недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

Шпијунирање кроз рупе у закону

Нацрт закона о заштити података о личности није јасан ни онима који треба да га примењују па судије страхују да ће то довести до различитих одлука у сличним случајевима
Аутор: Александар Бојовићсреда, 08.08.2018. у 22:00
Срђан Печеничић

Нацрт закона о заштити података о личности ни правницима није јасан. Овај документ није разумљив чак ни поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је у Србији највећи стручњак у тој области. Поједине одредбе текста су опште и као да су само преписане из прописа ЕУ, сматрају упућени.

Правници сликовито објашњавају проблем са нацртом овог закона. Ако је, кажу, законом одређено да се у кућу улази на врата, ипак је остављена и могућност да се уђе кроз прозор или оџак. Такође, поједини видови обраде података, попут видео-надзора, нису уређени, већ ће бити прописани новим законом.

На пример, није јасно да ли је прекршен закон уколико неко постави камеру у стамбеној згради у којој живи. Да ли наш комшија сме да снима ходник којим свакодневно пролазимо? Да ли преко видео-надзора сме да нас шпијунира и прати када и с ким улазимо у стан?

Поред тога, и многе друге ствари остале су недоречене. Постоји забуна и око тога ко сме да има увид у медицинске картоне, матичне бројеве и адресе грађана.

Нацрт закона о заштити података о личности у понедељак је изазвао полемику на релацији повереник за информације од јавног значаја – Министарство правде. Повереник је затражио од министарства да објави комплетан текст мишљења које је од Европске комисије (ЕК) добило поводом Нацрта овог закона. Из министарства су истог дана одговорили да је мишљење ЕК и Евроџаста (Агенција ЕУ за полицијску и правосудну сарадњу у кривичним стварима) о нацрту закона – позитивно. Напоменули су да мишљења ЕК и Евроџаста нису један документ у форми мишљења ових европских институција, већ је реч о званичној електронској преписци Министарства правде и ових институција у којој се континуирано радило на прилагођавању текста.

„У складу са обавезама Србије у процесу придруживања ЕУ, као и активностима у вези са Акционим планом за преговарачко поглавље 23, текст Нацрта закона о заштити података о личности, који је усаглашен са коментарима са јавне расправе, преведен је на енглески језик и званичним каналима комуникације – електронским путем прослеђен Европској комисији и Евроџасту”, навели су из министарства.

Међутим, Родољуб Шабић се потом преко свог твитер налога обратио Министарству правде: „Уважена господо, ово што радите је замајавање јавности. Нисам тражио да објављујете мејлове од пар редова, то сте већ урадили. Тражио сам да објавите званичан документ ЕК (датира од 23. априла) од више страна. Да ли и даље озбиљно тврдите да тај документ не постоји?”, написао је Шабић.

Повереник није остао усамљен у критикама у вези са овим документом. И Друштво судија Србије оценило је да Нацрт закона о заштити података о личности треба изменити и прилагодити правном систему Србије. Због великог броја изузетака од правила и недовољно прецизних одредби, судије сматрају да ће закон бити тешко примењив у пракси на доследан начин, што ће, како додају, неминовно узроковати доношење различитих одлука у сличним случајевима. Друштво судија изразило је забринутост „да ли ће заиста бити омогућено грађанима да остваре Уставом гарантована права, између осталих и права на приватност и на правну сигурност, а судовима – да несметано функционишу у условима који би били пажљиво размотрени пре успостављања додатних надлежности”.

Државе чланице ЕУ, према тврдњама Друштва судија, припремале су своје правне системе за примену Опште уредбе током две године од њеног усвајања, пратећи њену примену, и сада се њој прилагођавају.

Нацрт закона о заштити података о личности има циљ да уреди општи режим обраде података о личности у складу са регулативом ЕУ у овој области и у основи представља превод Опште уредбе ЕУ о заштити података о личности из 2016. године.


Коментари5
71c3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Георгије Марић
О чему је овај чланак? О проблемима Родољуба Шабића са Владом и Министарством правде или о заштити података о личности.
Милош
Закони о заштити података... Ено ко отвори фирму, у регистру АПР му само крвна група није јавно доступна. А овамо ЈМБГ строго поверљив податак.
Radovan
Ja to dozivljavam tako sto vazal ili ima nameru,ili je dobio zadatak, da uradi tako nesto u toj oblasti i sad sta ce kud ce,nesto izvodi i petlja,prepisuje bez razumevanja i dobije neku mesavinu koja nije bas razumljiva. A nije razumljiva ni onome ko je prepisivao,niti ostalima koji to citaju. Svasta znam,svasta umem,samo sebe ne razumem.
Божидар
Да ли се новим законом дигитални снимак признаје на суду? Ако се не признаје чему нови закон и за кога?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља