минусу. Међутим, велики број грађана врло често дозвољени минус искористи у пуном износу, а затим дужи период не измирује своју обавезу, због чега плаћа камату на укупан износ минуса. Због тога стручњаци презадуженима саветују да искористе предности тренутних ниских камата на готовинске и рефинансирајуће зајмове и да измире дуг који им прави дозвољени минус, јер је то много јефтиније.


Коментари4
6b6ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вукота Мараш
У односима са банкама постоји неколико принципијелних питања, која треба да се реше уколико желимо да банке буду оно што треба да буду, а не сервис за пљачкање грађана уз благослов Државе. Основно, принципијелно, питање је прихватљивост основа, на којима почива сарадња са банкама: како је могуће сарађивати са неким, чији динар је значајно већи од вашег? Ако банке не плаћају камату на позитиван салдо, а наплаћују непримерено високу на негативан уз благослов Државе онда је ту све савршено јасно и свака дискусија на ту тему је потпуно излишна. Са друге стране, опет уз свесрдну помоћ Државе, практично није могуће добити оно што сте зарадили без посредства банака. Исплата плате "на руке" није могуће а исплата пензије, вероватно, јесте уз унапред дефинисану казну у облику кашњења исплате. Ако пензију примате преко банке добићете је дан раније пре званично дефинисаног датума исплате, а ако тражите да вам пензија буде исплаћена на руке, она ће вам стићи са пар дана закашњења. И шта је нејасно?
Miki
Ne radi se tu o kazni. Jednostavno banke tako peljese narod a da ne krse zakon
Саша
Ко има да плати 30% камате на минус има и да уштеди тих истих за себе самог.
Boki
Otkazite minus. Od svake plate odmah ostavite sa strane 10%. Za 10 meseci, imacete celu platu za "ne daj boze". To je vas "minus" i zaista je za vanredne troskove (ne za letovanje, rasprodaje, itd). Sistem radi, proverio sam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља