Политика Online - Спасиоци без дозволе за рад
четвртак, 16.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:55

Спасиоци без дозволе за рад

Пливачи су безбедни на купалиштима где постоји спасилачка служба, али њих је све мање, а због лоше купалишне сезоне многи су отишли у иностранство
Аутор: Славица Ступарушићпетак, 10.08.2018. у 10:25
Из Ронилачке јединице Жандармерије понављају апел купачима да буду опрезни и свесни опасности (Фото Д. Јевремовић)

Наредних седам дана биће сунчано и топло, што значи да ће на базенима бити више купача, на Ади Циганлији је редовно гужва, као и на земунском Лиду, новосадском Штранду, белоцркванским језерима… Самим тим, већа је опасност од немилих догађаја са трагичним исходом, као што је пре два дана био случај са дечаком Е. Д. (16), који се утопио у Дунаву код Беочина. Нешто раније иста судбина на купалишту Мушвете код Чајетине задесила је двадесеттрогодишњег младића. У јуну се на базену у Јакову утопио седамнаестогодишњак, а на Власинском језеру мушкарац стар 42 године.

На први поглед охрабрује чињеница да ове године има мање оваквих трагичних случајева. За то имамо да захвалимо пре свега кишовитом лету, које је донело лошу купалишну сезону, примећује Владимир Грујић, председник Удружења спасилаца на води Србије. Он истиче да је на купалиштима где је успостављен систем рада спасилачких служби купање безбедно. Нажалост, спасилаца је све мање, па и безбедних купалишта, посебно на рекама и језерима, где би по прописима спасиоци требало да буду распоређени на сваких 200 метара.

– Велики број људи који се баве овим послом отишао је у иностранство, где је ово такође дефицитаран посао, а много боље плаћен. Најчешће се иде у европске земље, а многи одлазе и у Америку. Ове године то је изражено и зато што је сезона јако лоша, а спасиоци су углавном плаћени по радном сату – објашњава Грујић.

Спасавање из воде представља врло ризичну, комплексну и опасну активност. Ово су драматичне ситуације за унесрећеног, али и за самог спасиоца. Само обучени спасиоци, у доброј физичкој кондицији, могу да се упуштају у акције спасавања из воде. Да би неко постао спасилац мора да прође обуку на 60 теоријских и практичних часова.

– У обуци будућих спасилаца учествује више институција. Високошколска установа врши теоријску едукацију, затим се организација из области спорта бави практичним делом оспособљавања, док се у акредитованим установама које се баве пружањем прве помоћи организује трећи сегмент обуке. На територији целе Србије постоје центри за обуку за спасавање на води. Што се тога тиче, ситуација је све боља, посебно на југу Србије – истиче наш саговорник, напомињући да имају добру сарадњу и са Жандармеријом.

Ових дана доста се причало о томе да будући спасилац, према Закону о спорту, мора да полаже тест за дозволу за рад. Међутим, то правило у пракси се не примењује, па је то разлог што ниједан спасилац у Србији нема законом прописану дозволу. Оваква ситуација представља велики проблем. Затајио је, по речима Владимира Грујића, Црвени крст, јер ни после пет година, од када је то у њиховој надлежности, нису успоставили систем који би одредио по којим ће правилима и под којим условима спасиоци добијати дозволу за рад.

Црвени крст Србије члан је Светске федерације за спасавање на води од 1998. године, а од августа 2014. од стране Министарства омладине и спорта одређен је за Национални грански спортски савез за спортску грану „лајфсејвинг” односно спасилаштво на води. До 2014. ту делатност је обављао Пливачки савез Србије.

Како се ових дана из медија могло сазнати, у Црвеном крсту су спремни да издају дозволе за рад, али чекају правилник који треба да донесе Министарство омладине и спорта.

– Ресорно министарство је у претходном периоду добило низ молби, жалби и дописа поводом одлуке да Црвени крст, с обзиром на то да није спортска организација, добије ту надлежност. Пред Уставним судом Србије покренута је у јануару 2017. иницијатива за оцену уставности ове одлуке министарства. Иницијативу је у име Спасилачког савеза Србије покренуло десетак клубова, организација, удружења који се баве спасилаштвом на води у Србији. Још се чека исход – каже Грујић.

Док спасиоци чекају дозволу за рад, грађани спас од тропске врућине траже у води.

Зато из Ронилачке јединице Жандармерије понављају апел купачима да буду опрезни и свесни опасности, посебно на „дивљим” плажама, али и да воде више рачуна пре уласка у воду, посебно да не конзумирају алкохол. Такође, потребно је да купачи пре уласка у хладну воду припреме тело квашењем, како би контакт са водом био што блажи, чиме би се избегле нежељене последице.

Моле се родитељи да више обрате пажњу на децу током купања, да непрекидно пазе на њих док су у води, да не иду на неуређена купалишта и да то не дозвољавају ни својој деци.


Коментари2
83508
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rajan
u dva dana 50000 putnika dobilo Tekst poruke o otkazivanju letova
rajan
štrajk pilota...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља