недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22

Две трећине привремено запослених задржи посао

До краја године преквалификацијом ће бити обухваћено око 1.250 незапослених, од којих је 550 особа са инвалидитетом
Аутор: Марија Бракочевићпетак, 10.08.2018. у 08:50
(Фото Пиксабеј)

Захваљујући програмима преквалификације, које спроводи Национална служба за запошљавање, као и креирањем нових радних места, Србија би могла да спречи одлив радне снаге. Тако тврди Зоран Ђорђевић, министар за рад и  запошљавање, који је недавно указао на то да држава чини све како би се ангажовали сви ресурси и спречио недостатак радника у земљи. Какве резултате заправо даје преквалификација радника и колико се људи заиста трајно домогне радне књижице захваљујући додатним знањима и вештинама које нуди држава, питање је које највише интересује теже запошљиве, особе с недостајућим знањима које иначе траже послодавци и незапослене који су напустили школовање због стицања нових или квалификација у вишем степену образовања. У НСЗ-у подсећају да се управо на ту групу незапослених највише односе државни програми подршке.

– Досадашње искуство показује да најмање две трећине особа које заврше уговорене обавезе одржи запослење код послодавца. Када је реч о курсевима за потребе тржишта рада, трећина полазника се запосли након завршетка обуке – истичу у НСЗ-у и подсећају да ће у овој години преквалификацијом бити обухваћено око 1.250 незапослених, од којих је 550 особа са инвалидитетом, а у програм обука на захтев послодавца 780 грађана.

Према подацима НСЗ-а, највише интересовања незапослени показују за курсеве страних језика различитих нивоа (енглески, немачки и италијански језик), као и за обуке из ИТ области, почев од основне информатичке до похађања специјализованих, лиценцираних обука. Ове програме преквалификације за различите ИТ профиле НСЗ спроводи у сарадњи са Владом Србије и у јулу је завршен други циклус пријава за незапослене.

Послодавци кажу да би се увек пре одлучили за готовог радника који има праксу и старијег од 50 година, него за младог, неквалификованог или неискусног на којег треба да потроши неко време да би га обучили за рад. Разлог је тај што преквалификација може да пада на терет послодаваца, а мало је послодаваца који хоће финансијски да им помогну у старту.

– Уколико су укључени у обуке на захтев, послодавца имају право и на новчану помоћ за време трајања програма уколико нису за време обуке у радном односу. Извођачи обука и послодавци су у обавези да полазници обука обезбеде адекватне уџбенике који ће пратити обуку – истичу у НСЗ-у.

За програме додатног образовања и обука планирано је 1,83 милијарде динара, од укупно 3,65 милијарди динара колико је НСЗ издвојила за реализацију програма и мера активне политике запошљавања. Уз то, из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом издвојено је 550 милиона динара.

Фризери најтраженији, конобарисање најпопуларније

Кандидати са занатом у рукама, фризери, занатлије, месари, кувари, у овом тренутку су најтраженији и најређи на тржишту рада. Са друге стране, конобарисање, малопродају или чишћење, већина кандидата који су у потрази за привремених, повременим и хонорарним пословима види као најпривлачнији извор прихода, показују најновији подаци (прва половина године) са платформе за проналажење нижеквалификованих радних места „Послонаут”.

У првој половини године бележи се дефицит заинтересованих кандидата у областима нега лепоте, припрема хране, кухињско особље, грађевина, док је највеће интересовање за послове конобарисања, промоција, али и послове чишћења. У категорији нега и лепоте, примера ради, у првој половини године број објављених огласа на овој платформи износио је 380, док је било мањње пријава – 343. Подаци показују да се наши грађани не отимају ни за послове у грађевини где је у првом полугодишту на 280 огласа конкурисала 405 кандидата, тачније просечно 1,4 пријава по конкурсу. Слична је ситуација и у категоријама припрема хране, где се за кухињским особљем, пица и роштиљ мајсторима, пекарима, посластичарима влада велика потражња.


Коментари5
a877d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mbmm svi
Obrazovani ljudi se ne traze, prema tvrdnjama iz NSZ. To i jeste problem sto NSZ nije sposobna ni da ponudi posao visokoobrazovanim ljudima, niti zna sa njima da saradjuje, niti joj se kompanije koje traze obrazovane ljude obracaju, niti NSZ zna kako da obezbedi potraznju iz takvih kompanija i kako da sa njima saradjuje. Interes republike Srbije ne moze biti u zaposljavanju samo NKV i PKV zanatskih radnika u jednostavnim zanatskim zanimanjima, u kontrolisanom procesu koji treba da obezbedi NSZ primenom zakona.To je zalostan i dodatni razlog zbog cega tako veliki broj obrazovanih ljudi nije u stimulativnim programima NSZ i zbog cega su nezaposleni. Dodatni razlozi su sto direktori filijala preko sekretarijata za privredu (grad, opstina)imaju uvid za potrebe industrije, ali ga ne daju nezaposlenim licima na uvid i saznanje, pa su stimanja sa "poslodavcima"itekako prisutna. Ni kada zatrazite od NSZ, ovaj podatak ne mozete dobiti. Dakle, neki poslodavac ni ne zna da postojite. Nedopustiv
Jovan
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podseća da minimalnu zaradu prima 350.000 radnika, od toga oko 50.000 u državnim preduzećima. U saopštenju se dalje navodi da je u Srbiji, za puno radno vreme, minimalna zarada 24.882 dinara ili 210 evra.
Miroslav Jović
Уколико погледате огласник НСЗ"Послови", број од 01.08.2018.године, видећете да се налазе огласи за тесаре, армираче, зидаре и помоћне грађевинске раднике, који броје на десетине тражених извршилаца, а послодавци са све респектабилним именима у тој делатности у последњих 25 година. Да ли је ту проблем у тим извршиоцима или у позицији тих радних места у тим фирмама, у укупној грађевинској делатности као и у делу образовног система који продукује адекватне извршиоце за назначене позиције?????. Градилишта ничу као печурке после кише, али ко ради на назначеним позицијама може бити упит за новинаре истраживаче, а онда ће се већ видети и шта ће ти новинари дознати у директним разговорима са власницима тих фирми, са професорима стручних предмета у средњим грађевинским школама и колико је реално да се у догледној будућности може очекивати да ће се већи број сада незапослених определити да иду у том правцу преквалификације. Када се томе новинари окрену јавност ће добити чистију слику.
Боривоје Банковић
Министре, већини оних који иду у иностранство уопште није лоше овде. Напротив, живе боље од просека. Одлив радне снаге можете спречити само ако дате овом народу будућност и наду, а не безобразно скупе станове у Београду на води и скарадне програме на телевизији.
vito
Једино привремено запослени у просвети никада не постају стално запослени а има четвртина укупно запослених. За њих не вреде никакви закони

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља