среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Римљани оставили траг на венчачкој „круни”

Важно је да су овде постојали систематско насељавање и живот на Малом Венчацу, што потврђују и гробна места 500 метара даље при врху ове планине
Аутор: Љ. Стојановићчетвртак, 09.08.2018. у 23:00
Најновија археолошка открића на Венчацу (Фото: Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца)

Аранђеловац – Прошлог лета, усред оне велике жеге, добисмо дојаву да су на највишем врху Венчаца, такозваном Великом Венчацу, недалеко од закоровљених развалина из римског доба, багеристи „Бекамента” свукли низ литицу и некакве кости, стакло и керамику. Затекосмо и ми тада раднике те бањанске фирме која је експлоатисала камен и заједно са њима при самом врху на ивици литице бројали гробна места у „црници”.

То је, сада се зна, некропола из римског периода, датована између четвртог и шестог века наша ере, како су већ утврдили стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца. Они више од месец и по дана истражују овај локалитет и до сада су пронашли 23 гробне целине, међу којима је и једна дечија. Четири скелета су окренута ка правцу исток – запад, а остали северозапад – југоисток, објаснила нам је руководилац радова, археолог Славица Ђорђевић.

– Важно је да су овде постојали систематско насељавање и живот на Малом Венчацу, што потврђују и гробна места 500 метара даље при врху ове планине. Пронашли смо керамику, крчаге, стаклене чаше и стаклене посуде, већи део накита, минђуше, украсне перле, фибуле које су врло значајне, а од одеће делове појаса, шнале од појаса, као и новчиће – све оно што нам показује да је овде била велика насеобина. Предмети захтевају детаљну конзервацију зато што су нађени тамо где има доста кречњака, камена, па су кородирали, али је занимљиво да се посуде и чаше, које су врло битне и изузетне, налазе у добром стању. Накит је рађен у бронзи и сребру, а пронађен је један изузетан прстен који је добар примерак из тог периода, рекла нам је Славица Ђорђевић.

Она је напоменула да ће бити урађена и антрополошка анализа костију, што ће развејати уврежену претпоставку да је на Венчацу било само војно утврђење, мада је у два наврата пре више деценија кроз две сондаже на том терену, које су радили аранђеловачки музеј и Народни музеј у Београду, постојао наговештај да су ту били и остаци објеката за становање. На жалост, систематских истраживања није било јер је ту каменолом, па је највећи део археолошког материјала уништен током вишедеценијске експлоатације камена. Захваљујући само случајним открићима прошле године, сада је био последњи час да се спаси што се спасти може, а уколико се постигне договор са „Бекаментом”, који финансира садашња истраживања, било би добро да се у још једној кампањи истражи и сам врх Венчаца, рекла је Ђорђевићева, јер се правац гробних места креће у том смеру.

Најновија археолошка открића на Венчацу, планини која има митско име и које на класичним језицима означава владарску круну, показала су да у својој утроби и околини крије динамичан живот разних цивилизација, и то у континуитету. Целокупно подручје, почев од палеолитске пећине Рисовача у непосредној близини, преко неолитског локалитета винчанске културе Дизаљка на њеној источној падини, преко станишта последњег српског деспота Павла Бакића на самом Венчацу или недавно откривене цркве из 14. века на Дворинама, полако исписује празне листове и попуњава дубоке празнине у нашој историографији и култури.


Коментари0
a15c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља