среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:01
Београдске приче

Почетак промене односа према српском средњем веку

Аутор: Горан Весићпетак, 10.08.2018. у 09:29
(Фото П. Мирковић)

Београд ће средином следеће године добити споменик Стефану Немањи. Овај споменик, који се подиже на предлог председника Вучића, треба да означи промену односа нашег друштва према српском средњем веку, који је величанствен период наше историје. Јер, историја Србије није почела борбом за ослобођење од Турака у 19. веку и стварањем модерне државе, мада смо се тако до сада понашали.

Као што је подизање споменика кнезу Михаилу Обреновићу 1882. године довело до урбанистичког формирања Трга републике, тада Позоришног трга, на коме су порушене Стамбол капија, 1866, и изграђено Народно позориште, 1869, тако ће споменик Стефану Немањи довести до уређења Савског трга, пре рата Вилсоновог трга, испред бивше зграде Железничке станице која постаје музеј. Савски трг биће нови централни градски сквер што не значи да ће Трг републике изгубити на важности јер време је да Београд, као и све метрополе, постане град са више центара. Већ крајем ове године почиње уређење овог трга и Савске улице. У току је архитектонски конкурс за уређење Савског трга који постаје пешачка зона.

 

Грандиозни  споменик Стефану Немањи, који ће бити виши од 20 метара, налазиће се у оси пресека Савске и Немањине улице како не би заклонио улаз у зграду бивше Железничке станице која постаје музеј. Како се околина трга уређује од Савске и Карађорђеве, преко измештања Аутобуске и Железничке станице и укидања пруге, па до уређења зграда Београдске задруге, хотела „Бристол” и Поште у Савској која треба да добије оригиналну предратну фасаду, јасно је какав ће значај имати овај део града. Посебно када се до краја године уклоне железничке шине и када Београд стварно изађе на Савску обалу.

Надам се да ће после подизања споменика Стефану Немањи наше друштво почети другачије да се односи према средњовековној историји, да ће споменике добити и други средњовековни владари попут краља Драгутина за време чије власти је Београд 1284. године први пут ушао у састав српске државе.

Краљ Драгутин је у Београду подигао двор, а новосаграђена Саборна црква била је оличење снаге и богатства младе српске државе. После Драгутинове смрти Београдом је кратко владао краљ Милутин, али 1319. освајају га и до темеља руше Мађари. На почетку 15. века Угарска ствара савез са српским деспотом Стефаном Лазаревићем, сином кнеза Лазара, како би после пораза султана Бајазита 1402. године хришћанске државе покушале да се одупру освајању Османлија у Европи. У жељи да се што спремније одупру турској најезди, и на Сави и Дунаву имали су јако упориште, Мађари су дозволили поновну изградњу Београда и препустили српском деспоту град.

Према књизи Николе Моравчевића „Витез у доба зла”, деспот Стефан Високи је, док је посматрао одлазак угарских трупа из рушевина Београда, одлучио да на „овом чврстом брегу под којим се савија Дунав подигне своју нову престоницу”. Тако је Стефан Високи, један од најбољих и најобразованијих европских витезова, постао први „градоначелник” Београда, а наш град заувек престоница Србије.

Под мудром влашћу деспота Стефана наш град је доживео процват. Постао је престоница српске државе и најважнији привредни, културни и верски центар. Изграђена је нова тврђава (цитадела), деспотов дворац, болница и библиотека. Да би убрзао насељавање Београда српским становништвом, деспот је већ 1405. године дао грађанству економске повластице тако што их је ослободио плаћања обавеза према држави и плаћања царина у целој Србији. Дао је трговцима слободу кретања тако што им је издавао „личне исправе са печатом”. Те мере су у град осим Срба привукле предузимљиве Дубровчане који су основали колонију пошто је Београд преко ноћи постао потрошачко средиште овог дела Европе.

Дубровчани су били посредници код извора српског сребра из великог броја рудника, јер је Србија била највећи европски произвођач овог племенитог метала. Деспот је у новој српској престоници обновио порушену саборну цркву посвећену Успењу Богородице која је постала седиште београдског митрополита и подигао цркве Тројице јерарха, Светог Николе, која је имала и болницу, и на крају Свете Петке у Доњем граду, у коју су пренете мошти светитељке које је кнегиња Милица измолила од султана Бајазита да их пренесе из Видина када су Турци освојили овај град и уништили цркву. Деспот је установио и градску славу Спасовдан коју Београд са поносом слави, уз прекиде, већ 615 година. Београд је тада имао око 50.000 становника, не много мање од Лондона.

Деспот Стефан има обележје, рад вајара Небојше Митрића, постављено 1981. године на платоу Горњег града београдске тврђаве. Како је градио тврђаву, природно је да има лепо обележје на њој. Ипак, деспот Стефан Високи заслужује прави споменик у центру Београда. Успео је да Србију потучену после Косовске битке подигне на ноге и да у веома тешким међународним условима, суочен са Османском и Угарском царевином, одржи, прошири и оснажи је. Да је економски ојача и развије, културно уздигне и да војнички оснажи после тешких губитака на Косову. Такав Београд је после деспотове смрти пружао отпор Турцима. Деспот Ђурађ Бранковић и угарски јунак Јанко Хуњади одбранили су Београд и до ногу потукли турску војску и ранили султана Мехмеда Другог 1456. године. Та хришћанска победа код Београда дуго се у Европи славила као највећа победа над Турцима.

Данас на новчаницама нема ниједног средњовековног владара, а већина њих нема споменике у градовима наше земље. Не обележавамо значајне датуме наше средњовековне историје, осим Косовске битке која је почетак њеног краја. Да није тако, следеће године бисмо са поносом славили 800 година српске уставности, јер је 1219. године Свети Сава саставио Законоправило или Крмчију која је први српски устав. Законоправило је значајнији правни акт од енглеске Магна карте или Велике повеље слободе која је донета само четири године раније. Колико деце у Србији данас зна за Крмчију, а колико за Магна карту? Боље да не питамо јер би нас одговор постидео. Зато споменик Стефану Немањи треба да означи почетак промене односа нашег друштва према овом периоду наше историје. Само тако има смисла да буде подигнут.


Коментари4
b323f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanislavsr
Bravo! Krajnje je vreme da se istorija kao predmet u školi promeni. Način na koji se predaje, sistematizacija gradiva, sadržaj su čista kstastrofa. Nikada nismo u školi uspeli da istorijski sagledamo neki period, neku oblast, neku kulturu. Učili smo s'brda-s'dola nekakve datume, vladare, bule i hristovulje (koje nismo znali šta znače). Zaista je potreban novi početak, ali treba posvetiti svu pažnju novim udžbenicima. Ne može ih spremati ni izdavati bilo ko. A danas se upravo to dešava.
Срба, Велика Британија
Одавно нисам прочитао бољи и квалитетнији чланак у Политици. Хвала аутору и Политици.
Mikajlo
Sve je to lepo, ali nadam se da kvalitet izrade biti na nivou dostojnom Beograda, a ne kao Slavija i ulice koje su renovirane prosle godine, gde su spojevi na prelazima sina vec kompletno propali, ivicnjaci osteceni, a ploce popucale, za manje od godinu dana.
Radenko
Pa suvise se njih ugradjivalo u posao, taklo da nije ostalo dovoljno novca za dobar materijal i rad. Sta da se radi? Nije moglo drugacije.
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља